Bez presedana, među reprezentacijama koje su u centru pažnje na planetarnim smotrama uvek je i Brazil. Petostruki prvak sveta i na Mundijalu koji sledi biće praćen na svakom koraku, a dodatni razlog je to što će ga sa klupe predvoditi Karlo Ančeloti.
Jedan od najboljih trenera današnjice preuzeo je izazov koji bi i njemu i Brazilcima mogao da donese istorijski uspeh. Sa jedne strane, svetska kruna je jedno od retkih priznanja koje nedostaje Italijanu, dok, sa druge, Brazilci zlato na Mundijalu čekaju od 2002. godine – što je za njih poduži period.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Možda je srce prevagnulo nad razumom. Nisam previše razmišljao. Volim svoj život u Riju. Presrećan sam zbog svoje odluke, srećan što upoznajem novu kulturu i učim istoriju ove zemlje. Dobro sam poznavao fudbalsku istoriju Brazila, ali ne i sve ostalo – tradiciju, kulturu, jezik… Upoznajem i Brazilce, ne samo fudbalere. Jednostavni su, srećni i znaju kako da dočekaju strance”, rekao je Ančeloti u intervjuu za “Lekip”.
Iskusni strateg oseća ljubav na svakom koraku, a navijači su mu u oktobru 2025. godine, protiv Paragvaja na Areni Korintijans, priredili impresivnu čestitku za rođendan.
“Kakva emocija! Bilo je zaista neverovatno. Nikada ranije nisam video tako nešto. Na svakom putovanju, kada idem da gledam utakmice, dočekuju me izuzetno srdačno. Imaju ogromno poštovanje prema meni i to me mnogo dotiče. Od svega što sam video, najviše me je iznenadio karneval. Bio sam na onom u Salvadoru, kao i u Riju, gde sam išao na sambodrom. To je nešto zaista posebno i dobro oslikava kakav je brazilski narod. Veseli su, vole da slave, ali su i veoma hrabri, strpljivi i profesionalni, jer je sve urađeno pažljivo i sa mnogo truda. To me je zaista dirnulo. Sve rade srcem, a upravo to želim da vidim i u reprezentaciji. Radost, entuzijazam, odgovornost, ali i žrtvu… Za pripremu događaja kao što je karneval potrebni su sati i sati rada! Škole sambe rade tokom cele godine, i to bez velikih sredstava. To me inspiriše i ima uticaj na moj rad u reprezentaciji.”
Prve uspomene vezane za Brazil vraćaju Ančelotija u 1970. godinu, na Svetsko prvenstvo.
“Prva slika koja mi pada na pamet jeste finale protiv Italije (4:1). Imao sam 11 godina i tada sam otkrio tog posebnog igrača – Pelea, najvećeg svih vremena. Teško mi je palo što je moja Italija tako ubedljivo izgubila finale, ali nisam zamerao Brazilcima. Dopadali su mi se! (smeh) Kako i ne voleti takav tim? Mislim da je ceo svet tada imao mnogo simpatija i divljenja prema Brazilu. I to ne važi samo za 1970. Bilo je tako i pre i posle, a tako je i danas. Brazil je uvek imao velike talente koje vole navijači širom sveta. Imam utisak da je to jedina reprezentacija koju svi vole. A ja imam sreću da je treniram.”
Italijan ističe da su njemu i Brazilcima zajedničke emocije i dodaje da iste ne treba sputavati.
“Emocije treba pustiti da izađu kada je potrebno. To važi i za moje igrače i za mene kao trenera. Normalno je imati emocije kada razgovaraš s igračem, bilo da je u pitanju nešto pozitivno ili negativno. Čak i kada osvojiš trofej, normalno je pokazati emocije i zaplakati. Ne slažem se sa stavom da su Brazilci emotivno krhki. Ne podstičem ih, ali ih svakako ne sprečavam da pokažu emocije. Lepo je videti igrača kako plače tokom himne. Mene to dotiče i ne vidim to kao slabost.”
Decenije rada i uspeha su iza Ančelotija, koji ne dozvoljava da zastari, da ga pregazi vreme.
“Prilagođavam se. To je jedna od osnovnih osobina trenera. Moraš da se prilagodiš mentalitetu onih koji nisu iz tvoje generacije. To je stalna adaptacija. Moram to da radim i sa svojom decom, sa unucima. Oni imaju drugačije ideje i način razmišljanja od mene. Kao stariji, smatram da ja treba da se prilagodim njima, a ne oni meni… Isto je i sa mojim igračima. To je ključno da bi bio trener. Moraš da se prilagodiš svemu: klubu, upravi, igračima, medijima, navijačima. Svako iskustvo je drugačije, pa moraš stalno da se prilagođavaš. Vremenom sam postao pravi kameleon (osmeh). Ako bih dao savet mladom treneru, rekao bih mu: Moraš imati otvoren um da bi se prilagodio svemu.”
Imao je prekaljeni trener priliku da radi sa mnogim svetskim superzvezdama, a na osnovu bogatog iskustva uvideo je zanimljivo pravilo.
“Najveći igrači su ujedno i najjednostavniji. Što su bolji, to su skromniji. Lista je duga, počev od Paola Maldinija.”
Upravo Maldinija je Ančeloti naveo kao model i uzor Tijagu Silvi kada je došao u Milan, a Brazilac je očigledno poslušao savet.
“I dobro je prošao, zar ne? U životu je važno imati uzore. To sam i ja radio tokom svoje igračke i trenerske karijere. Ti ljudi mogu da ti pokažu pravi put, da te podstaknu da budeš bolji. Za mene je Paolo bio najznačajniji primer. Drago mi je što se Tijago tako dobro ugledao na njega.”
Defanzivac sada ima 41 godinu, ali selektor ističe datum rođenja nije prepreka na putu do pozivnice za Mundijal (kvote).
“Nikada ne gledam datum rođenja u pasošu. Svi brazilski igrači mogu da konkurišu za spisak za Svetsko prvenstvo. Nije važno ako ima 41 godinu. Ako zaslužuje, biće tu. Godine nisu problem. Pogledajte Maldinija koji je imao skoro 39 kada je osvojio Ligu šampiona ili Luku Modrića, koji danas ima 40.”
Tijago Silva je već istakao da mu je plan da postane trener, a tako bi nastavio niz Ančelotijevih učenika, koje već čine Pirlo, Lampard, Zidan, Inzagi i mnogi drugi.
“Tijago će sigurno biti veoma dobar trener. Ima iskustvo, radio je sa velikim trenerima i ne mislim na sebe! (osmeh) I mnogo radi… Zaista mi je drago ako sam nekoga inspirisao. Kazemiro bi mogao da napravi uspešnu trenersku karijeru. Osim velike karijere, igra na poziciji koja zahteva mnogo razmišljanja. Ima i veoma dobro razumevanje taktike.”
Sa pet titula u Ligi šampiona, Italijanu nedostaje još samo Svetsko prvenstvo da postane najbolji trener svih vremena, ispred Zagala, Fergusona ili Gvardiole.
“To mi nije cilj. Moj cilj je da radim i pomognem Brazilu da osvoji Svetsko prvenstvo 2026. To je moj jedini cilj. To je velika prilika za mene. Prvi put radim sa reprezentacijom, prvi put u istoriji Brazil ima stranog selektora, tako da je odgovornost ogromna. Ali ništa više od toga. Ne želim da budem broj jedan. To me uopšte ne zanima.”
Od Ančelotijevog dolaska na čelo Karioka, ime koje se najčešće pominje na konferencijama je Nejmar.
“Ne smeta mi. Nejmar je ispisao i još uvek piše istoriju brazilskog fudbala. On je veliki talenat i normalno je da ljudi misle da može da nam pomogne da osvojimo naredno Svetsko prvenstvo. Trenutno ga procenjuju savez, ja i stručni štab i ima još dva meseca da pokaže da zaslužuje da igra na Mundijalu.”
Da bi se Nejmar vratio u nacionalni tim, moraće da bude 100% spreman, a na tom nivou nije bio praktično od 2022. godine.
“Ne znam, ali može da se vrati na 100%. To sam već rekao i potpuno je jasno: pozvaću igrače koji budu fizički spremni. Posle povrede kolena u decembru, Nejmar se dobro oporavio i postiže golove. Mora da nastavi u tom pravcu i da dodatno popravi formu. Na dobrom je putu”, rekao je selektor Brazila.
Bonus video:
