“Step by step”, tako bi se najkraće, a ujedno i najpreciznije mogla opisati karijera Balše Popovića. Momak rođen u Budvi je uspeo da od Grblja stigne do Olimpijakosa, a da u međuvremenu preskoči mnogo prepreka.
Ne tako davno bio je rezervni golman Kolubare, ali je morao iz Superlige da se spusti u Prvu ligu Srbije i da na Karaburmi pronađe najbolju verziju sebe. Nije to prošlo ispod radara Zvezde koja ga je potpisala (ali za koju nikada nije debitovao). Nagrada za najboljeg golmana u sezoni 2025/26 najavila je dugo očekivani transfer u inostranstvo.
Čini se da mu je Pirej bio suđen. Olimpijakos ga je želeo i na leto 2025. godine, ali je tek godinu kasnije reprezentativac Crne Gore stigao u Grčku. Već je stigao da debituje i to u kvalifikacijama za Ligu šampiona, a sada ga čeka borba sa Stefanom Ortegom, bivšim golmanom Mančester Sitija za mesto jedinice.
O svemu tome, govorio je Balša za Meridian sport.
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
“I prošle godine se pregovaralo da dođem u Olimpijakos, ali na kraju se prelazak nije desio. Ostao sam u OFK Beogradu još godinu dana, nastavio dobro da branim i ponovo je stigao poziv iz Pireja. Darko Kovačević je imao veliki uticaj u svemu tome, jer dolazimo sa istih prostora, a svakako da sam se konsultovao i sa Stevanom Jovetićem, koji je nedavno nosio dres Olimpijakosa. Prijatelji smo iz reprezentacije, tako da sam mu se obratio, a on mi je izašao u susret. Nije to samo fudbalska pomoć, već i ljudska, tako da sam se dobrim delom i zahvaljujući njemu brzo adaptirao na Pirej. A što se grada tiče… Šta reći? Negde sam pročitao da je ovde 300 dana sunčano, tako da je ovo pun pogodak. Fudbalski se sve zna o Olimpijakosu. Sve ono što sam očekivao me je i dočekalo – organizacija na nivou Lige šampiona. Baš sam srećan što sam došao u ovako veliki klub”, počeo je Popović razgovor za Meridian sport i nastavio:
“Nažalost, nismo uspeli da uđemo u elitno takmičenje… Čekaju nas obaveze u Ligi Evrope, gde se nadam da ćemo stići što dalje. Kada je reč o Grčkoj, tu želimo da osvojimo duplu krunu. Meni je svakako drago što sam debitovao. Veliko je iskustvo braniti za Olimpijakos. Dobio sam šansu u dvomeču sa Holanđanima, i branio još jednu utakmicu u kupu. U međuvremenu je stigao Stefan Ortega, iskusan i dobar golman, od koga mogu mnogo da naučim. Iskustvo koje nosi iz Mančester Sitija, ali i drugih klubova je svakako dragoceno za našu ekipu”.
Nije razmenio dres sa Dušanom Tadićem posle dvomeča sa NEC-om, ali se zato poprilično zbližio sa Nairom Tiknizjanom.
“Sa Tadićem nisam stigao da porazgovaram. Oni su slavili, mi tugovali, tako da nije bio pravi trenutak. Svakako ga cenim kao igrača i mislim da ima fantastičnu karijeru. Što se Tiknizjana tiče, već smo se združili. Pričam ruski, tako da smo brzo uspeli da se sporazumemo. Biće veliko pojačanje za nas, kao i Leon Bejli koji je stigao u finišu prelaznog roka. Strašan igrač, ogromna reputacija. Gustavo Puerta, takođe. Ma i svi drugi momci, stvarno imamo odličnu ekipu.”
Mnogo se spekulisalo oko toga šta se desilo početkom 2024. godine. Popović je tada bio već viđen kao novi golman Zvezde, ali…
“Situacija se iskomplikovala. Ne bih da se vraćam na to. Mogu samo da kažem da mi je prijalo što sam mogao da treniram sa Zvezdom, i da sam mnogo naučio za to vreme. Godinu i po dana kasnije sam, ipak, potpisao za Zvezdu, ali ostao u OFK Beogradu na pozajmici. Želja mi je bila da branim svakog vikenda, tako da ne mogu da kažem da žalim što nisam dobio šansu na Marakani. Smatram da je to sve sudbina i da je Bog tako odlučio. Možda bih da sam otišao u Zvezdu bio u drugom planu, i ne bih imao priliku da branim. Eto, da se situacija tako razvila – danas možda ne bih bio u Pireju. Ostao sam na pozajmici na Karaburmi, postao kapiten, i bio proglašen za najboljeg golmana lige. S druge strane, i Zvezda je dobila Mateusa, fantastičnog golmana, tako da su sve strane u čitavoj priči dobro prošle.”
Ne krije da ima ogromne emocije prema klubu sa Karaburme. Nije ni čudo ako se uzme u obzir da su mu pružili šansu i maksimalno stali iza njega, nakon godinu i po dana klupe u Lazarevcu.
“OFK Beograd mi je definitivno bio prekretnica karijere. U Srbiju sam došao vrlo mlad, sa idejom da branim u Kolubari, ali sam godinu i po dana bio u drugom planu. Baš težak period za mene. Otišao sam od kuće, sa željom da dobijem šansu, ali ona nije stizala. Ne zameram nikom ništa, jer je Dejan Stanivuković tada odlično branio. Tek na kraju sezone sam dočekao šansu i branio na nekoliko utakmica, ali posle toga sam otišao na Karaburmu, gde sam zaista osetio da svi veruju u mene. Moram da kažem da je tada bilo dosta komentara da pravim grešku, jer idem iz Superlige u drugi rang, ali… Sve vreme govorim o tom kontinuitetu i zaista mislim da je to ključ za golmana. Želeo sam da branim i to je to. Opet, OFK Beograd je treći, četvrti najveći klub u Srbiji. Zahvalan sam upravi na svemu, ali i trenerima golmana Radetu Grahovcu i Dejanu Jevtiću, pa i šefovima – Simu Kruniću i Jovanu Damjanoviću. Mnogo su učinili za mene i nadam se da sam to vratio mom OFK Beogradu.”
Porodično stablo Balše Popovića je nedvosmisleno moglo da ukaže na to čime će se momak rođen 2000. godine baviti.
“Moja čitava porodica je fudbalska, ili preciznije da kažem golmanska. Otac Saša je bio trener golmana, brat Stefan čuvar mreže. Takođe, i najstariji brat Jovan je bio u fudbalu, ali se potom odlučio za fakultet. Mislim da je mami bilo najteže da nas isprati, i da ide za nama, pere nam stvari i bodri nas u svakom trenutku. Tako da, generalno kod mene nije bilo mnogo dileme da ću se baviti fudbalom, ali jesam menjao pozicije u detinjstvu. Počeo sam sa četiri godine u Budvi, i tada se igralo na dva gola, a ja sam bio napadač. Posle kad se prešlo na veliki teren, delovao sam kao štoper, ali sam na kraju završio među stativama. Tu su presudili porodični geni.”
U Grblju je fudbalski stasao, a Robert Prosinečki mu je pomogao da ostvari veliki san i debituje za reprezentaciju Crne Gore.
“Nekako sam kroz srednju školu postajao profesionalac i shvatao da bih mogao da živim od fudbala. Naravno, sve je to bilo na dugom štapu, ali verovao sam u svoje snove. I moja porodica mi je dosta pomogla u tome. Osetio sam da imam njihovu podršku. Sa 17 godina sam debitovao za Grbalj, a sa 19 imao sezonu gde sam standardno čuvao mrežu. Maštao sam o dresu reprezentacije kao dečak. Kod Prosinečkog sam debitovao za Crnu Goru i krivo mi je što nismo imali bolje rezultate tada, jer je kod njega uvek vladala dobra atmosfera.”
Čini se da na crnogorskom primorju stasavaju ozbiljni golmani.
“Danijel Petković, Igor Nikić su iz Kotora, kao i još nekoliko mladih golmana. Ja sam rođen u Kotoru, ali sam iz Budve, tamo sam odrastao. Odatle je i Lazar Carević sa kojim sam praktično odrastao zajedno. Tako da, utisak je da crnogorsko primorje zaista proizvodi odlične golmane. Lično, volim da slobodno vreme provodim u Budvi. Kad god je letnja ili zimska pauza – tu sam. Nigde nije lepše nego kod kuće.”
Za Balšu je najbolji – Manuel Nojer, ali realan je… Nemac je pred penzijom, a Belgijanac već neko vreme nosi štafetu najboljeg golmana.
“Mislim da ima mnogo dobrih golmana u svetu. Smenjuju se generacije, mnogo se ta naša profesija menja. Za mene je Manuel Nojer broj jedan… Ranije su bili Điđi Bufon i Iker Kasiljas, da kažemo najbolji. Trenutno je verovatno Tibo Kurtoa taj”, zaključio je Popović razgovor za Meridian sport.
BONUS VIDEO:
