Nekada fudbal ume da bude suroviji od života, a ponekad se dogodi i obrnuto. Neki igrači nose na leđima pritisak transfera, očekivanja navijača ili težinu dresa, ali Stiven Eustakio je na Svetsko prvenstvo stigao sa mnogo težim teretom. U nekoliko godina izgubio je oba roditelja, a na najvećoj sceni svetskog fudbala pronašao je trenutak koji će pamtiti čitava Kanada.
Kanadski navijači čekali su do duboko u nadoknadi vremena utakmice šesnaestine finala protiv Južne Afrike da bi konačno mogli da slave. Kada je sat pokazao na drugi od pet minuta nadoknade, Eustakio (29) je pogodio mrežu i doneo Javorovim listovima istorijski plasman u osminu finala Svetskog prvenstva.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Gol u 92. minutu protiv Južne Afrike bio je dovoljan za prolaz Crvenih dalje. Ujedno, bio je to šut u kome su se pomešali bol, sećanja, porodica i jedna duga borba koja traje mnogo duže od 90 minuta. Bila je to nagrada čoveku koji je u prethodnim godinama prošao kroz tragedije koje bi mnoge slomile.
Selektor Džesi Marš posle utakmice nije želeo da priča samo o taktici ili važnosti pobede. Govorio je o čoveku.
“U grupi neverovatnih ljudi, ne mogu da zamislim nikoga ko više zaslužuje ovaj trenutak od njega“, rekao je Marš za ESPN.
Iza Eustakijevog osmeha i mirnog lica krije se priča obeležena velikim gubicima. Tokom 2023. godine izgubio je majku, koja je preminula posle borbe sa tumorom na mozgu dok je on igrao za Porto. Kao da to nije bilo dovoljno, godinu dana kasnije ostao je i bez oca, koji je preminuo od posledica srčanog udara.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
Marš je upravo zbog toga posle utakmice bio posebno emotivan.
“Zaista sam srećan zbog njega i verujem da ga njegovi roditelji gledaju odozgo“, dodao je selektor Kanade.
Dok su saigrači slavili najveći uspeh kanadskog fudbala na Mundijalima, Eustakio je jedva pronalazio reči. Emocije su bile jače od svakog taktičkog objašnjenja i svakog pitanja o golu.
“Sve što radim, radim za svoju porodicu, za svoje roditelje, za svoju partnerku, za svoju ćerku i za ljude koji su uz mene”.
U tom trenutku fudbal je prestao da bude samo igra. Golovi, statistika i rezultati otišli su u drugi plan. Eustakio je čovek koji je na najvećoj pozornici pronašao način da se zahvali onima kojih više nema.
22.30: (1,35) Nemačka (5,00) Paragvaj (8,80)
Kada se osvrnuo na odlučujući pogodak, Eustakio je opisao osećaj koji retko koji fudbaler ume da objasni.
“Kada sam šutnuo, imao sam osećaj kao da šutiraju zajedno sa mnom”.
Na semaforu će zauvek ostati zapisano da je Kanada pobedila Južnu Afriku i izborila istorijsku osminu finala. Ali za Stivena Eustakija taj 92. minut predstavlja nešto mnogo veće od rezultata. Bio je to trenutak u kojem su se, makar na nekoliko sekundi, na istom mestu našli porodica, sećanja, bol i fudbal.
Bonus video:
