Uspela je Vojvodina da u tek okončanoj sezoni napravi godinama najavljivani iskorak. Iako su Novosađani nastavili post kada su u pitanju trofeji, superligaška trka završena na drugom mestu razlog je zbog kojeg će period iza nas ostati na Karađorđu izdvojena među najuspešnijim.
Uspeo je vicešampion da ozbiljno namuči Crvenu zvezdu – posle dve pobede u prvenstvu doveo je Beograđane u podređeni položaj u Kupu Srbije, a jedan od igrača zbog kojih su se Baograđani osetili tesno u sopstvenoj koži bio je Kornel Suč.
Igra u finalu samo je potvrdila da će Mađar biti dragoceni adut Novosađana u periodu koji sledi, dok je štoper potvrdio da ga inspirišu veliki mečevi, te je u razgovoru za Meridian sport govorio o borbi za trofej, ali i epitetu vicešampiona, radu sa Vejnom Runijem, gostovanju Mančester sitiju…
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Osećam se veoma dobro. Došao sam u sjajan klub. Imamo odlične igrače i fenomenalan stručni štab. Bilo mi je važno da dođem u Vojvodinu jer se osećam bliže domu. Mogu češće da viđam porodicu i prijatelje. Takođe, silno sam želeo da se vratim u reprezentaciju Mađarske i mislio sam da mi je, nakon što smo ispali iz Čempionšipa u Ligu jedan u Engleskoj, bilo teže da se vratim u nacionalni tim. Igranje ovde, u Vojvodini, na visokom nivou i u superligaškom klubu mnogo mi pomaže u tome. Dobio sam poziv za prethodno okupljanje reprezentacije. Nažalost, povredio sam se, ali sada sam se vratio. Igram i ponovo sam dobio poziv za jun i prijateljsku utakmicu. Zaista uživam ovde i srećan sam što sam izabrao Vojvodinu”, počeo je priču za Meridian sport Suč.
Vojvodina nije bila jedini klub koji je na listi želja imao mađarskog defanzivca.
“Imao sam još dve godine ugovora sa Plimutom u Engleskoj, ali bilo je interesovanja i iz domovine. Ipak, igranje u Vojvodini je bio pravi izbor, jer sam, kao što sam rekao, došao u odličan klub sa odličnom filozofijom, sjajnim igračima i stručnim štabom. Radujem se što smo osvojili drugo mesto i što ćemo u novoj sezoni igrati kvalifikacije za Ligu Evrope.”
Mađarska je godinama putokaz Srbiji kada su u pitanju fudbalska infrastruktura i organizacija, ali štoper Novosađana ima samo pozitivne impresije po pitanju superligaša.
“Rekao bih da se Srbija približava Mađarskoj. Naravno, u Mađarskoj je u poslednjih deset godina mnogo stadiona renovirano, tako da je skoro svaki u najvišem rangu nov. Ipak, i ovde u Srbiji su tereni dobri, infrastruktura je korektna i stalno napreduje. Jedina stvar koja je malo problematična jeste kada gostujemo i igramo na veštačkoj travi. Mislim da je to rizično za igrače, jer je mnogo lakše povrediti se na takvim terenima. Ali generalno gledano, Srbija napreduje i po infrastrukturi je sada veoma blizu Mađarskoj.”
Kada govorimo o Vojvodini, klub je napravio korak napred po pitanju ambicija. Evropa je u svakoj sezoni cilj Novosađana, ali sada na Karađorđu ne kriju da im je plan da ugroze večite rivale. Partizan već jesu, u tek okončanoj sezoni.
“Došao sam ovde, jer sam video da klub ima sjajnu filozofiju. Imamo veoma dobre ambicije i u ligi. Izborili smo drugo mesto, bili smo veoma blizu osvajanja Kupa Srbije, ali smo nažalost izgubili od Crvene zvezde. Želeli smo trofej, ali nismo uspeli. Ipak, pre nego što sam potpisao, rekli su mi da klub ima ozbiljne ambicije da igra Evropu i da tamo napravi nešto, a ne samo da učestvuje. To me je veoma zainteresovalo i mislim da sam doneo dobru odluku dolaskom u Vojvodinu. Ljudi na ulici su praktično isti u Srbiji, kao i u Mađarskoj. Sličan je menatalitet i to je jedan od razloga zbog kojih se osećam kao kod kuće. Takođe, hrana je slična. Odlična je. Sviđa mi se što u klupskoj kuhinji rade i Mađari, pa jedem i neka jela koja bih jeo kući. Svi su veoma srdačni ovde, saigrači, stručni štab, klupski operativci na čelu sa Tadijom – tim menadžerom koji je tu da se osećamo kao kod kuće.”
Samo nekoliko meseci posle dolaska Suč je sa saigračima imao šansu da se okiti trofejem. Vojcvodina je u finalu vodila 2:0, ali je na kraju Kup Srbije pripao Crvenoj zvezdi.
“Znali smo da će biti teška utakmica. Vodili smo 2:0 i možemo da kažemo da je sve bilo u našim rukama. Ali neke stvari su bile protiv nas, mada ne bih previše pričao o tome. Na kraju smo izgubili na penale. Veoma sam ponosan na tim jer mislim da je način na koji smo se borili bio neverovatan. Iz te utakmice možemo da izvučemo samo pozitivne stvari.”
Koliko god zvučalo kao fraza – bolan poraz pretvoren je u dragocenu lekciju.
“Nikada nije lako izgubiti duel za trofej, posebno kada imate mlad tim. I meni je to bilo prvo finale kupa. Prvih dan-dva bio sam baš tužan zbog toga. Svi su mogli da vide koliko smo se borili jedni za druge, tako da smo pokazali da imamo odličan karakter kao ekipa. Mislim da vas ne povezuju samo pobede, već i porazi mogu dodatno da zbliže tim. Nadam se da ćemo zbog toga u budućnosti biti još bolja ekipa.”
Mađarskom defanzivcu golovi nisu primarni zadatak, pa će pogodak za vođstvo u Loznici protiv šampiona pamtiti.
“Bilo je to sjajno iskustvo. Vežbali smo te korner situacije tokom nedelje na treninzima. Veoma sam srećan zbog prvog gola za Vojvodinu, ali bih ipak bio srećniji da nisam dao gol, a da smo osvojili trofej. Sada je to prošlost, delom smo zalečili rane osvojivši drugo mesto.”
Postala je Suču specijalnost da muči favorite u kup takmičenjima. U Zvezdinoj koži se prethodno našao Mančester Siti dok je Mađar bio član Plimuta.
“Bilo je neverovatno. Prvo smo pobedili Brentford u gostima, zatim Liverpul kod kuće, pa igrali protiv Sitija u Mančesteru. Čak smo i poveli 1:0, ali je bilo veoma teško sačuvati rezultat pred 60.000 ljudi. Na kraju smo izgubili 3:1, ali bilo je neverovatno iskustvo igrati protiv najboljih igrača sveta, na tom nivou i u tom intenzitetu.”
Sećanje je ostalo kao uspomena, ali ne i eventualno dres neke od zvezda Građana.
“Nisam razmenio dres ni sa kim, jer sam odmah posle utakmice otišao da pričam sa jednim prijateljem, a moji saigrači su već razmenili sve dresove. Tako da sam propustio priliku.”
Uverio se Suč koliko je teško igrati protiv igrača poput Griliša, De Brujnea i Halanda.
“Veoma je zahtevno. I u Čempionšipu ima sjajnih igrača, ali kada igrate protiv Griliša, De Brujnea ili Halanda, to je potpuno drugi nivo. Oni su među najboljim fudbalerima na svetu. Nismo imali poseban plan kako da ih zaustavimo – nije bilo nikakvih psiholoških igrica. Fokusirali smo se na timsku igru. Znali smo da mogu da nas dobiju jedan na jedan, ali ako je saigrač odmah iza mene da pomogne, onda možemo da se branimo kao tim. Tako smo razmišljali tokom cele utakmice.”
Korak pre Sitija, sadašnji igrač Vojvodine je propusstio, a neigranje protiv Liverpula sprečilo ga je da se sretne sa mađarskim dvojcem – Milošem Kerkezom i Dominikom Solboslajem.
“Dok sam bio na Ostrvu, bio sam u kontaktu sa nekoliko sunarodnika koji igraju tamo. Soboslaj i Kerkez su sada u Liverpulu. Sa Dominikom sam bio u kontaktu kada smo igrali protiv Liverpula u FA kupu. Na kraju nijedan od nas dvojice nije igrao zbog sitnih povreda, ali smo pobedili Liverpul kod kuće i to je bio ogroman uspeh za naš klub. Posle utakmice se nismo čuli. Razgovarali smo pre meča i rekao sam mu da ćemo, ako obojica budemo igrali, zameniti dresove. Takođe sam mu rekao da moraju ozbiljno da nas shvate, jer se nećemo lako predati. Govorio sam to kroz šalu, ali na kraju sam bio u pravu jer smo ih pobedili.”
Kada je reč o Kerkezu, dugo se pričalo o izboru defanzivca između dresova Mađarske i Srbije.
“Za Mađarsku je sjajno što Miloš igra za našu reprezentaciju, jer je zaista odličan igrač. Ima sjajan mentalitet. Poznajem ga još iz mlađih reprezentativnih kategorija. Dve godine je mlađi od mene. Još tada se videlo da ima sjajan karakter, da je snažan i brz i da ga čeka velika karijera. Drago mi je što je donosio dobre odluke u karijeri.”
Suč je istakao da ga iskustvo sa Ostrva učinilo boljim igračem, ali i osobom. Posebne zasluge za šansu u Čempionšipu pripadaju Vejnu Runiju tokom čijeg je trenerskog mandata mladi igrač stigao u Plimut.
“Runi je trener koji me je doveo i zaista sam uživao igrajući pod njegovim vođstvom. Mislim da ima sjajnu ličnost i da je veoma dobar trener. Mnogo sam naučio od njega, jer smo često ostajali posle treninga, a on nam je pokazivao kako je kao igrač pokušavao da nadmudri defanzivce. Trudio sam se da učim od njega i koristim te stvari na utakmicama. Zaista sam uživao radeći sa njim, ali moram da pomenem i druga dva trenera – Mirona Muslića, koji je sada sa Šalkeom izborio plasman u Bundesligu, i Toma Kleverlija, koji trenutno vodi Plimut. Od svakog od njih sam nešto naučio.”
Nije se nekadašnji napadač svetske klase libio da “zategne kopačke” i uđe u dril na treninzima.
“Ponekad bi se priključio mini-utakmicama. Kada bi neko bio povređen ili morao da izađe sa treninga, on bi odmah uskočio. Bilo je sjajno trenirati sa njim, jer smo i dalje mogli da vidimo kakvu neverovatnu levu nogu ima i zašto je bio jedan od najvećih igrača u istoriji engleskog fudbala. Bilo je teško zaustaviti ga, ali uspevali smo. Naravno, više nije profesionalni igrač i nije to shvatao previše ozbiljno, ali mu je ostao kvalitet – nije bilo lako čuvati ga.”
Mađar je zbog Mirona Muslića pratio trku u Cvajti i obradovao se uspehu Šalkea.
“Pratim skoro sve bivše trenere i saigrače sa kojima sam bio blizak. Gledao sam i Šalke, jer tamo imam bivše saigrače i članove stručnog štaba. Pratim i Plimut, a sa nekim igračima sam i dalje u kontaktu. Naravno, prate i oni mene. Porodica i prijatelji u Mađarskoj me uvek podržavaju, ali mi je bilo veoma drago što su mi se posle utakmice sa Zvezdom javljali i treneri i saigrači iz Engleske. To je jedna od lepih stvari u fudbalu – upoznate mnogo ljudi koji ostanu deo vašeg života ako održavate dobar odnos sa njima.”
Odlsaskom iz Engleske defanzivac je otvorio novo poglavlje i u Srbiji odmah počeo da hvata željeni ritam, ali je povreda usporila uspon. Ipak, po povratku na teren Suč je nastavio gde je stao.
“Povrede nikada nisu dobre za igrače, pogotovo za mene, koji sam se godinu i po dana borio da se vratim u reprezentaciju. Došao sam u Vojvodinu, počeo da igram, osećao se dobro, dobio poziv za reprezentaciju i već na drugom treningu osetio da nešto nije u redu sa nogom. Magnetna rezonanca pokazala je delimično pucanje mišića, ali srećom propustio sam samo tri utakmice. Ukupno je to bilo oko mesec dana. Naravno, povreda nikada ne dolazi u dobrom trenutku, ali meni se desila baš u pogrešno vreme, jer sam se vratio u reprezentaciju i želeo sam da igram. Srećom, brzo sam se oporavio, vratio u ritam i spreman sam za nove izazove.”
Mađarska neće biti na Svetskom prvenstvu – kao ni Srbija, pa dok se drugi spremaju za Mundijal ove dve selekcije igraju utakmice bez velikog značaja.
“Teško je, jer mislim da malo ko želi da igra prijateljske utakmice u junu dok traje Svetsko prvenstvo. Ali moramo da budemo svesni da Mađarska već više od 40 godina nije igrala na Mundijalu. Igrali smo na poslednja tri Evropska prvenstva, ali je veoma teško kvalifikovati se za Svetsko prvenstvo. Mislim da selektor sada želi da osveži tim, da pruži šansu mlađoj generaciji i da su ovakve prijateljske utakmice dobre kako bi se videlo ko može da igra na visokom nivou. Nadam se da ćemo u naredne četiri godine imati mlad tim sa kvalitetom i iskustvom i da ćemo za sledeći Mundijal imati veće snove”, rekao je Suč.
PRIVILEGIJA ISKUSTVO STEČENO U VEZNOM REDU
Suč se ističe po tehničkim kvalitetima iznad proseka za štopera, a obrazložio je kako je došao do toga da je sa loptom na “ti”.
“Počeo sam da treniram sa 11 godina i bio veoma brz. Trener me je odmah stavio da budem defanzivac jer je znao da zbog moje brzine nećemo primati mnogo golova. Kako sam rastao, sa 15, 16, 17 godina sam sve više igrao u veznom redu. Taj period je uticao da sam danas bolji u igri loptom i nije tajna da sam sada defanzivac koji je srećniji kada imam loptu u nogama. Danas, kada svaka akcija kreće od golmana i poslednje linije, privilegija je biti tehnički potkovan.”
BONUS VIDEO:
