Alen Stevanović: Ljudi ovde ne shvataju ko je i šta je bio Siniša Mihajlović

Šta god drugi mislili, težak je život fudbalera. Često se samo vidi ona lepa strana, a mnogo puta kroz drugu, mračniju i punu prepeka – ne dopire ljudski pogled.

Prošao je Alen Stevanović kroz mnogo trnja i odricanja kako bi danas bio to što jeste, pa je još od detinjstva živeo drugačije od svojih vršnjaka. Odrastajući sa babom i ujakom u Bečmenu maštao je da jednog dana izađe na fudbalski teren – bilo kakav – međutim, stvarnost nekada i premaši očekivanja.

Još u najmlađem uzrastu pokazivao je znake velikog talenta kraj Studentskog grada u dresu novobeogradskog Radničkog, a kako ga nisu “pokupili” ni Zvezda, ni Partizan – preko Obrenovca se domogao slavnog Intera, kasnije i svega ostalog…

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Danas, iako znatno stariji i u poznim fudbalskim godinama, još uvek ima istu volju i želju kao i pre dve decenije, pa i ne pomišlja na dan kada će morati da se oprosti.

Vratio se posle epizode u Indiji na poznatu adresu kraj Hale sportova i ponovo postao član IMT-a, gde je pre odlaska bio jedan od najvećih “krivaca” za istorijski plasman u Superligu, a kako ističe na početku razgovora za Meridian sport – srećan je što se vratio:

“Nedostajalo mi je sve ovde, najviše deca. Ima već pet meseci kako sam se vratio u Srbiju, ugovor mi je trajao još godinu, ali nisam video sebe tamo. Trener koji me je doveo je otišao iz kluba, pomoćni trener takođe, pa smo se dogovorili da sporazumno raskinemo ugovor. Gledao sam gde ću i šta ću i nekako je bilo logično da se vratim u IMT”.

Nije mu dugo trebalo da se adaptira na stari ambijent…

“Pratio sam i u Indiji utakmice, iako je bila turbulentna sezona, ostali smo u ligi, što je i najvažnije. Ekipa se dosta promenila, kao i trener, trebaće još vremena da se lepo posloži sve. Startovali smo dobro, imali i nešto teži raspored, ali čim vežeš četiri poraza – nije baš lepo. Potone se malo, ali ima još dosta vremena da se vratimo na pravi put”, realnim tonom najavljuje bolje dane.

INTER

Tih godina je Stevanović prošao ispod radara u Srbiji, ali ne i u Italiji. Ratovali su tog leta 2009. velikani kao što su Roma i Milan oko mladog veziste, gde je čak i proveo po nekoliko nedelja na probi – međutim, najkonkretniji i najbrži bio je Inter.

“Pravo da ti kažem, nisam bio svestan gde sam i sa kakvim sam veličinama. Imao sam ogromno poštovanje i trenirao, međutim, tek mi je kasnije to došlo do glave gde sam ustvari i stvarno sam srećan zbog toga što sam imao privilegiju, pa i sreću da delim svlačionicu i teren sa igračima kakvi su tada bili u Interu”.

Imao je priliku da bude učenik nikog drugog do Žozea Murinja, debituje za Inter i učestvuje u osvajanju šampionata, ali i da sa najboljeg mesta posmatra put Nerazura ka tripleti – prvenstvo, Kup, Liga šampiona.

“Murinjo je u to vreme bio najbolji trener na svetu. Video je uvek korak ispred svih, više od svakog trenera, posložio sve to. Sećam se da te sezone i nije krenulo nešto kako treba, tri remija na prve tri utakmice, ali kako je odmicalo prvenstvo, sve je izgledalo mnogo bolje i na kraju je ostvaren najveći uspeh u istoriji kluba sa tri osvojena trofeja. Ne znam da li je to iko ikada uradio u Italiji. Vrlo iskusna ekipa, dokazani šampioni, ostvareni fudbaleri“.

SINIŠA MIHAJLOVIĆ I REPREZENTACIJA

Najveći utisak u Alenovoj karijeri bez premca ostavio je legendarni Siniša Mihajlović – čovek za kojeg ima samo reči hvale…

“Kakva je to veličina, kakav gospodin. Mislim da ovde ljudi nisu svesni kakvo je to ime i koliko je on u Italiji poštovan i u fudbalu i van njega. Neverovatno. Takvo poštovanje za nekog stranca nisam video. Nažalost, više nije sa nama, ali ja sam srećan što sam imao tu čast da sarađujem sa njim i pamtiću ga dok sam živ”.

Po dolasku na mesto selektora, napravio je svojevrsnu revoluciju u igračkom kadru i sa potpuno novom grupacijom igrača započeo kvalifikacije za Mundijal u Brazilu, a Stevanović je u to vreme branio boje torinskih Bikova.

“Sećam se da me je pozvao na telefon i rekao da očekujem poziv za reprezentaciju, a onda se pojavio na treningu u Torinu gde se video sa trenerom, posle i sa mnom. Mislim šta reći…” priseća se prvog susreta sa Sinišom i nastavlja:

“Iskreno, nije da nisam očekivao poziv. Inter, Serija B, pa Serija A sa Torinom, mlada reprezentacija… Sigurno da sam imao negde u planu i čekao da se dogodi. Posložilo se tu posle svašta nešto, zalutao sam, nisam uspeo da se vratim i ostao sam na samo tri utakmice”.

Na tri susreta pod zastavom Srbije – upisao je po pobedu, remi i poraz.

“Pamtim debi na Marakani protiv Belgije u tim kvalifikacijama, gde smo stvarno bili mnogo bolji u prvom poluvremenu. Imali smo silne šanse, ali eto – kako to ide u fudbalu, stigla nas je kazna i izgubili smo 0:3. Azar, Mertens, Vicel, Kurtoa, De Brujne – sjajna ekipa Belgijanaca”.

Usledilo je i gostovanje u Zagrebu protiv Hrvatske – deceniju i po posle čuvenog osvajanja Maksimira i odlaska na EURO 2000. Ipak, ovoga puta u nešto drugačijem raspoloženju i izdanju, ali – to se ne zaboravlja ako pitate Stevanovića – aktera tog duela.

“Ta utakmica je stvarno bila posebna… Mi nismo bili u dobrom momentu, ali to je bio takav naboj. Mesecima se pričalo samo o tom meču, oni u najjačem sastavu, Mihajlović je u tim kvalifikacijama napravio i smenu generacija i desilo se to da smo izgubili u Zagrebu. Nije mi bio prvi put da sam izašao pred tolikim brojem ljudi na stadionu, međutim, sva ta tenzija se osećala u vazduhu i pamtim stvarno tešku utakmicu”. Ja sam siguran da bi Miha da je ostao stvarno uspeo da napravi nešto sa reprezentacijom, ali eto – u Srbiji nema vremena i strpljenja”.

PARTIZAN

Posle toliko godina u Italiji, pomalo se iznenada dogodio transfer u Humsku i povratak u Srbiju.

“Bilo je ponuda Specije i Koma, ali nisam hteo da idem tamo i poslednjeg dana prelaznog roka je već bila jurnjava i frka, pojavio se Partizan i to je to – odlučio sam da se vratim. Na debiju sam i postigao gol na Marakani protiv Zvezde, međutim, cela ta sezona je bila čudna. Poraz od Augzburga u poslednjem minutu nas je koštao proleća u Evropi. Neverovatno je kako smo izgubili tu utakmicu.

I vrapci na grani znaju za dešavanja u Partizanu, pogotovo u poslednjih nekoliko godina.

“Šta da kažem… Stvarno mi je žao, proveo sam tu nekoliko godina, osvojio prvenstvo i dva Kupa, imao sam stvarno mnogo lepe trenutke u Partizanu, stekao i prijatelje. Nadam se da će situacija u klubu da se popravi, krivo mi je što je došlo dotle”.

Večiti derbi je ogolio sve mane Partizana, što za Stevanovića nije bilo nikakvo iznenađenje.

“Negde je to bilo i za očekivati po meni. Zvezda je rutinski dobila i to bez neke velike muke. Vidi se ogromna razlika i po kvalitetu, stanju u klubu i zaista bih voleo da se Partizan vrati na neke zdrave noge što pre”.

IMT I FABRIKA TALENTA

Traktoristi su osim napadačkog fudbala poznati po tome što su jedna od najmlađih ekipa ne samo u Srbiji, već i u čitavoj Evropi, a koliko se dobro radi sa mladim fudbalerima – pokazuje i primer Miloša Lukovića – sada napadača Strazbura.

“Vratio sam se iz Bugarske te zime i od prvog dana bio tu kada je priključen prvom timu. Išlo je to polako, trpeli su ga, nadošao je. Kasnije se videlo u prvoj sezoni u seniorskom fudbalu kakav je talenat, postigao je dosta golova, istakao se i sve što mu se dešava je zaslužio. Veliki je radnik, posvećen, ambiciozan. Ljudi iz kluba su dosta sa njim radili, pričali sa njim, usmeravali ga, angažovali privatne trenere. Verovali su u njega, video se strašan napredak za kratko vreme, kako fizički tako i tehnički i drago mi je što je sada u Francuskoj”.

Sa istom emocijom priča i o Vladimiru Lučiću – momku koji se vratio u IMT na pozajmicu iz Zvezde, kako bi posle povrede dobio prekopotrebne minute i kompletno oporavio za naredne letnje pripreme sa srpskim šampionom.

“Mnogo ga volim, još od prvog treninga kada sam ga video. Obožavam takve igrače i ne znam koliko u Srbiji ima fudbalera sa tako direktnim driblingom kao što je on. I ono zalamanje sa kukovima, ne znaš koliko puta može da te pređe. Nije ni čudo što se u Zvezdi odmah snašao, krivo mi je što ga je povreda zaustavila. Visok je, ima brzinu, ojačao je. Tek će se pričati o njemu. Nenormalan kvalitet”.

I sam je prolazio sličan put kao sve više mladih igrača, međutim, smatra da nekada ran odlazak u inostranstvo i nije dobro rešenje.

“Teško je… Verujem i smatram da je mnogo lakše kada se ostvariš kao čovek i kao fudbaler, pa da ideš negde, međutim, uopšte nije lako za mladog igrača. Jezik, kultura, sve je novo i drugačije. Moraš da budeš odlučan, da nemaš neko preveliko poštovanje, da radiš svaki dan”.

SRPSKI FUDBAL

Uprkos svemu što je snašlo i snalazi domaći fudbal – većina igrača i trenera ističe da naše prvensto uopšte nije toliko loše, kakav možda ostavlja utisak sa strane.

“Ovde je falilo infrastrukture, kvaliteta nije. Uvek se ovde igrao dobar fudbal, po meni je naša liga kvalitetnija od Poljske. U svakoj ekipi ima dobrih igrača, koji može da igra preko, vraćaju se i igrači iz inostranstva, što je dobro. Ipak, fali nam sistema i organizacije i sigurno se nešto se ne radi kako treba čim su nam rezultati u Evropi – katastrofalni. Eto, nadam se da će se i to promeniti, pa da i srpski klubovi naprave nešto na evropskoj sceni”.

Za kraj – reprezentacija. Svestan da stanje nije idealno i sam Stevanović bez dlake na jeziku iznosi mišljenje na tu temu.

“Da, plasirali smo se na Svetsko i Evropsko prvenstvo, ali sistem kvalifikacija je totalno drugačiji nego pre i ne može da se poredi. Pričamo iskreno, svi smo očekivali da to bude bolje. Nije bilo dobro, govorimo kako jeste. Poznajem dosta reprezentativaca i krivo mi je što nismo napravili neki iskorak od samih odlazaka na prvenstva. Šta se dešava u savezu – ne znam. Za mene je učinak reprezentacije neuspeh” završava Stevanović priču za naš portal.

Strateško ulaganje u srpski sport – kompanija Meridianbet novi sponzor FK IMT!

BONUS VIDEO: