Jedini Srbin koji je osvojio "kvadrupletu" gleda kapitenu Orlova u leđa: Navijam da Bogdan preskoči i one ispred mene, vreme je da Srbija stane na tron

Bogdan Bogdanović je protiv Estonije upisao 11 poena. Nedostaje mu samo šest da na večnoj listi preskoči Miloša Teodosića i Ratka Radovanovića, jedinog srpskog košarkaša koji je osvojio Evrobasket, Svetsko kup (nekad zvano svetsko prvenstvo), Olimpijske igre i tadašnji Kup šampiona, od pre dve i po decenije preformulisan u Evroligui. Realno je da će njega i Mađioničara iz Valjeva koji se odavno ušetao na listu besmrtnih srpske košarke, kapiten Plavih nadmašiti već u drugom kolu Evrobasketa protiv Portugalije.

“Nadam se da će da bude još više na toj listi. I treba da bude!“, već na početku razgovora za Meridian sport stanovnik FIBA Kuće slavnih Ratko Radovanović pokazuje koliko navija za Bogdana i društvo, ne krijući radost kad neko od njegovih naslednika na terenu nadmaši dostignuća prethodnih generacija, “Naravno da to donosi zadovoljstvo, ali nema ih baš previše koji su u tome uspeli. Očekivao sam da će i Teo da ubaci još više poena i pređe me. Eto, ostao je na istom broju kao i ja što vrlo dobar učinak. Sada se nadam da će Bogdan da preskoči ne samo mene, već i one ispred na listi. Do kraja šampionata je još osam utakmica, može da ubaci i preko sto poena. Navijam da odigra odlično i da u najboljoj petorci budu barem on i naravno Jokara!”

Raša se zatim osvrće na igrača koji dominira sa ’njegove petice’.

„Priča o Jokiću je suvišna. Drago mi je drago što igra toliko kolektivno, ne ističe sebe. Uvek ima za svakoga ponešto, neku lopta, ’pasić’, koš, zicer… Nije čovek koji funkcioniše po principu ’ja – i niko više’. Takav je potpuno savršen za našu reprezentaciju, da je drugačiji, ovako jakoj ekipi bi trebalo – pet lopti. Ovakvom igrom Srbija može da bude kazana ekspedicija, kao što je nekad bila naša reprezentacija. Voleo bih da se to ostvari. I vreme je više da se posle 24 godine osvoji zlato, ovi momci to zaslužuju da ga uzmu”, sa uzdahom nade i vere dodaje Raša, koji u biografiji ima upisanih učešća na pet kontinentalnih smotri.

Dobro zna da je prva faza zahuktavanje za ’ono najvažnije’ i nema dilemu da će Pešićeva četa doći na mesto koje priželjkuje:

“Deluju mnogo ozbiljno. Na putu do zlata, treba uvek smiriti euforiju. Sinoćna utakmica nije merilo, treba da je što pre zaborave. Gledao sam i Tursku, odigrali su vrlo dobro, malo i Portugaliju. Do duela sa Turcima u poslednjem kolu utakmice u grupi protiv ekipa koje su slabije od nas trebalo bi da se iskoriste za dolazak u maksimalnu formu. S njima će se igrati već neka druga košarka, verovatno će pružiti jači otpor. Dominantni smo, mislim da ćemo biti prvi u grupi, ali treba obratiti pažnju na koga ćemo naleteti u prvim fazama eliminacija. Jer svi hoće da se iskažu protiv nas, a niko nema obavezu da nas dobije. A kad je tako, onda mogu da pogode i što treba i što ne treba. Kao što se desilo sa Italijanima, kad su nas izrešetali. Bili su kvalitetni u to vreme, ali toliko da nismo mogli da ih dobijemo.”

U analizi ostalih kandidata za medalje ističe da je sreća što Francuzi nisu u najjačem sastavu, da im manjka kvaliteta ispod koša. Ceni Nemce, od Španaca se ne plaši, jer kako kaže ’oni nama nikad nisu bili problem’. Radovanović dobro zna da kvalitet Srbije nisu samo igrači, već i njegov nekadašnji saigrač.

„Pešić je stari lisac, izvanredan trener, sve zna i mislim da dobro slaže drvca”, zaključio je Radovanović.

Bonus video: