Norveška fudbalska renesansa postala je fenomen. Reprezentacija koja je decenijama važila za večito talentovanu sada je, predvođena generacijom kakvu nikada ranije nije imala, obezbedila plasman na Svetsko prvenstvo 2026.
Put skandinavske selekcije do istorijskog uspeha ispisan je impresivnim partijama, psihološkim preokretima i sazrevanjem tima koji je, posle skoro tri pune decenije čekanja, konačno ponovo deo svetske elite. Ono što je još zanimljivije, Norveška je sada reprezentacija od koje strahuje planeta.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Posle ubedljivih pobeda nad Estonijom od 4:1 i zatim Italijom sinoć istim rezultatom, Norveška je zvanično izborila prvo učešće na Mundijalu još od 1998. godine. I dok je tadašnja generacija selektora Egila Olsena iznenadila svet pobedom nad Brazilom u Marseju, aktuelni tim Stalea Solbakena gradi dominantnu i organizovanu reprezentaciju u kojoj se generacijski talenat konačno pretvorio u rezultat.
Solbaken, nekada jedan od vezista u sistemu Egila Olsena, danas vodi mnogo ofanzivniju i kreativniju selekciju, ali i dalje insistira na disciplini i zajedništvu.
“Fudbal se očigledno mnogo promenio od mojih igračkih dana, ali ova generacija ima isti poriv i isti karakter koji smo mi imali“, rekao je Solbaken za ESPN. “Svi veruju u projekat i žele najbolje jedni drugima. Taktika je važna, ali bez duha zajedništva ne znači mnogo“.
Nekada kritikovana zbog komplikovanih ideja i nedostatka rezultata, Solbakenova Norveška izgleda kao organizovan i tehnički obučen tim. Statistike potvrđuju ono što se vidi na terenu – najbolji napad kvalifikacija, najviše asistencija, impresivna gol-razlika i jedna od najčvršćih odbrana u Evropi.
Nekadašnji reprezentativac Erik Torstvet odlično je sažeo atmosferu.
“Solbaken je izgradio neverovatnu kulturu unutar tima. Prošli su kroz mnoštvo kritika, a to ih je samo ojačalo“.
Preokret se desio prošle jeseni. Posle katastrofalnog poraza u Ligi nacija od Austrije od 5:1 u Lincu, delovalo je da će se kritike samo pojačati. Umesto toga, Norveška je osvojila prvo mesto u grupi i izborila Ligu A.
“Tada su igrači prvi put potpuno razumeli šta Solbaken želi. Bila je to samo Liga nacija, ali emocija je bila ogromna. Osetilo se da se nešto menja“, rekao je Torstvet.
Od te tačke Norveška je krenula u rekordnu seriju od 11 uzastopnih takmičarskih pobeda, uključujući ubedljiva slavlja nad Italijom (3:0), Izraelom (5:0) i Moldavijom (11:1). Svaka nova utakmica transformisala je norveški talenat u supersilu.
Uprkos kritikama da nema dokazanu odbranu i elitnog golmana, Norveška je završila kvalifikacije sa samo pet primljenih golova.
“Ključ je u tome što sam radio sa grupom koja je postepeno prihvatala naš stil igre. Možda sam u početku želeo previše, ali shvatio sam da možemo da igramo napadački čak i protiv najjačih“, otkrio je Solbaken.
Italija se raspala i hvata je strah
Posebno simboličan bio je jun u Oslu. Mnogi su verovali da će Italija, u sopstvenoj rekonstrukciji da “pojede” Norvešku. Desilo se suprotno. Norveška je pobedila sa 3:0.
“Najviše me je obradovalo drugo poluvreme. Branili smo se s loptom, čuvali posed, odmarali u igri. Italijani su morali da trče za nama“, oduševljen je bio Solbaken.
Erling Haland je u kvalifikacijama uradio nešto što niko pre njega nije. Dao je 16 golova u osam utakmica, ali Halandova prava vrednost nije samo u broju pogodaka. Njegov presing, povlačenje igrača, otvaranje prostora za saigrače, sve to ga čini ključnim delom sistema u kojem je ego podređen timu.
Solbaken tvrdi da sve počiva na jednoj reči. Ona je zaslužna za filozofiju koja je pretvorila Norvešku u taktički najpismeniju ekipu koju je ova zemlja ikada imala.
“Distanca. To je ključno. Zbog razmaka funkcioniše zona u odbrani, ali i napad jer igrač sa loptom uvek ima opcije“.
U meču na San Siru, gde je Norveška razbila Italiju sa 4:1, dogodio se i detalj koji je dodatno zapalio Halanda. Posle izjednačenja Antonija Nuse, Đanluka Manćini ga je isprovocirao, pa je Donaruma morao da interveniše da sukob ne eskalira.
Haland je posle meča otkrio o čemu se radilo.
“Na 1:1, počeo je da me dodiruje po zadnjici, i pomislio sam: ‘Šta on to radi?’ Onda sam se prenuo i rekao mu: ‘Hvala ti na motivaciji, idemo dalje’“.
Rezultat? Dva brza gola i potpuni slom Azura.
“Posle toga sam dao dva gola, pobedili smo sa 4:1, sjajno je. Hvala mu“.
Napadač Mančester sitija je u kvalifikacijama na svakom ključnom meču bio nezaustavljiv: dva gola protiv Italije, het-trik protiv Izraela, odlučujući pogoci u trenucima najveće napetosti. Sa samo 25 godina, Haland je dominirao statistikom i dokazao se i kao pravi vođa, konstantno noseći ekipu na svojim plećima.
Međutim, uspeh Norveške ne počiva isključivo na Erlingu. Oko njega se istakla i generacija igrača koja je dugo obećavala velike stvari. Martin Edegor, ofanzivni vezista Arsenala, unosio je tehničku preciznost i kreativnost, dok je Aleksander Serlot pružao ključnu podršku u navali.
U poslednjim mesecima, Norvežani su dokazali da su ujedinjeni tim, vođen čovekom koji pomera granice. Dok Kilijan Mbape ima 55 golova u 94 nastupa za Francusku, Haland je istu cifru dostigao u samo 48 utakmica za Norvešku. Takav učinak omogućava Norveškoj da sanja ambicioznije ciljeve. Sa Halandom u ovakvoj formi, Norveška je ozbiljan konkurent, spreman da na američkom tlu potvrdi klasu.
Sa savršenih osam pobeda iz osam kvalifikacionih utakmica, čak 37 postignutih golova i najboljom hijerarhijom talenta u istoriji zemlje, Norveška će biti na Svetskom prvenstvu posle dugih 28 godina čekanja. I to kao neko koga se plaše.
Bonus video:
