Nije retkost da se mnogi fudbaleri širom sveta nađu u problemima iz kojih teško pronalaze izlaz, kao što je to slučaj sa osuđivanim igračima. Međutim, ovde ćemo vam predstaviti pet “slučajeva” koji su uspeli da se vrate profesionalnom fudbalu.
Čed Evans
Velšanin Čed Evans i bivši član Mančester sitija važio je za jednog od najtalentovanijih fudbalera Engleske pre nego što je 20. aprila osuđen na pet godina zatvora zbog silovanja 19-godišnjakinje u hotelu blizu Rila u maju 2011. godine.
Iako je konstantno tvrdio da je nevin, Evans je odslužio polovinu svoje kazne, a zatim u novembru 2013. godine angažovao novi tim advokata u pokušaju da “očisti” svoje ime.
Žalba je odobrena 21. aprila 2016. godine, a osuđujuća presuda je ukinuta, pa je zakazano ponovno suđenje. Sredinom oktobra iste godine Evans je proglašen nevinim.
Nakon što je u novembru 2014. godine izašao iz zatvora, Udruženje profesionalnoj fudbalera saopštilo je da će Evans nastaviti sa treninzima u Šefild Junajtedu s obzirom da je to bio njegov poslednji klub pre presude.
Ipak, prvi ugovor nakon izlazka iz zatvora potpisao je tek u junu 2016. godine kada je sa Česterfildom dogovorio jednogodišnju saradnju. Inače, doveo ga je menadžer Vilson, čovek koji je sarađivao sa Evansom upravo u Šefildu.
Marlon King
Marlon King je imao veoma uspešnu karijeru drugoj ligi Engleske, pogotovo kada su njegovi golovi odveli Votford u Premijer ligu 2006. godine. Međutim, nakon prelaska u Vigan 2008. King se ponovo “susreo” sa kontroverzama.
Napadač je odslužio 18 meseci zatvora pošto je proglašen krivim za seksualni napad na 20-godišnju devojku. Naime, King je udario devojku i slomio joj nos u jednom noćnom klubu u Londonu, a pošto je sud utvrdio da je lagao kako to nije bio on, osudio ga je na robiju.
Međutim, već nakon izlaska iz zatvora, Jamajčanin je dobio novu šansu i imao je relativno uspešne epizode u Koventriju i Birmingemu u Čempionšipu.
Ipak, King očigledno nije naučio iz svojih prethodnih grešaka, pa je zbog opasne vožnje 2014. godine osuđen na novih 18 meseci iza rešetaka, što je njegova ukupna treća 18-mesečna robija.
Li Hjuz
Engleski napadač koji se na fudbalskoj sceni pojavio kasnih devedesetih u dresu Vest Bromvič Albiona, pored kratke epizode u Koventriju, nešto kasnije uspeo je da zaigra i u Premijer ligi sa istim klubom.
Nije se najbolje snašao u najjačem rangu, ali nakon što je ponovo ušao u odličnu formu u Čempionšipu, njegov život se potpuno promenio.
Hjuz je vozeći se u Mercedesu učestvovao u sudaru 2003. godine kada je usmrtio jednu osobu, a zatim pobegao sa mesta udesa.
Kasnije je osuđena na šest godina zatvora zbog opasne vožnje, ali na slobodi se našao već 2007. a potom zaigrao za niželigaša Oldam, gde je proveo verovatno najbolje dane u svojoj fudbalskoj karijeri.
Dve godine kasnije preselio se u Nots Kaunti i sa 30 golova u sezoni 2009/10 odveo svoj tim u Ligu 2. Iako trenutno ima 41 godinu, Hjuz trenuno obavlja ulogu fudbalera-menadžera u Vorčester sitiju.
Džermejn Penant
Jedan od najperspektivnijih fudbalera koji su prošli akademiju Arsenala u eri Premijer lige, Džermejn Penant, imao je debi iz snova 2003. godine u najjačem engleskom takmičenju kada je postigao het-trik.
Međutim, problemi van terena uticali su na dalji razvoj njegove karijere. Već 2004. godine oduzeta mu je vozačka dozvola na 16 meseca zbog opasne vožnje, dok je dve godine kasnije osuđen na tri meseca zatvora kada je vozeći pijan slupao kola udarivši u banderu.
Međutim, krilni fudbaler odslužio je tek 30 dana pošto je oslobođen uz kauciju, da bi ubrzo nakon toga potpisao za Birmingem.
Iako je bio primoran da nosi elektronsku nanogicu, čak i na terenu, Penant je vratio karijeru na pravu stazu, čime je zaslužio četvorogodišnji ugovor sa Liverpulom vredan preko 10 miliona evra.
Kasnije je pored ostalih klubova nastupao za Real Saragosu, Stouk i Vigan, a trenutno je član kluba Bilereki Taun koji se takmiči u regionalnoj ligi u Londonu.
Toni Adams
Toni Adams je nesumnjivo bio jedan od najboljih engleskih defanzivaca svoje generacije. Nosio je traku kapitena Arsenala u 21. godini, a kasnije je postao kapiten i svog nacionalnog tima.
Međutim, početkom osamdesetih godina počela je njegova bitka sa alkoholom. Nedugo zatim zakucao se automobilom u zid, a na četiri meseca zatvora osuđen je zbog toga što mu je nivo alkohola u krvi bio četiri puta veći od dozvoljenog limita.
Oslobođen je dva meseca kasnije, ali to očigledno nije uticalo na njegovu formu na terenu pošto je ubrzo postao redovan član startne postave na Emirejtsu.
