Poslednji oktobarski vikend u aktuelnoj godini i 13. kolo Superlige Srbije sa sobom nose dozu romantike i primesu nekih davnih fudbalskih dana. Na programu nije večiti, ali jeste derbi – i to onaj na koji se čekalo osam godina i sedam meseci.
Subota je proglašena praznikom fudbala u Novom Sadu, kojem je pripala privilegija da posle niza godina bude domaćin okršaja Vojvodine i OFK Beograda. Veliki trijumf uoči pada u niželigaške vode ostvarili su Romantičari na Karaburmi (1:0), a dva aktera tadašnjeg susreta vodiće bitku i na “Karađorđu” od 20 časova.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Baš kao i prilikom poslednjeg ukrštanja koplja – na klupi Stare dame sedeće Nenad Lalatović, dok se plavo-belim bojama vratio svedok novije istorije i OFK Beograda i Vojvodine – Aleksandar Paločević.
“Zanimljivo je što sam bio deo poslednjeg međusobnog okršaja dva velika kluba. Potom sam započeo inostranu epizodu koja nije kratko trajala, a sada sam se vratio i opet sam tu za prvi duel OFK Beograda i Vojvodine posle više od osam godina. Naravno da nije lepo zbog nas što toliko dugo nismo bili u Superligi, ali vratili smo se – što je najvažnije. Prošli put, 2016. godine, bilo je 1:0 za OFK Beograd, neka sada pobedimo 0:1 u Novom Sadu”, kazao je kreativni vezista na startu razgovora za Meridian sport i nastavio u istom dahu:
“Lalatović je i tada predvodio Vojvodinu, dok sam ja bio u igračkom kadru. Meč sam dočekao povređen. ‘Pukla’ mi je zadnja loža, ali igrao sam skoro celu utakmicu. Kasnije smo uvideli da je mišić napukao. Bilo je baš teško. Lala mi je brojao – preko 90 odsto dodavanja odigrao sam desnom nogom, jer levom nisam mogao”.
Arhitekta ovosezonskih uspeha Romantičara suočava se sa pomešanim emocijama uoči subotnjeg odmeravanja snaga na severu Srbije. Fudbalski je “prohodao” Paločević na Karaburmi, a najbolje partije na superligaškoj smotri pružao upravo u dresu Novosađana.
“OFK Beograd je moj klub, jedini moj klub u Srbiji. Naravno, veoma lep period sam proveo i u Vojvodini… Draga mi je Stara dama zaista. Ponosan sam na vreme provedeno na stadionu Karađorđe, ali sam igrač i navijač plavo-belih sa Karaburme. Ponikao sam u tu, dete sam kluba. Pomešana su osećanja uvek kada igrate protiv bivših ekipa, kao što je bio slučaj kada sam igrao za Vojvodinu protiv OFK Beograda. Jednostavno, to je profesionalizam. Uvek težimo da pružimo maksimum za svoj klub, a da druge poštujemo, pogotovo ako smo nekada branili njihove bolje, ako tamo imamo prijatelje i saradnike. Očekujem dobru, poštenu utakmicu. Neka bolji pobedi”.
Pregršt činjenica Aleksandra vezuje za duel beogradskog i novosadskog velikana. Najviše utakmica (43) u srpskom kremu Paločević je odigrao pod dirigentskom palicom šefa struke Vojvodine, Nenada Lalatovića, kojem je na poverenju uzvratio sa 10 golova i tri asistencije.
“Baš dobar podatak, nisam znao da sam najviše igrao kod njega. Sa Lalom imam fantastičan odnos. Nismo toliko bliski da se redovno čujemo, ali poštovanje je veliko. Preko mog agenta često pitamo jedan za drugog, nekad se i ispričamo – ne često. Međusobno se cenimo. Najbolji fudbal u Srbiji igrao sam pod njegovom komandom. Energije su nam se poklopile. Stalno govori da smo obojica fantaci, da stalno želimo pobedu, čak i na treningu. Slični smo karakterno. Uklopili smo se odlično. Put nas kasnije nije spojio da radimo zajedno, ali to ne znači da neće u budućnosti”, istakao je Paločević i biranim rečima nastavio priču o Lalatoviću:
“Nenad je sjajan čovek. Uvek je otvoren za razgovor. Nema skrivanja, nema ćutanja. Ljudi ga ne poznaju. Stiču utisak kroz izjave za medije ili priče drugih osoba. Lala je strašan lik! Ne možeš biti pošteniji prema igračima od Lalatovića. Izuzetno cenim takav odnos. Uvek kaže ono što misli. Na svakom treningu, čak i onom najobičnijem, pokušava da dokaže igraču da je ono što se trenutno radi najbitnije. Traži da u svakoj situaciji daješ maksimum. Neverovatna energija. Teži ka pobedi”.
Vrlo sličan odnos Paločević neguje i sa sadašnjim komandantom sa klupe, Simom Krunićem. Rođeni Sarajlija priznat je u fudbalskim krugovima kao čovek izvrsnih manira, što potvrđuje i priča fudbalskog arhitekte.
“Simo spada u gospodu među trenerima. Ne provodimo mnogo vremena zajedno van klupskih obaveza, ali i privatno je zaista sjajan. Poštuje, razume i voli igrače. Besprekoran je u tom smislu. Svaka mu čast na tome. Pravi gospodin! Imamo mnogo zajedničkih prijatelja. Kažu da je van terena još veći šmeker”.
“Cela Madeira bruji o Kristijanu Ronaldu”
Prvi odlazak preko granice bio je produkt je uspešnih sezona na Karađorđu. Nisu skautima promakle sjajne partije Paločevića, koji je spakovao kofere i krenuo put atraktivne lokacije, zemlje koja živi fudbal – Portugalije.
“Portugalija je najlepša destinacija na kojoj sam bio. Mislim da sam tu igrao najbolji fudbal. Ne statistički, ali po razumevanju igre i uživanju u njoj svakako. Potpisao sam dva dugogodišnja ugovora, ali pojavila se primamljiva ponuda iz Koreje pa sam odlučio da odem. Život, pogotovo na Madeiri – fantastično. Svi pričaju o Kristijanu Ronaldu u njegovom rodnom kraju. Treba to doživeti. Ostale su lepe uspomene. Da nismo ispali iz lige ne bih ni išao tako brzo. Ovako se namestilo drugačije. Surovi profesionalizam. Finansije nekada povuku, mora čovek da misli o porodici, budućnosti. Ipak, da smo ostali u eliti verovatno bih ostao”.
Posle igara za Aruku i Nasional Paločević se otisnuo u Aziju gde je dočekan raširenih ruku, te je ostavio zapažen trag igrajući za Pohang i Seul.
“Tehnološki su svakako napredniji. Superiorni su. Naravno – sve je to stvar finansija. Ne kažem da je kod nas loše, nego jednostavno finansije diriguju. Ne možeš da se ljutiš. Nisu oni pametniji od nas, samo imaju više novca. Dosta se razlikuju takmičenja. Tamo se daleko više trenira. Najveća razlika je u disciplini. Šta god radili – njima je to sve na svetu. Mi smo mnogo talentovaniji, ali opušteniji smo u načinu ishrane, načinu života generalno”.
“Lingard je najbolji igrač koji je zaigrao u Koreji”
Brzo je Paločević osvojio srca navijača slavnog Seula, ali deo slave mu je krajem mandata “ukrao” dugogodišnji reprezentativac Engleske i as Mančester junajteda – Džesi Lingard. Uživao je u saradnji na terenu, ali još više u onoj van njega, koja je iznedrila uspomene za ceo život.
“Naravno, Džesi je veća zvezda! Neuporedivo je. On je igrač sa najboljom karijerom koji je stigao u Južnu Koreju. Lepo je osveženje za tamošnji fudbal. Proveli smo zajedno šest meseci. Vrhunski momak. Često smo večerali i ručali zajedno. Svakodnevno smo se družili. Prava zvezda! Izašli smo jednom prilikom na večeru i neki čovek je nekulturno, neuobičajeno za Korejce, izvadio telefon i počeo da nas snima. Rečeno mu je da prestane, ali posle nekoliko sekundi video je postao viralan na društvenim mrežama. Ljudima je postalo jasno gde se nalazimo i krenuli su da dolaze. Na vreme smo pobegli. Smešan događaj zaista. Tamo su stadioni stalno puni – fanatici su”.
In Beom Hvang, Jung Vu Seol i Jung Džun Goh bili su nepoznanice velikoj većini fudbalskih fanatika u Srbiji, ali ne i Paločeviću, koji je sa bivšim i sadanjim vedetama večitih rivala delio svlačionicu, ali i vodio ljute bitke.
“Igrao sam zajedno sa Gohom iz Partizana kada je počinjao, a sa Hvangom kada se vratio iz Rusije. Protiv Seola sam igrao nekoliko puta. Nisam ga prepoznao pre nekoliko dana kada sam ga sreo u tržnom centru. Bilo ih je nekoliko drugara. Oni su uočili mene, pa su ga brzo zvali da izađe iz prodavnice da se ispričamo. Momci prate korejski fudbal. Ako sam protiv nekog postizao golove to je Seolov klub, Ulsan. Zapamtili su dobro. Svi su zaista sjajni. Koga god da ssam pitao za njih u Zvezdi i Partizanu, svi su oduševljeni. Hvang je odličan, baš se pokazao na Marakani”.
Jedan od igrača sa superligaške scene sa kojim je Paločević prošao mnogo toga je Mirko Ivanić. Povreda je odvojila Zvezdinog kreatora igre od terena, ali njegov saigrač iz dana provedenih u Novom Sadu je uveren da će lider šampiona Srbije ponovo pružati sjajne partije posle oporavka.
“Nismo se dugo videli ni čuli, još od perioda kada smo igrali za Vojvodinu. Sreli smo se nedavno u Beogradu. Baš smo se lepo ispričali. Čak 20-ak minuta smo spontano pričali. Kao da se nismo ni rastajali kad smo se sreli, a prošlo je dosta godina”, konstatovao je Aleksandar Paločević u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
boskovicmare982
Imali su više sreće nego pameti, nisu ni zaslužili pobedu
Goran Munic
Vreme je da se i odigra taj derbi kao i da Palocevic pokaze sta zna