Milinko Pantić (59), legendarni as madridskog Atletika, trenutno uživa u Marbelji na World Padel Soccer turniru u Marbelji, gde se okupljaju bivše fudbalske zvezde iz različitih generacija. Nekadašnji vezista govorio je tom prilikom az AS o trenerskom putu, svojoj fudbalskoj filozofiji, uzorima, ali i sadašnjem stanju u evropskom i svetskom fudbalu.
Pantić je istakao da je trenerski posao danas postao izuzetno konkurentan, jer se veliki broj bivših igrača odlučuje za istu karijeru čim okači kopačke o klin. U takvom okruženju, kako kaže, presudnu ulogu često ima i sreća.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Fudbal, kako priznaje, zauzima ogroman deo njegovog života.
“Veoma sam posvećen fudbalu. Moja supruga bi rekla da sam opsednut. Pratim sve lige i takmičenja. Pre nego što legnem da spavam, fudbal je svuda – Španija, Engleska, Francuska, Nemačka, Belorusija, Azerbejdžan“, počeo je Milinko.
Kao bivši ofanzivni i kreativni igrač, Pantić svoju trenersku viziju zasniva na kombinaciji različitih škola fudbala. Najviše ga privlači spoj holandskog i španskog stila, uz disciplinu karakterističnu za jugoslovenski fudbal. Među najvažnijim ljudima u njegovoj karijeri izdvaja Radomira Antića, kojeg opisuje kao izuzetnog stručnjaka ispred svog vremena.
“Na sreću, radio sam sa Radomirom Antićem, neka mu je večna slava. Bio je fenomen. Čovek koji je bio 50 godina ispred svog vremena. Mislim da ga pratim u načinu na koji razmišlja o fudbalu i kako ga priprema. Pogledajte PSŽ – Arsenal, dva potpuno različita koncepta fudbala i dva različita trenera. Sve može da funkcioniše, i ofanzivno i defanzivno, i oba mogu do finala. Antić je bio izuzetno inteligentan, nadaren i zaljubljen u fudbal. Živeo je fudbal. Spavao je i razmišljao o njemu kod kuće”.
Preciznost kod slobodnih udaraca, po njegovim rečima, dolazi delom iz prirodnog talenta, a delom iz konstantnog rada od najmlađih dana. Još kao dete, redovno je trenirao izvođenje prekida.
“S tim se rodiš. Od malih nogu sam to imao. Sećam se da sam već sa 10-11 godina davao golove direktno iz kornera. Kasnije, kada sam počeo da igram u trećoj ili četvrtoj ligi, imao sam trenera levonogog koji je odlično izvodio slobodnjake, pa sam ostajao posle treninga da vežbam s njim. Uvek smo imali i trećeg golmana koji ne brani, ali ostaje da trenira. To je bilo ključno. Prvi golmani nisu želeli da ostaju sa mnom. Sećam se Moline iz Atletiko Madrida, govorio mi je da ide u svlačionicu. Moj najbolji ‘partner’ bio je treći golman, jer je on želeo da napreduje, kao i ja. Molina, koji je za Španiju debitovao kao igrač na terenu. Bio je fenomen. Odlično je igrao nogom. Bio je pionir u tome – izlazak sa gol-linije, kontrola grudima… Vrlo važan golman za naš stil igre, jer je trener tražio visoku odbrambenu liniju i on je pokrivao prostor iza nje”.
Kada se govori o najboljim izvođačima slobodnih udaraca, odmah iza sebe Pantić izdvaja Sinišu Mihajlovića.
“Otišao je prerano. Bio je jedan od najboljih svih vremena”.
Prisetiо se Milinko dolaska u Atletiko Madrid, koji je za njega bio neočekivan, ali sudbinski važan korak. Posebno naglašava Antićevu ulogu u transferu, jer ga je poznavao iz perioda u Partizanu.
“Teško je kako vreme leti. Sve prolazi neverovatno brzo. Ali važno je da se pamti i priča. Nadam se da ćemo za 20–30 godina opet raditi ovaj intervju ovde. Bilo je iznenađenje. Ali trener Antić me je poznavao iz Partizana. Pozvao me je i sve se nekako poklopilo. I sudbina je odigrala veliku ulogu. Šteta što nisam došao tri godine ranije, verujem da bi mi karijera bila još uspešnija”.
Govoreći o Luisu Aragonesu, ističe da je reč o jednom od najcenjenijih trenera tog vremena, iako nije imao priliku da direktno sarađuje s njim.
“Bio je izuzetan čovek, veoma cenjen. Nisam imao sreću da mi bude trener, ali svi su o njemu govorili kao o posebnom. U jednom trenutku nam je Valensija Luisa Aragonesa i Mijatovića skoro uzela titulu. Sećam se i one utakmice 3:5 na njihovom terenu – jedna od naših najboljih partija”.
Pantić smatra da je aktuelni Atletiko imao solidnu sezonu, ali da mu je nedostajalo malo sreće u ključnim momentima, posebno u Kupu i Ligi šampiona.
“Nedostajalo je malo sreće ove godine. Ne govorim o ligi, tu su rano otpali, ali u Kupu i Ligi šampiona je sve moglo drugačije da se završi, posebno protiv Arsenala. Atletiko je veliki klub, stalno raste i uvek će imati jake igrače. Sigurno će se pojačati i ponovo biti u vrhu, jer to njihova publika očekuje – možda i najbolja na svetu”.
Govoreći o novom formatu Svetskog prvenstva sa 48 timova, Pantić izražava zabrinutost zbog preopterećenosti igrača koji već igraju ogroman broj utakmica tokom sezone.
“Mnogo je to ekipa. Igrači su već preopterećeni utakmicama. Zamislite nekog ko je igrao finale Lige šampiona, pa odmah ide na novo veliko takmičenje. Sistem je prenatrpan. Ali kad si tamo – želiš da ga osvojiš. Žao mi je što moja Srbija nije tu, imamo mnogo talenta. Trenutno smo u krizi, ali nadam se da će moj prijatelj Paunović to popraviti. Sada navijam za Španiju – ima dobrog trenera i mnogo kvaliteta“, poručio je Pantić za AS.
Bonus video:
