Malo je ljudi koji su od statusa reprezentativne legende stigli do profesionalnog pokeraša, da bi potom završili na klupi nacionalnog tima i odveli ga na Svetsko prvenstvo. Sergej Barbarez je to uradio.
Dok se Bosna i Hercegovina sprema za povratak na najveću fudbalsku pozornicu posle više od decenije čekanja, u centru pažnje je čovek čija biografija izgleda kao nekoliko različitih života spakovanih u jedan.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sve je počelo u Mostaru. Barbarez je prve ozbiljne fudbalske korake napravio u Veležu, jednom od simbola nekadašnjeg jugoslovenskog fudbala. Međutim, nije se dugo zadržao. Tek što je zakoračio u seniorski fudbal, stigao je poziv iz Nemačke. Tamo je krenuo put koji će ga pretvoriti u jedno od najprepoznatljivijih imena bosanskohercegovačkog fudbala.
Redom su se nizali Hanover, Union Berlin i Hanza iz Rostoka. Svaka stanica bila je stepenik više. Svaki gol otvarao je nova vrata. Na kraju ga je put doveo do velike Borusije Dortmund, jednog od najvećih nemačkih klubova. U isto vreme stigla je i nagrada o kojoj sanja svaki fudbaler. Prvi poziv u reprezentaciju Bosne i Hercegovine.
Prava eksplozija tek je sledila. Posle Dortmunda usledio je transfer u Hamburger, klub u kojem je Barbarez ostavio najdublji trag. Tokom šest sezona postao je miljenik navijača, lider na terenu i jedna od najvećih figura u istoriji kluba. U Nemačkoj su ga poštovali, u Bosni i Hercegovini obožavali.
Kada je 2006. godine prešao u Leverkuzen, bilo je jasno da se približava kraj jedne velike igračke karijere. Upravo u dresu Farmaceuta odigrao je poslednje profesionalne sezone pre nego što je odlučio da 2008. kaže zbogom fudbalu.
21.00: (1,90) Kanada (3,35) Bosna i Hercegovina (4,90)
Mnogi su očekivali da će odmah da uplovi u trenerske vode ili da zauzme neku funkciju. Sergej je imao drugačiji plan. Umesto taktičkih tabli, okrenuo se poker stolu.
Potez koji je mnoge šokirao ubrzo je postao njegova nova svakodnevica. Počeo je redovno da učestvuje na turnirima širom sveta, a godine provedene u pokeru donele su mu više od 143.000 dolara osvojenih nagrada.
Dok su bivši saigrači gradili trenerske karijere, Barbarez je blefirao, računao verovatnoće i skupljao žetone. Ipak, fudbal ga nikada nije potpuno pustio. Sudbina je 2024. godine ponovo otvorila vrata koja su delovala zatvoreno. Fudbalski savez Bosne i Hercegovine poverio mu je najvažniji posao u zemlji – mesto selektora nacionalnog tima.
Misija je bila jednostavna za izgovoriti, ali pakleno teška za ostvariti. Odvesti Bosnu i Hercegovinu na Svetsko prvenstvo. Godinama su Zmajevi lutali između razočaranja, propuštenih prilika i neuspešnih kvalifikacija. Delovalo je da se generacija iz Brazila 2014. nikada neće naslediti. Barbarez je mislio drugačije.
Korak po korak, utakmicu po utakmicu, počeo je da gradi tim koji je ponovo verovao u sebe. A onda je stigao 31. mart 2026. godine. Dan kada je Bosna i Hercegovina ponovo postala učesnik Mundijala. Put do cilja nije mogao da bude teži. U finalu baraža sa druge strane stajala je Italija, četvorostruki šampion sveta. Reprezentacija koja je mnogo puta lomila snove drugih. Sada je ona bila slomljena.
Zmajevi su izbacili Azure i izborili povratak među najveće. Za zemlju koja je godinama čekala novi veliki trenutak, to je bila eksplozija emocija. Za Barbareza potvrda da je njegova druga fudbalska karijera počela na najbolji mogući način.
Prvi meč na Svetskom prvenstvu protiv Kanade večeras od 21 čas možda je tek početak, ali najvažnija pobeda već je ostvarena. Bosna i Hercegovina se vratila tamo gde veruje da pripada.
Bonus video:
