Momak pitomog pogleda stajao je pred hiljadama svojih zemljaka okupljenih u horu koji je, njemu u čast, zbog svega što je uradio za svoju državu, pevao jedan od najvećih hitova jedne od najvećih grupa svih vremena.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Hey Jude…“ zaorilo se dok je jedan Jude, Džud Belingem, suznih očiju posmatrao scenu koju će zaboraviti samo ako u polufinalu protiv Argentine, zatim i u finalu, njegova Engleska ponovi uspeh i slavi kao što je u tom četvrtfinalu protiv Norveške.
„…Uzmi tužnu pesmu i učini je boljom…“, nastavili su Bitlsi kroz grla fanova na tribinama.
Džud Belingem je tužnu pesmu engleskog reprezentativnog fudbala učinio boljom. A svi ostali igrači Gordog albiona, zajedno sa inače ozloglašenim navijačima Engleske, učinili su jedan drugi hit – himnom.
Ko je gledao kraj ovog četvrtfinala bez tona, nije mu bilo baš jasno zašto se svi fudbaleri grle i staju pred tribinu. Zašto na tribinama Dejvid Bekam grli svoje sinove i sva trojica pevaju isto to…nešto. Zašto radi isto što su, posle pobede Engleza nad Meksikom, u komentatorskom studiju radili, takođe zagrljeni, Majka Ričards, Džo Hart i Vejn Runi.
Sa razglasa su se čuli prvi taktovi Wonderwall, hita grupe Oasis i tada je krenulo. Jedan poseban trenutak zajedništva koji – retko u tom intenzitetu – spajaju sport, muzika i patriotizam.
U pitanju je jedan od najvećih hitova 90-ih, grupa je engleska, ima taj „navijački“ ritam koji baca u trans… Ali, opet zašto Wonderwall? Zašto se baš ovaj hit koji su napisala i otpevala braća Galager pušta posle svake pobede Engleske?
„Fudbal je zajedništvo, drugarstvo i osećaj da su svi zajedno u jednom trenutku, a ovakve pesme su savršene za to“, pokušao je da objasni Noel Galager koji je uživo pratio utakmice Engleske na Svetskom prvenstvu.
„Najlepši hor na svetu je fudbalska tribina, jer je čini mnogo ljudi koji zapravo i ne znaju da pevaju, ali pevaju zajedno i u harmoniji. To je zaista nešto prelepo.“
To, dakle, važi za svaku pesmu. Ali opet se postavlja pitanje prirodne selekcije Wonderwall-a.
Pesma, zapravo, nije o nekoj konkretnoj osobi ili događaju. Braća Galager su ranije govorila da tekst govori o zamišljenom prijatelju koji vas spasava, ali ni to objašnjenje nije sasvim jasno. Upravo zbog te neodređenosti značenja, još je teže objasniti zašto je pesma dobila tako važnu ulogu u fudbalu.
Sve ukazuje na to da iza njenog izbora ne postoji neko posebno skriveno značenje – jednostavno, reč je o hitu, engleskom, koji je odabran da se pušta posle utakmica. Nema dubljeg objašnjenja, a opet pesma budi najjače moguće emocije kod svih – na stadionu, na terenu, kraj malih ekrana…
Sport, muzika i nacionalni ponos… Nema greške.
Bonus video:
vojin
Iskreno, ne vidim šta je tu tako posebno, obična pesma koju ionako svi znaju napamet.
irina
Videla sam snimak gde David Beckham peva, ne mogu da prestanem da se smejem, urnebes.
tamara
Meni bi Hey Jude od Beatlesa bila bolji izbor za himnu, al šta ja znam.
kruna
Noel Gallagher je u pravu, ništa nije kao kad hiljade ljudi peva uglas.