Aleksandar Šćekić posle razgovora sa Dankom Lazovićem otišao iz Partizana: Ogrešili su se o Srđana Blagojevića, a što se tiče povratka Stefana Savića...

(Od izveštača Meridian sporta iz Podgorice)

Godinama unazad glavna uloga u redovima crno-belih pripadala je iskusnim igračima. Oslanjao se Partizan na prekaljene snage, a među odanim vojnicima kluba zalaganjem, borbenošću i stažom isticao se crnogorski reprezentativac – Aleksandar Šćekić.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz va dana igre bez depozita!

Pouzdani defanzivni vezista i član poslednjeg generacije Partizana koja je donela trofej u Humsku ulicu, promenom uprave i klupske strategije, postao je jedna od brojnih “žrtava” tranzicije u sastavu aktuelnog šampiona.

Iako emotivan zbog odlaska iz voljenog kluba, brzo je pronašao sreću u dresu Sutjeske, sa kojom u stilu gazi ka prvoj tituli u karijeri uživajući u vremenu koje provodi zajedno sa porodicom. Nakon radnog prepodneva u hladnom Nikšiću, pridružio nam se u Podgoroci, gde je u opširnom intervjuu za Meridian sport govorio o brojnim zanimljivostima iz svoje fudbalske putešestvije.

Sve je počelo pričom o rastanku sa crno-belima prošlog leta…

“Godinu i po dana sam proveo u drugom mandatu u Partizanu. Promenila se uprava, cilj je bio da se podmladi tim. Prvo smo pričali o smanjenju plate, i hteo sam da pristanem na to. Međutim, kada sam bio na konkretnom dogovoru – nisam dobio ponudu da ostanem. Bio sam za to da se dovedu klinci, da se podmladi tim. Svidelo mi se i kako su igrali u Evropi. Međutim, ne sviđa mi se to gde se pola godine vrti jedna priča, a onda odjednom druga. Ako ste se odlučili za mlade igrače – gurajte do kraja. Ne znam, ne sviđa mi se kakav posao radi uprava Partizana u poslednjih šest meseci. Vidimo i da tu ima problema… Nadam se da će fudbalska strana pobediti.”

Kako ističe, želeo je Šćekić da produži šestogodišnju epizodu u Humskoj i uz smanjenje mesečnih prihoda, ali u klubu su bili striktni u svojim namerama. Prisetio se vezista razgovora sa generalnim direktorom pred sam odlazak iz Beograda.

“Pričao sam sa Dankom. Pozvao me je da dođem u Beograd. Kada sam stigao – zahvalio mi se na svemu što sam uradio za šest godina u Partizanu. Rekao je da je takva situacija i da zna da mi je teško zbog toga, te da nije hteo preko telefona da mi saopšti to. Čitav klub je navodno bio za to da se ne produži ugovor sa mnom. Očekivao sam takav epilog. Dugo sam bio u Partizanu, došla je nova uprava… Teško mi je palo što neću biti tu, ali mi je mnogo lepše sa porodicom u Nikšiću gde sam našao mir. Da sam ostao u Beogradu – ne bih pronašao sebe.”

Nesuglasice u upravi crno-belih tema su razgovora apsolutno svih ljudi karijerom i emocijom vezanih za Partizan, ali i ljubitelja domaćeg fudbala koji ne pamte sličnu situaciju.

“Mislim da se do sednice Skupštine kluba ništa neće promeniti. Tek kada to prođe i kad se odluči šta i kako – možemo to da očekujemo. Nadam se svakako da će Partizanu krenuti na bolje. Rastanak sa Blagojevićem je najveća greška Partizana. Trenirao sam sa njim i to je trener kod koga sam najviše naučio za kratko vreme. Način fudbala, objašnjenje, uočavanja grešaka, davanje sugestija… Blagoje treba da bude pet do deset gdodina u Partizanu. Ubacio je u vatru klince… Trenirao sam sa njima, i od njih pet, šest je napravio nešto. Klubovi su počeli da se raspituju. Čim je otišao – i oni su pali.”

Premda je pod Blagojevićevom dirigentskom palicom odigrao svega 15 zvaničnih mečeva, veliko poštovanje pouzdani vezista gaji prema šefu struke crno-belih, uz poruku da nije radio sa boljim stručnjakom.

“Igrao ili ne – realan sam. Možda ima i do toga što sam u drugom mandatu došao kao dosta zreliji. Možda sam više od trenera kupio te “fore”. U svakom slučaju – imam reči hvale za Sava Miloševića i Aleksandra Stanojevića, ali oduševljava me način na koji je Blagojević pojednostavio fudbal.”

Evocirao je Šćekić uspomene iz sezona kada su navijači Partizana imali mnogo više razloga za sreću. Deo je generacija koja je 2019. godine donela poslednji trofej u vitrine Partizanovog muzeja, kada je na Marakani savladala Crvenu zvezdu i osvojila Kup Srbije.

“Poslednji trofej smo osvojili u Kupu Srbije, kad nismo mogli ništa u prvenstvu… Značilo nam je to tada dosta. Posle toga smo izborili Ligu Evrope. U svaku sezonu smo ulazili sa nadom da će se titula vratiti u Humsku. Bili smo blizu kada smo u sezoni sa Stnaojevićem osvojili 98 bodova. Za mene je to bila baš lepa sezona, kako na ličnom, tako i na klupskom nivou. Nas 15 se družilo na terenu i van njega. Odnos i atmosfera nas je dovelo do 98 bodova. Bili su tu Lazar Marković, Lola Smiljanić, Saša Zdjelar, Igor Vujačić, Slobodan Urošević… Nismo se razdvajali.”

Samo reči hvale ima za svog dugogodišnjeg saigrača i saborca sa sredine terena, Sašu Zdjelara, koji se nedavno vratio u Humsku.

“Video sam Zdjelara sad u Nikšiću na memorijalnom turniru. Drago mi je što se vratio. Neko je od koga može mnogo da se nauči. Pogotovo mlađi momci.”

“Pred derbi nismo spavali po dva dana, Natho mi je mnogo pomogao – klinci treba da se ugledaju na njega”

Uprkos činjenici da je boje Partizana branio za vreme ere dominacije Crvene zvezde, vrlo zapažene rezultate beležio je Crnogorac u večitim derbijima. Četiri puta je savladao crveno-bele, pet puta je učestvovao u podeli plena, dok je poražen takođe u četiri navrata. Ipak – čini se da je Partizan tada bio daleko tvrđi orah za aktuelnog šampiona.

“U prvom mandatu kod Miloševića – Zvezda je imala jači tim na papiru od nas, ali to je bilo nebitno kada dođe derbi. Kad sudija svira početak meča – 11 na 11 je. Svi smo od krvi i mesa. U poslednja tri, četiri derbija vidim veliku razliku u rezultatu i igri. Ne sviđa mi se to. Mi svojevremeno pred derbi nismo spavali po dva dana. Ako igramo sreda-nedelja, trener nije mogao da nas fokusira na tu utakmicu u sredu koliko smo čekali derbi. Mislim da smo kod Sava dobili tri, četiri derbija, kao i odlučujući meč u Kupu Srbije. Posle smo ih izbacili u polufinalu Kupa.”

Na njegovoj poziciji danas nastupa kapiten – Vanja Dragojević.

“Igrao sam prvi deo sezone, a kad je počelo podmlađivanje – ušao je na moje mesto. Sviđa mi se kako igra, veliki je profesionalac i radnik. Mnogo ulaže u sebe, a poziv u A reprezentaciju Srbije je dokaz da vredi.”

Posebne komplimente imao je za stranca sa najdužim stažom u Humskoj, višegodišnjeg vođu tima – Bibarsa Natha.

“On, Zdjelar i ja smo bili taj trio. Baš smo se razumeli na terenu. Doslovno u svakom trenutku smo znali ko šta treba da radi, kako da ide lopta, kako da se branimo, a kako da napadamo. Odličan momak i fudbaler. Skoro 10 godina je u Partizanu, a sada kada je krenulo podmlađivanje – pitanje je koliko će imati prostora. Opet, mlađi igrači treba da se ugledaju na njegov odnos kada je reč o treninzima i utakmicama. Naravno, i ponašanje van terena.”

Prijateljstvo sa Nathom između ostalog značilo je Aleksandru kada se preselio u Izrael i zadužio opremu Hapoela iz Haife.

“Priča se o njemu tamo baš. Izuzetno ga cene i poštuju. Ljudi iz kluba su ga pozvali da pitaju za mene kakav sam čovek, kada sam razgovarao sa Izraelcima. Pomogao mi je dosta, spojio me sa par njegovih drugara koji su mi pomagali šta god treba.”

Početkom sedmice za Milan je potpisao Šćekićev sunarodnik – centarfor Partizana, Andrej Kostić.

“Upoznali smo se sad u Nikšiću kad sam išao da obiđem igrače u hotelu. Mlad je, ali ima glad u očima. To mi se sviđa. Čuo sam da je vredan, što je takođe veoma važno. On je napravio ozbiljan iskorak u prethodnih godinu dana. Iz Budućnosti je došao u Partizan, a zatim u Milan. Mislim da to nije dobro za mlade igrače, već da je mnogo važnije stacionirati se u nekom klubu. Kad odete u inostranstvo – nemate pravo na grešku, jer niko ne želi da vas čeka. Ako vi ne možete – uskočiće neko drugi.”

Očekivali su u Humskoj da će zaraditi daleko više novca od prodaje crnogorskog špica.

“Mislim da su iz Partizana morali da prodaju jednog do dva igrača prošle zime kako bi rešili dugovanja i izborili licencu. Zadržali su sve, ali sada je prodaja teža. Pustili su Kostića za pet puta manje od onog što se pričalo za klauzulu. Iskreno, nije mi ni ta priča od 15.000.000 evra realna. Vidimo i na primeru Zvezde da moraš da budeš baš veliki potencijal da bi otišao za te pare. Zvezda uz to godinama igra Evropu, pa se muči da za 15 miliona evra proda igrača. Tako da, nisam siguran da je realno da iz Partizana iko ode za te pare.”

Nije delio svlačionicu sa Fusenijem Dijabateom, ali jeste sa tandemom Takuma Asano – Aldo Kalulu. Japanac je pogotovo ostavio zapažen trag, napadač iz Konga povremeno demonstrirao raskošan talenat, ali obojica su između ostalog upamćena po ne tako dobrim odnosima sa upravom.

“Profesionalci su, izuzetni. Sa Asanom sam se družio privatno. Obojica vode računa o sebi u smislu da imaju svoje fiziorerapeute i trenere sa kojima su dodatno radili. Malo je bio ružan način na koji su se poneli prema klubu, ali nisu odavde i ne shvataju naš mentalitet. Da su prvo popričali sa nekim, to bi se drugačije rešilo.”

Rikardo Gomeš i Mateus Saldanja istakli su se kao najbolji napadači koji su dolazili u Partizan u protekloj polovini decenije, ali ubojiti momak sa Zelenortskih ostrva zaslužio je posebnu dozu poštovanja od crnogorskog veziste.

“Za Partizan je Rikardo bolji. Pravi timski igrač, pomaže i u defanzivi. Nije mu najvažnije da postigne gol i bude najbolji, već da bude u službi ekipe. Saldanja je drugačiji. Njemu je najbitnije da postigne gol, a kako će ekipa da odigra i prođe na tom meču ga manje zanima. Timski sam igrač, i uvek biram nekog ko je takav. Družili smo se, išli na večere, i zaista je dobar momak. Mnogo stranaca kad dođe u Partizan nema svest koliko je to veliki klub. Jednostavno -ne mogu to da shvate. I ja koji sam na ovim prostorima odrastao, tek kada sam došao u Partizan shvatio sam koliko je veliki.”

Bio je Šćekić blizu da se domogne titule za vreme mandata Aleksandra Stanojevića, ali Zvezda je trku u svoju korist preokrenula u poslednjim danima sezone… Stanojević se danas bori da Karagumruku sačuva status turskog superligaša.

“Nismo se čuli otkako je otišao iz Partizana. Vidim da igraju toplo-hladno. Želim mu da obezbedi opstanak.”

Mesecima unazad u Humskoj pričaju o povratnicima, a među njima se najglasnije spominjalo ime Aleksandrovog prijatelja i saigrača iz reprezentacije – Stefana Savića.

“Vidim da Savketa povezuju sa Partizanom, ali ništa od toga. Ima dve godine ugovor u Turskoj, a tamo su drugi na tabeli. Odlično mu ide, i ne verujem da će se vraćati. Davno sam bio u Turskoj, ali ta liga je za starije igrače odlična. Vidimo da dolaze fudbaleri iz ozbiljnih klubova da igraju fudbal u Turskoj. Siguran sam da mu je lepo tamo i želim mu ad što duže ostane tamo.”

Odabrao je Crnogorac najbolje saigrače i najteže rivale sa kojima se susreo u karijeri.

“Bibars Natho i Lazar Marković su najbolji sa kojima sam igrao. Najbolji koje sam generalno čuvao su Markus Rašord, Antoni Marsijal i Huan Mata. Igrao sam protiv Mančester junajteda kada su nastupali za njih. Najteži iz Zvezde? Marko Marin i Mirko Ivanić.”

Dolazak u Sutjesku ispostavio se kao pun pogodak. Blista Šćekić u Nikšiću, a na dobrom je putu da osvoji prvu titulu karijeri.

“Napravila se nova ekipa i cilj je titula. Prvi deo polusezone je dobro prošao. Na kratko smo izgubili prednost, ali smo uspeli da se vratimo. Sada, imamo sedam bodova više od Mornara. Uskoro igramo sa njima u gostima, i tu je naša velika šansa da budemo prvaci, ukoliko i kolo pre toga slavimo“, istakao je vezista, pa potom dodao:

“Nisam imao priliku da osvojim titulu do sada. Biće mi značajno, u svakom slučaju. Nije lako osvojiti prvenstvo Crne Gore. Teški su uslovi, tereni za igranje, uz to ima šest podjednako kvalitetnih ekipa. Biće nam lakše ukoliko budemo igrali kvalifikacije za Ligu šampiona, s obzirom na naš cilj. Želimo u Ligu konferencije.”

Podvukao je paralelu između srpske i crnogorske elite…

“U Srbiji se dosta više ulaže u fudbal. Instrastruktura, stadioni, tereni… Sve je to bolje nego u Crnoj Gori, kao i intenzitet. Moramo da učimo od država kao što su Srbija, Hrvatska i Mađarska. Da pokupimo način rada, metode, stil igre, sve u cilju da poboljšamo fudbal.”

Šćekić je trenutno maksimalno fokusiran na uspehe sa Sutjeskom, a slobodno vreme koristi za edukaciju i školovanje. Pohađa vezista nastavu za UEFA licencu, u društvu saigrača sa zapaženim učinkom u crnogorskoj reprezentaciji. Poznata lica okupila su se u tamošnjoj prestonici minulog vikenda…

“U početku me nije zanimao trenerski posao. Rekao sam da nikada neću biti u fudbalu. Ipak, kako završavam karijeru polako i kako pratim dešavanja u fudbalu – poželeo sam da postanem trener. Od starijih su tu Jovetić, Marušič, Vukčević, Mugoša, Vešović, Bakić. Svi oni su igrali kvalitetnije lige nego ja, promenili mnogo trenera, imali od koga da nauče. Teško mi je sad da kažem ko se izdvaja, jer gotovo svi još uvek igramo fudbal. Tek kada završimo karijeru i kada budemo videli ko je koliko posvećen, ćemo moći da izvlačimo zaključke.”

Nikada Šćekić nije odbio poziv nacionalnog tima, za koji je sa velikim požrtovavanjem odigrao čak 40 zvaničnih mečeva.

“Ne izgleda baš najbolje, ali nadam se da će selektor Vučinić odabrati najboljih 11, i uspeti da podigne reprezentaciju. U zadnje vreme rezultati nisu bili sjajni. Nedopustivi su porazi od određenih reprezentacija. Što se mene i nacionalnog tima tiče – najveći cilj mi je bio da igram za svoju reprezentaciju. Uvek sam dolazio, i povređen, i bolestan. Bio sam tu… Koliko sam mogao da pružim – pružio sam. Sad kad vidim da imam 40 nastupa, bude mi drago što ću imati o čemu da pričam sa decom i unucima“, konstatovao je Aleksandar Šćekić u intervjuu za naš portal.

BONUS VIDEO: