Barselona već sada deluje kao da vodi nekoliko paralelnih operacija u punom gasu. Prethodnih godina je bila pod strogim finansijskim ograničenjima, ali sada planira ozbiljno ulaganje, i pitanje koje se prirodno nameće jeste – kako je Blaugrana odjednom postala tako finansijski “opuštena”?
Katalonski gigant je praktično otvorio leto velikim potezom koji bi uskoro trebalo da bude i ozvaničen. Barselona je izdvaja oko 80 miliona evra za dovođenje krilnog napadača Entonija Gordona iz Njukasla, koji je bio na radaru i drugih velikana, uključujući Bajern.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Međutim, tu se apetit kluba ne zaustavlja jer sportski sektor na čelu sa Dekom već je okrenut narednoj meti, Hulijanu Alvarezu iz Atletiko Madrida, kojeg želi da dovede pre početka Svetskog prvenstva.
Planovi tu ne staju. Barselona razmatra i dodatno pojačanje u defanzivi, dok se istovremeno traži i rezervni golman koji bi popunio roster. Ipak, u pozadini svega ostaje isto pitanje kako klub koji je donedavno imao ozbiljne probleme sa finansijskim fer-plejom sada može da ulazi u ovako skupe operacije?
Odgovor se pre svega krije u pravilima La Lige i njenom sistemu finansijskog nadzora. La Liga je prethodnih sezona strogo kontrolisala potrošnju Barselone kroz limitirane budžete za plate i registraciju igrača, što je praktično sprečavalo klub da ulazi u velike transfere. Nije se radilo isključivo o nedostatku novca, već o pravilima koja su ograničavala koliko klub uopšte može da registruje novih igrača u odnosu na prihode i rashode. Zbog toga je Barselona bila prinuđena na oprez, čak i kada je imala mogućnost za pojedine transfere, poput dolaska Danija Olma.
Ovog leta situacija se značajno menja. Klub se vraća na pravilo 1:1, što znači da svaki evro koji uđe u kasu može direktno da se koristi za pojačanja. Ranije je samo deo prihoda mogao da bude usmeren na transfere, dok je ostatak služio za pokrivanje dugova i prevelikih plata.
U praksi, to znači mnogo veću slobodu u radu sportskog sektora i stabilniju finansijsku sliku. Povratak na Kamp Nou dodatno pojačava prihode, pre svega kroz prodaju ulaznica. Dok je igranje na Monžuiku donelo oko 51 milion evra po sezoni, procene govore da bi povratak na pun kapacitet stadiona mogao da donese i više od 300 miliona evra godišnje.
Uz to, klub je sproveo i niz dodatnih finansijskih poteza,uključujući prodaju VIP loža na stadionu u vrednosti od oko 70 miliona evra, kao i širenje komercijalne mreže širom sveta. Sve to je dovelo do toga da se Barselona ponovo približi vrhu evropskog i svetskog fudbalskog biznisa, sa prihodima koji se kreću oko milijarde evra, odmah iza Reala.
Agresivna transfer strategija zasniva se i na očekivanim odlascima iz kluba. Odlazak Roberta Levandovskog značajno oslobađa budžet za plate, dok su i brojni drugi igrači u opticaju za transfer – među njima Mark Kasado, ali i potencijalno veća imena poput Žila Kundea, Ronalda Arauha i Alehandra Baldea.
Dodatno, klub računa i na prihode iz ranijih dogovora. Tako opcija otkupa za Ansua Fatija u Monaku koja iznosi oko 11 miliona evra može da bude aktivirana, dok interesovanje za Ektora Forta takođe može da donese dodatni prihod.
Barselona već godinama u ugovorima svojih bivših igrača zadržava procente od budućih prodaja, što sada počinje da daje konkretne rezultate. Klub tako ima udele u potencijalnim transferima igrača poput Abdea Ezalzulija, Vitor Rokea, Pabla Torea, Jana Virgilija, Seržinja Desta i drugih.
Sve to zajedno stvara mrežu manjih i srednjih priliva koji se akumuliraju u ozbiljan finansijski fond. Upravo taj model omogućava Barseloni da već sada razmišlja o velikim potezima i ambicioznom letnjem prelaznom roku, uprkos prošlim problemima koji su je godinama sputavali.
Bonus video:
