Sedam dana deli nas od početka Svetskog prvenstva koje će po mnogo čemu biti jedinstveno. Pre svega, Mundijal u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku biće prvi na kojem će učestvovati čak 48 reprezentacija, a ostaće upamćen i kao prvo izdanje čiji su domaćini tri države.
Tokom 39 dana, od 11. juna do 19. jula, bićemo svedoci 104 utakmice, posle kojih ćemo dobiti odgovor na pitanje ko će naslediti Argentinu na svetskom tronu, koji drži još od Mundijala u Kataru pre četiri godine.
Meridian sport će vam predstaviti sve učesnike Svetskog prvenstva po grupama, kroz seriju tekstova u kojima će biti analizirane po tri grupe.
GRUPA A
Meksiko
Treći put u istoriji svetskih prvenstava Meksiko je domaćin takmičenja. Ipak, za razliku od turnira 1970. i 1986. godine, kada je samostalno ugostio takmičare, ovaj put je deo tima koji čine i Sjedinjene Američke Države i Kanada.
Iako su sukobi države i kartela u jednom momentu čak doveli u pitanje učešće Meksika u domaćinstvu, sve prepreke su prevaziđene, te ćemo ovim takmičenjem dobiti prvu državu koja je organizovala tri svetska prvenstva.
Upravo na turnirima na kojima je bio domaćin Meksiko je ostvario najveće uspehe, pa je jedina dva četvrtfinala igrao pred svojom publikom. Taj podatak dodatni je motiv za jednog od domaćina na 18. Mundijalu na kojem učestvuje.
Kada su u pitanju zanimljive veze sa prošlošću, treba napomenuti da će Meksiko otvoriti turnir protiv Južne Afrike, što je bio scenario i kada je rival bio domaćin Svetskog prvenstva pre 16 godina.
Prva utakmica na Mundijalu biće odigrana na legendarnom stadionu “Azteka” koji ima važnu ulogu u istoriji svetskih prvenstava, a posebno je ostao upamćen po “božjoj ruci” i “golu veka”, potezima legendarnog Dijega Armanda Maradone.
Na Svetskom prvenstvu u Kataru, pre četiri godine, Meksiko je ispao u grupnoj fazi čime je prekinuo niz od sedam planetarnih smotri u nizu na kojima je uspevao da prođe grupu, ali je potom već na sledećem koraku eliminisan.
Nastao je tako mit o prokletstvu pete utakmice, te selekcija selektora Havijera Agirea ima istovremeno zadatak da prekine jedan i nastavi drugi niz. Pokušaće Meksiko da posle 40 godina potvrdi epitet neugodnog domačina i da se najzad ponovo plasira u četvrtfinale. Kuriozitet je da je aktuelni selektor i tada bio deo reprezentacije, ali u drugoj ulozi – kao igrač.
Uspeli su Agire i saigrači da savladaju Belgiju i Irak, pa su uz remi sa Paragvajem sa sedam bodova prošli grupu. Na narednom koraku rival je bila Bugarska koja je eliminisana rezultatom 2:0. Usledilo je četvrtfinale sa Nemačkom u kojem tokom 120 minuta borbe nije postignut gol, te su odlučili penali. Gosti su bili precizniji sa bele tačke, a Agire nije učestvovao u penal seriji jer je isključen u 100. minutu.
Kada je igrački kadar u pitanju, selektor će se osloniti na proverene snage, bez značajnih iznenađenja i kada su u pitanju pozivi, i kada su u pitanju izostanci. Član Meksika koji privlači posebnu pažnju je Giljermo Očoa kojem je ovo peto svetsko prvenstvo.
Kako je to često slučaj sa reprezentacijama domaćina, Meksiko je tokom prethodnog perioda imao manjak ozbiljnih okršaja. S obzirom na to da nije igrao kvalifikacije, Agireov tim je snagu testirao kroz Ligu nacija, Gold kup i prijateljske utakmice.
U 2024. godini Meksiko je eliminisan u grupnoj fazi Kopa Amerike, u grupi sa Venecuelom, Ekvadorom i Jamajkom, ali je utisak popravio u Gold kupu koji je osvojio prošlog leta. Ipak, podatak da je poslednjih 11 utakmica ove reprezentacije predstavljalo prijateljske duele oslikava u kojoj meri je nejasna slika vezana za reprezentaciju najjužnijeg domaćina Mundijala 2026.
Južna Afrika
Južna Afrika će već na premijeri imati priliku da se na neki način osveti Meksiku. Domaćin iz 2010. godine jedan je od retkih koji pred svojom publikom nije prošao grupu, a uticaj na takav rasplet delom je imao i rival na premijeri na predstojećem Mundijalu. Iako je tada afrička selekcija povela spektakularnim golom Sipivea Čabalale, Rafael Markez je imao odgovor u završnici te je susret završen bez pobednika (1:1).
Prosuti bodovi protiv Meksika, uz poraz od Urugvaja, eliminisali su već u grupnoj fazi prvog domaćina Mundijala sa Crnog kontinenta. Nije Južnoj Africi bio dovoljan ni trijumf nad Francuskom, iako su Galski petlovi tim porazom okončali grupnu fazu.
Pomenuti turnir bio je treći na kojem je učestvovala ova selekcija, a ujedno i poslednji do danas. Bila je Južna Afrika deo Mundijala u Francuskoj i Južnoj Koreji i Japanu, ali je i na njima ispadala u grupnoj fazi.
Turnir 1998. godine bio je premijerni za ovu afričku reprezentaciju koja je prethodno bila decenijama pod sankcijama zbog aparthejda.
Ono što je zanimljivo vezano za Južnu Afriku jeste da je selektor Igo Bros jedan od dugovečnijih na Crnom kontinentu s obzirom na to da je na klupi od leta 2021. Belgijanac nije uspeo da odvede reprezentaciju na Svetsko prvenstvo u Kataru pošto je njegovim izabranicima plasman izmakao u poslednjoj utakmici.
Poražena je Južna Afrika u poslednjem kolu kvalifikacija od Gane i tako je zbog gol razlike ostala bez puta na Bliski istok. Eliminacija je predstavljala neuspeh, ali i lekciju, pa je Brosov tim ovaj put uspeo da ostvari misiju, iako su mu za vratom disali Nigerija i Benin.
Sada, Južnu Afriku očekuje borba u kojoj će pokušati da napravi iskorak, a još jedan kuriozitet je da je Bros sa Agireom već odmerio snage na jednom svetskom prvenstvu u Meksiku. Godine 1986. tadašnji domaćin je ugostio Belgijance i savladao ih rezultatom 2:1, a selektori reprezentacija koje će otvoriti Mundijal bili su tada među starterima za dva nacionalna tima.
Kada je u pitanju igrački kadar, afrički predstavnik ne može da se pohvali velikim imenima sa značajnim ulogama na Starom kontinentu. Najpoznatiji reprezentativac u evropskim okvirima je Lajl Foster, napadač Barnlija, ipak, veće zvezde u južnoafričkim okvirima su golman i kapiten Ronven Vilijams i vezni igrač Teboho Mokoena.
Južna Koreja
Od Meksika do Meksika – Južna Koreja nije propustila nijedno svetsko prvenstvo, te će aktuelni Mundijal predstavniku Azije biti 11 u nizu.
Po ovom kriterijumu član Grupe A nalazi se u odabranom društvu koje čine još samo Brazil, Nemačka, Italija, Argentina i Španija, reprezentacije sa istim ili dužim kontinuitetom.
Tokom niza koji traje od 1986. godine Koreja je neretko takmičenje završavala u grupnoj fazi, a izuzetak su predstavljali turniri 2002, 2010. i 2022. godine. Na Svetskom prvenstvu na kojem je Južna Koreja bila domaćin zajedno sa Japanom, tadašnja selekcija predvođena Gusom Hidinkom sa selektorske pozicije ostvarila je istorijski rezultat i završila kao četvrta.
Postigao je tim mahom sastavljen od igrača iz domaćeg prvenstva istorijski uspeh i teško je poverovati da će u dogledno vreme uspeti da ponove nešto slično. Samo dva člana selekcije bila su iz evropskih klubova – Seol Ki Hjeon iz Anderlehta i An Jung Hvan iz Peruđe, dok je sada potpuno drugačija slika i oslonac nacionalnog tima praktično čine igrači koji se takmiče na Starom kontinentu.
Generacija Južne Koreje iz 2002. godine ostala je upisana ne samo u nacionalnoj istoriji već i na kontinentalnom nivou s obzirom na to da je bila prva selekcija iz Azije koja je stigla do polufinala. Danas, ponavljanje tog rezultata deluje kao veoma teška misija, ali ako neko ima recept za uspeh onda je to selektor Hong Mjung Bo koji je na pomenutom Mundijalu dobio bronzanu loptu. Kapiten legendarne generacije našao se u odabranom društvu, iza Olivera Kana i Ronalda Nazarija da Lime.
Na spisku selektora Hong Mjung Boa našlo se čak 15 igrača iz Evrope na čelu sa Kim Min Džaeom iz Bajerna, Li Kang Inom iz Pari Sen Žermena i Hi Čan Hvangom iz Vulvsa. Takođe, važnu ulogu će imati prva zvezda aktuelne generacije Hjong Min Son, dok će srpska javnost sa posebnom pažnjom pratiti Jung Vu Seola i In Bom Hvana, sadašnjeg i bivšeg igrača Crvene zvezde.
Predstojeći Mundijal mogao bi da bude poslednji za Sona koji sa 34 godine dočekuje izazove, međutim primeri Ronalda, Mesija, Nojera, Očoe, Džeka i ne isključuju ni opciju da ga gledamo 2030. godine. Ipak, izvesno je da i ukoliko se nađe i na narednoj svetskoj smotri, neće imati uticaj kao sada ili u prethodnom periodu.
Tokom dve faze kvalifikacija Son je bio među najvažnijim adutima reprezentacije. Sa 10 golova i četiri asistencije imao je veliki udeo u impresivnom rezultatu. Završila je Južna Koreja kvalifikacije bez poraza, sa 11 pobeda i pet remija, uz gol razliku 40:8.
Češka
Reprezentacija Češke je od raspada Čehoslovačke samostalno učestvovala na samo jednom svetskom prvenstvu do sada, pa će posle Mundijala 2006. godine ovo biti drugi turnir za selekciju iz centralne Evrope.
U kvalifikacijama za predstojeće Svetsko prvenstvo Češka je zauzela drugo mesto u grupi, iza Hrvatske koja je bodovnu razliku stekla upravo kroz međusobne duele. Poraz i remi u duelima sa direktnim konkurentom srušili su snove o prvom mestu, a poraz od Farskih Ostrva uticao je da dođe do rastanka sa tadašnjim selektorom Ivanom Hasekom.
Posao na preostala dva koraka dovršio je Jaroslav Kostl koji je uoči baraža prepustio kormilo Miroslavu Koubeku, aktuelnom selektoru.
Iskusni strateg se neposredno pre preuzimanja nacionalnog tima rastao sa Viktorijom Plzenj koju je predvodio dve godine, a u baražu se našao pred dva teška izazova i iz oba je izašao kao pobednik posle jedanaesteraca.
Češka je u polufinalu odmerila snage sa Republikom Irskom i početak duela na Fortuna areni nije obećavao jer je rival golovima u 19. i 23. minutu stigao do osetne prednosti. Ipak, probudili su se Koubekovi izabranici i preko Patrika Šika i Ladislava Krejčija izborili penale (2:2) koje je obeležio golman PSV-a Matej Kovar sa dve odbrane (5:3).
Na drugom koraku Česi su se susreli sa Dancima, a ovaj put su dva puta imali po gol prednosti. Pogađali su Pavel Šulc i Ladislav Krejči, ali je rival imao odgovor u obe situacije, te je uz isti rezultat kao protiv Iraca (2:2) usledila penal serija.
Ovaj put, Kovar je odbranio udarac Drejera, što je uz promašaje Hejlunda i Jensena bilo dovoljno da Česi posle tačno dve decenije ponovo budu deo svetske smotre.
Pre 20 godina, premijerno učešće na Svetskom prvenstvu Česi su okončali u grupnoj fazi uprkos idealnom prvom koraku. Tim tadašnjeg selektora Karela Bruknera savladao je u prvom kolu Sjedinjene Američke Države sa 3:0. Trijumf je najavio Jan Koler, a sa dva pogotka ga je overio Tomaš Rosicki. Ipak, kasnije se ispostavilo da je to bilo sve od istorijske generacije pošto su od Italije i Gane poraženi identičnim rezultatom 2:0.
Spisak selektora Miroslava Koubeka od 29 imena koji je potom skraćen na 26 izazvao je veliku pažnju usled poziva Hugu Sočureku, Kristofu Kabongu i Aleksandru Sojki koji nemaju debi u seniorkoj reprezentaciji. Takođe, selektor Češke je na pomenuti spisak uvrstio Tomaša Čorija i Davida Douderu, igrače koji su zbog nediscipline izbačeni iz prvog tima Slavije.
Takođe, pažnju je privukao i povratak Adama Hložeka koji se oporavio od povrede, pa je u konkurenciji prvi put od prošlog juna i utakmice sa Crnom Gorom.
GRUPA B
Kanada
Treći put u istoriji, a drugi put uzastopno, Kanada će biti učesnik Mundijala. Najseverniji od tri domaćina prvenstva takmičenje dočekuje pre svaga sa ciljem da napravi pomak i osvoji prvi bod s obzirom na to da je prethodna dva učešća završio sa po tri poraza.
Prvi put Kanada je deo Svetskog prvenstva bila 1986. godine kada je u grupi sa Sovjetskim Savezom, Francuskom i Mađarskom završila bez osvojenog boda, ali i postignutog gola.
Značajno bolji utisak severnoamerička država je ostvarila u Kataru gde je na premijeri protiv Belgije bila na veoma visokom nivou, čak je imala priliku da povede iz penala, ali je Alfonso Dejvis bio neprecizan sa bele tačke u 11. minutu.
U nastavku je Bačuaji pogodio za slavlje evropskog predstavnika (1:0), a nadovezali su se porazi koje su im naneli Hrvatska (4:1) i Maroko (2:1).
Svaki osvojeni bod predstavljao bi istoriju za Kanadu, međutim tim domaćina procenjen je kao dovoljno kvalitetan za veće ambicije od pukog prekida serije poraza. Stav većeg dela fudbalske javnosti je da Kanada ima najbolji tim u istoriji te se očekuje da generacija predvođena Džonatanom Dejvidom bude u najmanju ruku ravnopravan konkurent ostalim članovima Grupe B.
Eventualni problem mogla bi da predstavlja povreda Alfonsa Dejvisa koji je doživeo istegnuće tetive na levoj nozi i početkom maja je procenjeno da mu je potrebno nekoliko nedelja oporavka. Igrač minhenskog Bajerna važan je šraf u nacionalnom timu i izvesno je da će se njegovo zdravstveno stanje pomno pratiti.
Povreda Dejvisa čak je unela tenziju između kanade i Bavaraca usled činjenice da šampion Nemačke ne želi da igrač požuri sa povratkom na teren i da zato eventualno pogorša stanje.
Uprkos pehovima, očekivanja tamoššnje javnosti su visoka i pred izbranike Džesija Marša postavljen je zadatak da se plasiraju u nokaut fazu.
Nekadašnji saradnik Ralfa Rangnika je iskustvo sticao kao trener Salzburga, Lajpciga i Lidsa, a aktuelnu ulogu je preuzeo krajem maja 2024. kao važan deo višegodišnjeg projekta.
Već prvi zvanični izazov doneo je zapažen rezultat Maršovih izabranika koji su na Kopa Amerika stigli do polufinala. Na zapažen rezultat tokom leta 2024. nadovezao se uspeh u Ligi nacija gde je Kanada završila treća, uz poraz samo od Meksika u polufinalu.
Uspeo je američki strateg da formira selekciju koja igra dopadljivo i koju krase agresivan presin i visok tempo igre. Uspela je Kanada i da značajno podigne samopouzdanje što je uticalo i na rast odgovornosti.
Za reprezentativce severnoameričke države poseban pritisak bi mogla da predstavljaju očekivanja i projekcije tamošnje Vlade. Osim što očekuje značajan profit od turnira, kanadska vlast verije da bi posle Mundijala moglo da dođe do značajnog porasta broja dece zainteresovane za fudbal.
Na severu Amerike sport broj jedan i dalje je hokej, ali fudbalski ambasadori stvorili su čvrst temelj, dok promociji najpopularnijeg sporta doprinose i rezultati Toronta, Montreala i Vankuvera u MLS ligi gde imaju sve značajniju ulogu.
Bosnia i Hercegovina
Bosna je pobedom nad Italijom u finalu baraža za Svetsko prvenstvo već napravila ogroman uspeh. Ipak, euforija koju je izazvao rezultat baraža sada je povećala apetite javnosti koja se nada da bi tim Sergeja Barbareza mogao da prođe grupu.
Uspele su naše komšije da u grupi sa Austrijom, Rumunijom, Kiprom i San Marinom osvoje drugo mesto i izbore baraž, a popravni je usledio kroz dve etape. Prvo je Bosna i Hercegovina bila bolja na penale od Velsa, a onda je – takođe sa bele tačke, eliminisana i Italija.
Prolećni uspeh uticao je da se sada Barbarezov tim gleda drugim očima, te će pokušati da napravi novi iskorak i prođe grupnu fazu.
Bosna i Hercegovina je na Mundijalu u Brazilu 2014. godine prvi put učestvovala i takičenje je završila već u grupnoj fazi, sa tri osvojena boda. Posle poraza od Argentine (2:1) i Nigerije (1:0), Bosna je popravila utisak pobedom nad Iranom (3:1), ali je taj trijumf ostao kao mala uteha.
Barbarez je među prvima saopštio spisak igrača na koje računa za Mundijal, a izbor koji je napravio nije doneo veća iznenađenja. Oslonio se selektor na proverene snage, međutim bio je prinuđen na promenu usled povrede Harisa Tabakovića zbog koje je naknadno pozvan Arijan Malić.
Posebnu pažnju u redovima Bosne i Hercegovine privlači Edin Džeko koji prkosi godinama i koji je bio jedan od važnih aduta Šalkea tokom proleća. Tim iz Gelzenkirhena je uspeo da se plasira u Bundesligu u uzbudljivoj sezoni, a upravo iskusni centarfor imao je značajnu ulogu te je na 11 utakmica upisao šest golova i tri asistencije.
Zanimljivo, Bosna i Hercegovina se upravo u aktuelnom periodu nalazi u jeku svojevrsne smene generacija, što je oslikano kroz podatak da su u centru pažnje najstariji i najmlađi član Barbarezove čete.
Igrač koji uz Edina Džeka je najčešća tema medija je Kerim Alajbegović. Dok se o igraču Šalkea govori zbog decenija staža, igrač Salcburga (još nekoliko nedelja) u prvom je planu zbog svetle budućnosti koja mu se predviđa. Krilni fudbaler je u austrijski tim stigao iz Bajera za 2.000.000 evra, ali će se ovog leta vratiti u Leverkuzen na osnovu klauzule o reotkupu koja predviđa da Salcburgu bude isplaćeno 8.000.000 evra.
Shvatili su Farmaceuti da su pogrešili, te su odlučili da vrate u svoje redove igrača kojeg prati dvocifren broj evropskih klubova. Između ostalog Alajbegović se dovodio u vezu sa Romom, Napolijem, Interom, Betisom, Milanom, Borusijom dortmund, Arsenalom, Mančester sitijem i mnogim drugim klubovima.
Fudbaler rođen 2007. godine je odigrao za nacionalni tim osam utakmica, ali iskustvo sa Mundijala je posebna privilegija na početku puta. Učešće na Svetskom prvenstvu moglo bi da bude od velikog značaja za novi talas reprezentativaca kao individualno, tako i zbog formiranja selekcije koja bi mogla potom dda uspostavi kontinuitet na velikim takmičenjima.
Katar
Posle debitantskog Mundijala na kojem je učestvovao jer je bio domaćin, Katar se izborio da bude među reprezentacijama i na predstojećem Svetskom prvenstvu.
Za razliku od većine selekcija koje su kroz istoriju do premijernog nastupa dolazile preko kvalifikacija, Katar je debitovao kao domaćin turnira. Zahvaljujući organizaciji turnira država sa Bliskog istoka dospela je u centar fudbalske pažnje, ali nije u potpunosti uspela da realizuje plan i iskoristi domaćinstvo na Mundijalu.
Katar je uspeo da ponovi neupeh Južne Afrike, te je postao novi domaćin eliminisan već u grupnoj fazi, ali je granicu pomerio i takmičenje završio bez osvojenog boda. Bolji od domaćina 2022. godine bili su Ekvador, Senegal i Holandija, dok je kao uspeh ostao prvi postignuti gol.
Rezultat bi ostao u drugom planu da je selekcicja izvukla pouke i napravila fudbalski iskorak, ali je umesto toga kroz iglene uši i uz brojne promene izborila plasman na Svetsko prvenstvo.
U kvalifikacijama je Katar bio četvrti od šest reprezentacija, ispred Severne Koreje i Kirgistana, a i taj rezultat je postigao zahvaljujući šok terapiji i angažmanu Hulena Lopetegija. Španski strateg uspeo je da savlada Iran, ali se potom spotakaou gostima Uzbekistanu, pa je morao da se za mundijalsku vizu bori kroz baraž.
Katar je u novoj grupi igrao nerešeno sa Omanom i savladao Ujedinjene Arapske Emirate, pa se tako plasirao na Mundijal.
Reprezentacija sa Bliskog istoka pre Lopetegija je promenila niz trenera, među kojima su zapažen trag ostavili Feliks Sančez i Titin Markez koji su doneli dva pehara Kupa Azije. Takođe, na klupi su se u međuvremenu našli i Karlos Keiroš i Luis Garsija, pa je nekadašnji strateg Španije, Reala, Sevilje, Vulvsa i Vest Hema peti u manje od devet godina.
Na čelu sa strategom koji je ostavio značajan trag u evropskom fudbalu, Katar će na predstojećem Mundijalu pre svega pokušati da osvoji neki bod, a među Lopetegijevim adutima je najveća zvezda reprezentacije Akram Afif koji je godinama jedan od najboljih igrača azijskog fudbala, dok važnu ulogu imaju i Almoez Ali, Hasan Al Hajdos i Meshal Baršam. Upravo je Al Hajdos rekorder po broju nastupa za nacionalni tim i jedan od simbola generacije koja je Kataru donela najveće uspehe.
Kada je u pitanju stil igre, Katar se prethodnih godina profilisao kao reprezentacija koja mnogo pažnje posvećuje posedu lopte i tehnički doteranom fudbalu. Ipak, ostaje pitanje koliko ova selekcija može protiv fizički dominantnijih i kvalitetnijih rivala na najvećoj sceni. Iskustvo iz 2022. godine pokazalo je da razlika u kvalitetu i tempu igre protiv evropskih i južnoameričkih reprezentacija i dalje postoji.
Švajcarska
Švajcarska će na predstojećem Mundijalu nastaviti kontinuitet učešća na velikim takmičenjima koji traje gotovo dve decenije. Reprezentacija iz srca Evrope od početka veka je propustila samo Svetsko prvenstvo 2002, pa će joj Mundijal u Sjedinjenim Američkim Državama, Meksiku i Kanadi biti šesti uzastopni.
Na tri od prva četiri Mundijala na kojima je učestvovala, zemlja čokoladde i satova je uspevala da stigne do četvrtfinala, ali mesto među osam najboljih nedostižan je san od 1954. godine i Svetskog prvenstva na kom je bila domaćin.
U novijoj istoriji, odnosno od početka milenijuma, Šavajcarci nisu učestvovali samo na takmičenju održanom u Južnoj Koreji i Japanu, dok su na četiri od narednih pet turnira uspevali da prođu grupu.
Stali su Švajcarci svaki put u osmini finala, te će upravo to biti izazov i za aktuelnu generaciju – da napravi iskorak posle više od sedam decenija i takmičenja na kojem su bili domaćini.
Posebno je ostao upamćen Mundijal 2006. godine kada je Švajcarska eliminisana bez primljenog gola. Posle grupne faze u kojoj su savladali Togo i Južnu Koreju, uz remi sa Francuskom, usledio je duel sa Ukrajinom. Posle 120 minuta nije bilo golova, ali su Ukrajinci slavili posle penal serije, dok Švajcarci nisu uspeli da realizuju nijedan jedanaesterac.
Zanimljivo je i da je upravo Švajcarska bila rival Srbije na prethodna dva Mundijala. U Rusiji 2018. godine slavila je posle preokreta rezultatom 2:1 golovima Granita Džake i Džerdana Šaćirija, dok je četiri godine kasnije u Kataru ponovo bila bolja u spektakularnom susretu završenom rezultatom 3:2.
Upravo su Džaka i Šaćiri godinama predstavljali simbole nacionalnog tima, ali je predstojeći turnir u znaku smene generacija. Šaćiri se oprostio od reprezentacije posle Evropskog prvenstva, za razliku od iskusnog veziste Bajera iz Leverkuzena koji će još ovaj put imati lidersku ulogu.
Švajcarska je do plasmana na Mundijal stigla kroz kvalifikacije u kojima je rutisnki stigla do prvog mest ispred tzv. Kosova, Slovenije i Švedske. Upisalu su izabranici Murata Jakina četiri pobede i dva remija uz gol razliku 14:2 i tako nastavili kontinuitet učešća na planetarnim smotrama.
Selektor Jakin uspeo je tokom prethodnih godina da formira tim koji kombinuje iskustvo i mladost. Osim Džake, važnu ulogu imaju Manuel Akanđi, Gregor Kobel i Ruben Vargas, dok se među najvećim adutima izdvaja Dan Ndoj koji iza sebe ima odličnu sezonu u Bolonji.
Kada je stil igre u pitanju, Švajcarska već duži niz godina važi za disciplinovanu i taktički veoma organizovanu reprezentaciju. Retko prima veliki broj golova i uglavnom uspeva da nametne ritam koji joj odgovara, zbog čega je često neugodan rival i znatno kvalitetnijim selekcijama.
Ipak, upravo taj poslednji korak ostaje najveći izazov za reprezentaciju koja je mnogo puta pokazala stabilnost, ali ne i sposobnost da napravi veliki iskorak. Predstojeći Mundijal predstavlja novu priliku da generacija predvođena Džakom konačno nadmaši domete svojih prethodnika i prvi put posle više od sedam decenija stigne među osam najboljih reprezentacija sveta.
GRUPA C
Brazil
Kada je reč o svetskim prvenstvima, nijedna reprezentacija ne može da se pohvali tradicijom kakvu ima Brazil. Petostruki šampion sveta jedina je selekcija koja je učestvovala na svakom Mundijalu od prvog turnira održanog 1930. godine, pa će takmičenje u Sjedinjenim Američkim Državama, Meksiku i Kanadi biti 23. u nizu za Karioke.
Brazil je ujedno i najtrofejnija reprezentacija u istoriji svetskih prvenstava sa pet titula osvojenih 1958, 1962, 1970, 1994. i 2002. godine. Ipak, od poslednjeg pehara prošle su već 24 godine, pa će predstojeći Mundijal predstavljati još jedan pokušaj da se prekine najduži post bez svetske krune u istoriji brazilske reprezentacije.
Uprkos kontinuitetu vrhunskih rezultata, Brazil je u poslednje dve decenije više puta ostajao korak ili dva od cilja. Posebno je ostao upamćen Mundijal 2014. godine kada je kao domaćin stigao do polufinala, ali je potom doživeo jedan od najvećih poraza u istoriji svetskih prvenstava. Nemačka je slavila sa čak 7:1, a taj meč i danas predstavlja jednu od najvećih trauma brazilskog fudbala.
Četiri godine kasnije u Rusiji Brazil je zaustavljen u četvrtfinalu od Belgije, dok je u Kataru 2022. godine eliminisan u istoj fazi posle penal serije protiv Hrvatske. Upravo je taj poraz označio kraj jednog ciklusa i početak ozbiljne rekonstrukcije reprezentacije.
Zanimljivo je da će Brazil na Mundijal stići sa italijanskim stručnjakom na klupi. Karlo Anćeloti postao je prvi stranac posle više od pola veka koji je preuzeo Selesao, a njegov dolazak izazvao je ogromnu pažnju svetske fudbalske javnosti. Od trofejnog trenera očekuje se da reprezentaciji vrati stabilnost i pronađe balans između individualnog kvaliteta i timske discipline.
Brazil je plasman na Svetsko prvenstvo obezbedio bez većih problema, iako kvalifikacije nisu protekle onako dominantno kako je to bio slučaj u pojedinim prethodnim ciklusima. Tokom većeg dela kvalifikacionog procesa smenjivali su se periodi odličnih i slabijih rezultata, ali kvalitet ekipe nijednog trenutka nije dolazio u pitanje. Ipak, pored relativno rutinski obezbeđenog plasmana, ostaće upamćeni neki od bolnih udaraca poput oba poraza od Argentine – prvo na domaćem terenu (0:1), a potom i debakl u gostima (1:4).
Kada je igrački kadar u pitanju, Brazil i dalje raspolaže jednim od najtalentovanijih sastava na planeti. U centru pažnje nalazi se Vinisijus Žunior koji je tokom prethodnih sezona izrastao u jednog od najboljih fudbalera sveta. Uz njega, značajne uloge imaju Rodrigo, Rafinja, Bruno Gimaraeš, Gabrijel Magaljaeš i Markinjos, dok posebnu pažnju privlači i generacija mladih igrača predvođena Estevaom i Endrikom.
Iako se na spisku nalaze brojne zvezde, pažnju je privukao izostanak nekolicine asova na čelu sa Žoaom Pedrom koji je imao spektakularnu sezonu u dresu Čelsija.
Jedna od najvećih nepoznanica pred turnir jeste zdravstveno stanje Nejmara. Najbolji strelac u istoriji reprezentacije propustio je veliki deo prethodnog ciklusa zbog povreda, ali ukoliko bude spreman mogao bi da odigra ključno ulogu na možda poslednjem svetskom prvenstvu u karijeri.
Za razliku od pojedinih prethodnih generacija koje su bile kritikovane zbog manjka čvrstine u defanzivi, aktuelni Brazil poseduje znatno uravnoteženiji sastav. Spoj iskustva i mladosti, uz trenera naviklog na najveće izazove, razlog je zbog kojeg mnogi Brazilce svrstavaju među glavne favorite za osvajanje trofeja.
Ipak, upravo status favorita često je predstavljao dodatni teret za reprezentaciju koja je navikla da se od nje očekuje najviše. Zato će predstojeći Mundijal biti mnogo više od običnog turnira za Brazil. Posle gotovo četvrt veka čekanja, cilj je jasan – povratak na svetski tron i osvajanje šeste titule prvaka sveta.
Maroko
Kako početi priču o Maroku… Generalno gledano – jedna od najzanimljivijih reprezentacija na svetu, i to iz više razloga. Sama činjenica da su na prošlom Mundijalu u Kataru bili najveće iznenađenje turnira i stigli do polufinala navodi mnoge da veruju da će i na predstojećem Svetskom prvenstvu napraviti zapažen rezultat. Međutim, sve ono što prati Maroko prethodnih meseci je, u najmanju ruku, čudnovato.
Postali su prvaci Afrike, uprkos tome što su u finalu izgubili od Senegala. Za zelenim stolom je praktično odlučeno da trofej ide Maroku čime je napravljen ozbiljan fudbalski presedan. Takva odluka navukla je gnev ljubitelja fudbala ka Maroku, te deluje da na predstojećem Mundijalu neće delovati kao jedna od onih “simpatičnih” nacija.
U međuvremenu, aktuelni selektor je nakon “osvajanja” trofeja namenjenog za prvaka Afrike napustio reprezentaciju. To znači da je Tarika Sektiuija zamenio Mohamed Uabi. Svakako je promena selektora najveća nepoznanica glede toga kakav će Maroko napraviti rezultat na predstojećem Mundijalu, ali je važno napomenuti da je Uabi čovek od koga se mnogo očekuje.
Činjenica da je prekomandovan iz mlade u A reprezentaciju dovoljno govori. Kada se na to doda da mu niko nije pravio problem kada je precrtao Jusefa El Nesirija i Hakima Ziješa, jasno ukazuje na to da mu u savezu veruju.
Pompezan je i govornik, te je na konferencija uglavnom pričao da je vreme za “novi Maroko”. Želi da mu reprezentacija igra ofanzivno, i nema sumnje da će sve oči biti uprte u Ašrafa Hakimija i Brahima Diaza. Tu je i provereni golman – Bono.
Biće zanimljivo videti i Diaza nakon loše izvedenog penala u finalu Afričkog kupa. Navukao je fudbaler Real Madrida ozbiljan gnev tamošnje javnosti.
U kvalifikacijama su delovali neverovatno dominantno. Ostvarili su osam pobeda uz gol razliku 22:2. Loša vest za njih je da utakmicom protiv Brazila (14. jun, u Nju Džersiju) počinju šampionat. Nepovoljan rezultat na otvaranju velikog takmičenja može potpuno da demorališe reprezentaciju.
Haiti
Za razliku od većine reprezentacija koje će učestvovati na predstojećem Svetskom prvenstvu, Haiti ne može da se pohvali bogatom tradicijom na najvećoj fudbalskoj sceni. Predstojeći Mundijal biće tek drugo učešće ove karipske države na planetarnoj smotri, a prvo još od davne 1974. godine.
Pre više od pola veka Haiti je ostvario najveći uspeh u istoriji nacionalnog tima kada je kroz kvalifikacije izborio plasman na Svetsko prvenstvo u Zapadnoj Nemačkoj. Tadašnja generacija stigla je do turnira ispred favorizovanih selekcija iz regiona i postala prva reprezentacija sa Kariba koja je uspela da se plasira na Mundijal nakon Kube.
Iako je takmičenje završila bez osvojenog boda, ostala je upisana zanimljiva epizoda iz duela sa Italijom. Emanuel Sanon postigao je pogodak kojim je prekinuo niz legendarnog Dina Zofa od 1.143 minuta bez primljenog gola u reprezentativnom dresu. Uprkos porazu rezultatom 3:1, taj trenutak i danas zauzima posebno mesto u istoriji haitijanskog fudbala.
Naredne decenije donele su brojne probleme za fudbal u zemlji koja se suočavala sa političkim krizama, ekonomskim poteškoćama i prirodnim katastrofama. Zbog toga je Haiti dugo bio daleko od najvećih takmičenja, a povremeni uspesi u regionu nisu bili dovoljni da se napravi ozbiljniji iskorak.
Promena je usledila tokom prethodnih godina kada je reprezentacija počela da koristi sve veći broj igrača rođenih u Francuskoj, Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama, koji imaju haitijsko poreklo. Takva strategija omogućila je stvaranje konkurentnijeg tima i podizanje kvaliteta reprezentacije na viši nivo.
Put do Mundijala predstavlja najveći uspeh moderne generacije. Haiti je kroz kvalifikacije pokazao veliku disciplinu i karakter, a posebno je impresionirao efikasnošću u ključnim utakmicama. Za zemlju poput ove plasman među 48 najboljih selekcija sveta predstavlja istorijski podvig.
Kada je igrački kadar u pitanju, najviše pažnje privlači Dukens Nazon, dugogodišnji lider reprezentacije i jedan od najboljih strelaca u njenoj istoriji. Važnu ulogu imaju i Frandci Pjero, Danli Žan Žak i Rikardo Ade, fudbaleri koji čine okosnicu nacionalnog tima.
Jasno je da Haiti na predstojeći Mundijal ne dolazi sa imperativom rezultata. Sam plasman predstavlja ostvarenje sna za generaciju koja je vratila zemlju na svetsku fudbalsku mapu posle više od pet decenija čekanja.
Upravo zbog toga reprezentacija Haitija može da bude jedan od najopuštenijih učesnika turnira. Bez velikog pritiska i sa ogromnim motivom da predstavi svoju zemlju na najbolji mogući način, karipska selekcija pokušaće da napravi iznenađenje i ostvari istorijsku prvu pobedu, ili makar osvoji prvi bod, na svetskim prvenstvima.
Škotska
Velika stvar za reprezentaciju Škotske je plasman na Mundijal. Ne samo zbog činjenice da će se naći na najvećoj fudbalskoj smotri na svetu, već i usled toga što hvataju kontinuitet učestvovanja na velikim takmičenjima. Imali su učešće na Evropskom prvenstvu 2024. godine, i sam način na koji su došli do Mundijala ukazuje na to da ekipa ima ozbiljan karakter.
U direktnom duelu sa Danskom su gubili 1:0 do 90. minuta, a onda su u nadoknadi preokrenuli rezultat i zgrabili plasman na Svetsko prvenstvo. Za Škote je to prvi Mundijal još od 1998. godine što znači da je ovo, bez dileme, najbolja generacija pomenute reprezentacije u 21. veku.
Zanimljivo je da su i 1998. godine imali sličnu grupu kao danas. Jedina razlika je u tome što su tada kao trećeg rivala imali Norvešku, a ne Haiti. Brazil i Maroko su im takođe tada bili rivali, i nisu se Škoti proslavili protiv njih. Brazilci su slavili sa 2:1, a Maroko sa čak 3:0.
Škoti će predstojeći Mundijal otvoriti utakmicom protiv Haitija (13. jun, u Bostonu), te bi ih dobar rezultat protiv, realno gledano, autsajdera – mogao da približi prolasku u narednur undu takmičenja.
Kada je reč o igračkom kadru, priča definitivno mora da počne sa Krejgom Gordonom, golmanom koji ima 43 godine. Bez obzira na to što je golman Hartsa po hijerarhiji tek treći čuvar mreće, nema sumnje da će autoritetom i harizmom biti garant dobre atmosfere u repezentaciji.
Fudbalski gledano – prvo ime Škotske je iskusni Endi Robinson. Godinama je bio jedan od najboljih levih bekova na svetu, ali dolaskom Miloša Kerkeza – izgubio je mesto u Liverpulu. Biće zanimljivo videti koliko je fokusiran na reprezentativne obaveze, ako se uzme u obzir da još uvek nije poznato gde će nastaviti karijeru, te da je praktično slobodan igrač.
Tu su još – Skot Mektominej, Džon Mekgin, ali i Ben Dok koji bi mogao da bude jedno od prijatnijih iznenađenja Mundijala. Za razliku od svih pomenutih – ofanzivac Bornmuta je izuzetno direktan igrač. Momak sposoban da driblingom pravi razliku i brzinom dodatno podigne intenzitet utakmice biće od krucijalnog značaja za selektora Stiva Klarka.
Nema šta – Klark zaslužuje sve pohvale. Seo je na klupu Škotske 2019. godine i učvrstio kult reprezentacije. Imali su poverenja u njega godinama, i bili vrlo strpljivi, a Klarik im je to uzvratio dobrim rezultatima.
Bonus video:
