Lenjir i šestar protiv Brazila: Japan gradi fudbalsku mašinu za 2050.

Ako postoji reprezentacija koja se godinama pravi tiho, sistematski i bez mnogo buke, onda je to Japan. Nema tu velikih obećanja i improvizacije. Sve je iscrtano godinama unapred, kao da neko u Tokiju crta fudbalsku budućnost lenjirom i šestarom. I baš takav Japan večeras izlazi na megdan Brazilu Karla Anćelotija u nokaut fazi Mundijala od 19 časova.

I već prva rečenica je pravilo – sa Japanom nema opuštanja. Brazil ulazi u klinč, ali preko puta stoji selekcija koja je u grupnoj fazi pokazala da ume da bude tvrd orah. Ekipa Hadžimea Morijasua, koji tim vodi već osam godina, došla je na turnir bez nekih ključnih imena poput Mitome, Minamina i Enda, ali sa sistemom koji ne zavisi od jednog igrača.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

U grupi sa Holandijom i Švedskom – bez poraza. Nisu se Samuraji raspali. Nisu pali pod pritiskom, nisu nestali kada je postalo gusto. Fizički slabiji od većine top reprezentacija, ali tehnički i taktički toliko uvežbani da protivnici često izgledaju kao da igraju protiv zidova koji znaju fudbal.

I tu se dolazi do toga da se čovek zapita kako je Japan uopšte došao do ovoga? Odgovor nije kratak, niti jednostavan.

Sve kreće od jedne prilično drske ideje – osvajanje Svetskog prvenstva do 2050. godine. Japanska fudbalska federacija (JFA) je to izgovorila još 2005, i umesto da to ostane prazna parola, pretvorila je plan u projekat.

Već 2006. je krenula ozbiljna akademska priča. Formiran je sistem škola i akademija povezanih sa federacijom, gde se talenti ne traže samo u klubovima, već i u školama i internatima. Uz stipendije, deca koja nisu prošla u fudbalskim sistemima dobijaju drugu šansu, da uče i treniraju u kontrolisanom okruženju.

19.00: (1,75) Brazil (3,65) Japan (5,20)

Poenta je bila ne pustiti da talenti nestanu samo zato što ih je neki klub prerano otpisao. Iz takvog sistema izašao je, recimo, Ajase Ueda, napadač reprezentacije i igrač Fejenorda.

Paralelno s tim, Japan je krenuo da širi bazu. Cilj – najmanje deset miliona fudbalera u zemlji. Brojka koja zvuči skoro nerealno. Ali uz to ide i sistem – regionalni centri, identični programi u svim prefekturama, strogo definisane metodologije treninga, bez lutanja i improvizacije.

I onda ono što Evropu posebno pogađa, sve više mladih Japanaca odlazi rano na kontinent, da se tuku sa jačim, bržim i brutalnijim fudbalom. Nema čekanja, nema komfora.

Tu je i Morijasu, koji ne dozvoljava da reprezentacija postane zatvoren sistem. U treninge stalno ubacuje najbolje igrače do 19 godina kao sparing partnere seniorima. To je njegov način da se tempo ne spušta, da se krv stalno podmlađuje i da se klinci sudare sa realnošću što ranije.

Sve deluje skoro mehanički savršeno. Hladno. Precizno. Bez viška emocije. Model koji pravi kontinuitet. I to onaj opasan.

NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET

BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama

SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom

Možda to večeras neće biti dovoljno protiv Brazila, jer razlika u individualnom kvalitetu i dalje postoji. Ali Japan već godinama ne igra utakmice samo za danas.

Rezultat se vidi. Od 1998. Samuraji su redovno na Mundijalima, a od 2002. čak četiri puta su stigli do osmine finala. Korak po korak, bez buke, mitova. Samo sistem koji gura napred.

Zato, negde u pozadini stoji i ta 2050. godina, kao hladan podsetnik da ovo možda nije kraj priče, nego tek jedna od stanica. Jer sa Japanom ništa nije slučajno.

Bonus video: