Bogdan Tanjević je na pomen Nihada Izića (66) nanizao pregršt pohvala. Samo od njih bi se mogao napraviti mozaik koji bi u punoj meri prikazao košarkaške, ali pre svega ljudske kvalitete nekadašnjeg prvotimca Bosne, šampiona Evrope već u 20 godini.
Tanjević je otkrio zanimljivost vezanu za Izićev prvi odlazak u Tursku. Naime, u doba kad je odlazak u inostranstvo bio moguć tek sa 28 godina, Iziću je pomogla činjenica da su ga Turci pozvali da na američkom univerzitetu u Istanbulu nastavi školovanje. I tako se već u 23. godini obreo na Bosforu, a godinu dana kasnije postao član Galatasaraja.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Što će, pokazaće se kasnije, odrediti ne samo njegovu košarkašku karijeru, već i budućnost turske košarke. U Galatasaraju je igrao sa Turgajem Demirelom, kasniji predsednikom Košarkaškog saveza Turske, donedavno i FIBA Evrope. Demirel je uticao da se Izić sa porodicom početkom ratnih dešavanja u BiH evakuiše u Istanbul, zatim ga postavio za koordinatora mlađih kategorija u federaciji… Ostalo je istorija.
„Izić je dao najveći doprinos u formiranju generacije 1979. koja je probila led. Zatim je pripremio generaciju 1986/87 koju sam vodio, uz tri igrača iz njegove ranije selekcije, a u međuvremenu je uticao na razvoj trenera i igrača koji su dali veliki doprinos turskoj košarci”, opisao je u kratkim crtama Tanjević koliko je ogromnu ulogu za razvoj Turske imao njegov učenik.
Izića je poziv Meridian sporta zatekao u Izmiru, gde kako kaže provodi šest letnjih meseci, dok drugi deo godine dele Istanbul i Sarajevo. Nije od onih koji ne mogu bez košarke, već posle mnogo godina uživa u mirnijem životu.
„Rano sam počeo da igram, sa 12, 13 godina. Kad sam prestao, počeo sam sa trenerskim poslom i, kad sve saberem, to je nekih 50 godina u košarci. U Turskoj sam kao trener bio i u reprezentaciji i u klubu. Tempo je bio ubitačan, bez odmora i pravo da kažem sad uživam malo bez košarke” kaže Izić.
Na Tanjevićevu konstataciju da su Izić i Demirel postavili temelje uspeha turske košarke Izić se nadovezao:
„Ima tu malo i Bošinog! Znate, ponikao sam u sarajevskoj Bosni i sa Bošom sam bio deo stvaranja ekipe koja je krenula iz druge lige i postala prvak Evrope. Prošao sam taj ciklus stvaranja ekipe, svih tih borbi, razvoja. I onda kad sam prestao da igram otvorila se prilika da iz Bosne dođem u Tursku u koju smo u to vreme uglavnom dolazili da kupimo kožne jakne. Košarka je bila na nekom niskom nivou, ali pošto sam imao iskustvo tog Bošinog stvaranja ekipe i igrača od početka do kraja, zajedno sa Turgajem Demirelom sam to primenio u Turskoj.”
Naglašava da u Turskoj, zemlji sa 90 miliona stanovnika ima dosta talenata, ali da je trebalo stvoriti sistem.
„Trebalo je postaviti stvari tako da oni koji su talentovani igraju i napreduju, da se ulaže u njih, da se napravi razlika između njih i onih koji su danas tu, a sutra će nestati. Skoro 25-30 godina sam radio zajedno sa Demirelom i rezultati se pokazali.”
Svetislav Pešić, nekadašnji saigrač iz šampionskog tima Bosne, rekao je da je generacija koju predvodi Ergin Ataman možda i najbolja u istoriji turske košarke.
„Znate kako ja to gledam? Ova ekipa, svi ovi igrači pojedinačno imaju dvesta nedostataka, ako se gleda individualno. Ali su dobro uklopljeni u ekipu i u njoj dobro funkcionišu. Imaju Alperena Šenguna koji je stvarno vrhunski, Džedija Osmana, Furkana Korkmaza, Kenana Sipahija koji su jedinstveni, talentovani i koji imaju sve evropske i svetske kvalitete. Svi ostali imaju samo jedan kvalitet, a dva loša elementa. Ali uklopljeni su tako da kao ekipa funkcionišu dobro. E sad, ako uspeš da im pronađeš te loše strane i izneseš ih na površinu, onda to ne izgleda toliko savršeno. Jer znam, recimo, da neki igrači koji su tu nisu prošli naše mlade selekcije, nisu prošli ono što svako treba da bi došao do tog nekog svetskog nivoa – evropska prvenstva za kadete, juniore, igrače do 20 godina da bi potom u A selekciji briljirao.”
Tanjević je naglasio da Džedi Osman donosi timu kao kvalitet i balkansku drskost, tu je i Sipahi koji je kod Izića došao sa 11 godina…
„To je proizvod odgajanja kroz takmičenja kad su bili kadeti i juniori, kad su nakupili nekih 200 internacionalnih utakmica I mnoštvo značajnih šuteva.”
U priči o Sipahijevoj odlučnosti, otkrio je i karakter jednog bivšeg saigrača Divca i Stojakovića.
„Kenan je sa 11 godina rekao ‘Ja hoću da budem igrač!’. Znači, već tada je znao šta hoće. Isto je i sa Hidajetom Turkogluom, takođe je sa 13, 14 godina govorio ‘Vidite me, biću najbolji turski NBA igrač’. Znači, to su deca koja su imala cilj već sa tako malo godina, znali su šta hoće, posvetili se tome i uspeli da dođu do cilja. Uglavnom, uvek u ovakvim pričama poredim sa jugoslovenskim i srpskim igračima. U Turskom smo morali da tražimo, podržavamo i motivišemo mlade da postanu igrači. A u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji dete od malih nogu sanja da bude Jokić ili Bogdanović. Počinje da trenira sa tom idejom. Mada se i u Turskoj to polako menja, ali pre 30 godina nije bilo tako.”
Izić je stara škola, pregrmeo je mnogo preko glave i odlično zna da odmeri važnost današnjeg duela Srbije i Turske.
„Gledao sam na televiziji intervjue i razna pitanja povodom ovog meča. Mislim da ova utakmica uopšte nije toliko važna. Lično, uvek sam voleo da u grupi izgubim jednu utakmicu. Znate, kada dobijaš sve sa 20 razlike u grupi i tako ideš u one važne, nokaut mečeve, onda igrači počinju da se boje. Uvuče se pomisao ‘Po verovatnoći moramo jednu da izgubimo, dobili smo sve do sada. I ovu sad treba da dobijemo.’ A kad izgubiš u grupi, malo sediš na stolici, razmisliš i ako uradiš to kako treba, onda dobijaš.”
Na konstataciju da ne bi bilo nikakvo iznenađenje da se večerašnji rivali ponovo sretnu u najvažnijoj utakmici šampionata, Izić se nadovezao:
„Pa, onda sve ide na sto. Tada je druga priča. Zato, ako se izgubi u grupi nije tako strašno. Vidite da počinju da se nižu i povrede, važno je da se iz ovih utakmice izlazi bez povreda i takmičenje nastavi sanajboljom ekipom. Ako počnete da gubite jednog, pa drugog igrača onda su šanse u svakom slučaju manje. Pravo da vam kažem želim sreću i jednima i drugima. I da se ako bog da nađu u finalu.”
Bonus video:
