Valensija je retko gubila ove sezone, ali je retko i pobeđivala, što u ligi kakva je Primera, često može da se plati cenom neodlaska u UEFA Ligu šampiona, što je najčešće cilj Slepih miševa, čiji se navijači sa setom sećaju godina sa početka ovog veka.
Ko zna kako bi izgledala sadašnja slika fudbalske Španije, ali i Evrope, da je Valensija na prelomu vekova svoja dva finala Lige šampiona pretvorila u trofeje. Sjajnu, ali ne i trofejnu generaciju Hektora Kupera je nasledio Rafa Benitez i uradio ono što Argentinac nije uspeo – doneo trofeje na Mestalju. U periodu od 2001-2004, Valensija je dva puta bila prvak Španije i osvojila UEFA Kup.
Valencia CF
Rafael Benitez Appointed New Manager In 2001 pic.twitter.com/JO64hlhAl1— Superb Footy Pics (@SuperbFootyPics) March 19, 2016
Malo ko je očekivao da posle odlaska Argentinca sa trenerske klupe, Benitez može da u sezoni 2001/02 učini nešto više. Međutim, posle lošeg početka sezona i ispadanja iz Kupa Kralja u ranoj fazi, Valensija je u drugom delu sve nadoknadila. Kako su tada izgledale stvari u španskom fudbalu vidi se iz podatka da su Slepi miševi bili šampioni sa svega sedamdeset pet osvojenih bodova.
MLS subotom: Ko je Migel Almiron, čovek koji obara rekorde i prva želja Rafe Beniteza?
Ni druga Benitezova titula (2003/04) nije donela žetvu bodova (77), što je danas u Primeri nepojmljivo. Stvari su se promenile 2009/10, sa kojom je počela era u kojoj nijedan prvak nije imao manje od devedeset bodova. U ,,postvalensijskom periodu”, Barselona je bila šampion devet puta, real samo četiri, dok je Atletiko ugrabio jednu titulu.
Barselona je u sezonu 2001/02 ušla bez dugogodišnjeg kapitena Pepa Gvardiole, novim trenerom Karlesom Reksačem i sa previše veterana u sastavu. Katalonci uvek imaju visoke ambicije, ali te godine nisu previše očekivali. Ispostavilo se da je to bilo i realno, jer na Nou Kamp nije stigao nijedan trofej.
Valensija je ostavila Barselonu iza sebe sa čak jedanaest bodova prednosti
Katalonci su iz Kupa ispali već u prvom kolu, u ligi su bili četvrti sa jedanaest bodova manje od Valensije, a u Kupu UEFA su dogurali do polufinala. Do pojave Mesija je nedostajalo još par godina, a kakav je bio tadašnji sastav vidi se i po nekim ne naročito dobro upamćenim imenima kao što su Roberto Trahoras, Filip Kristanval, Frančesko Koko, Dani Garsija, Fabio Ročembak.
Naravno, sastav je imoa i brojne zvezde kao što su Rivaldo, Saviola, Abelardo, Overmars, Luis Enrike, Ćavi, Pujol.
Kako je to biti matori strelac u Seriji A? Pitajte Tonija i Ubnera!
Pre nego što je u februaru 2002. godine Valensija lako izašla na kraj sa Barselonom na Mestalji (2:0, Rufete, Aimar), rezultat na Kamp Nou u oktobru je bio prilično iznenađenje. Valensija je doduše savladala Real u prvom kolu i posle šestog i dalje bila bez poraza, ali gostovanje na legendarnom stadionu je posebna priča.
Carlos Marchena, 2004 UEFA Cup winner with @valenciacf, turns 35 today. RT to wish Carlos a happy birthday. pic.twitter.com/rCxHvOyp9l
— UEFA Europa League (@EuropaLeague) July 31, 2014
No, Slepi miševi su poveli već u 26 minutu golom Salve i najavila da nema predaje. Do kraja prvog dela igre, izjednačio je Saviola, a u drugom se ponovilo isto kretanje rezultata. Karlos Marćena je ponovo doveo goste u vođstvo (72), sli je samo dva minuta kasnije konačan rezultat 2:2 postavio Gabri.
Reksač i Benitez su za tu priliku izveli sledeće sastave:
Barselona
Bonano, De Bur, Koko, Pujol, Ćavi, Koku, Gabri, Luis Enrike, Saviola, Klajvert, Đovani
Valensija
Kanjizares, Karboni, Marćena, Ajala, Pelegrino, Rufete, Albelda, Kuro Tores, Kili Gonzalez, Sančez, Salva
