Batistuta je bio kralj, Dibala idol, Iturbe najveća zabluda: Argentinska istorija Rome pred dolazak pojačanja od 35 miliona evra

Kada se u Rimu pomene Argentina, većina navijača prvo pomisli na Gabrijela Omara Batistutu. Nije Batigol stigao na Olimpiko u najboljim igračkim godinama, ali mu to nije smetalo da zauvek uđe u istoriju kluba. Bio je čovek koji je predvodio Romu do skudeta 2001. godine i postao jedan od simbola generacije koja je donela dugo čekanu titulu.

Uskoro bi argentinska kolonija u Vučici trebalo da dobije još jedno poznato ime. Santijago Kastro (21) nalazi se na korak do ozvaničenja prelaska iz Bolonje u Rim, dok bi Artem Dovbik trebalo da krene u suprotnom smeru na pozajmicu.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Posao bi mogao da zadovolji sve strane – Roma dobija mladog napadača sa velikim potencijalom, Bolonja iskusnog golgetera, a Domeniko Tedesko centarfora koji se savršeno uklapa u njegovu ideju igre.

Kastro će postati 40. Argentinac koji je obukao dres Rome. A ta lista puna je legendi, velikih šampiona, promašenih investicija i fudbalera koji su ostavili trag samo na papiru.

Na njenom vrhu nalazi se Batistuta, čovek čije ime i danas izaziva osmeh među navijačima. Uz njega su u šampionskoj generaciji bili i Valter Samuel, neprobojni stub odbrane, kao i Abel Balbo, jedan od najboljih napadača koje je klub imao devedesetih godina. Četvorica Argentinaca mogu da se pohvale titulom prvaka Italije u dresu Rome.

Koreni argentinske priče u Rimu, međutim, mnogo su stariji. Još davne 1942. godine skudeto je osvojio Mikelanđelo Panto, fudbaler rođen u Buenos Ajresu, koji je bio deo ekipe u jednom od najtežih perioda italijanske istorije.

Poslednjih godina navijače je najviše osvojio Paulo Dibala. Njegov dolazak bio je ispunjenje sna za mnoge Romaniste, a majstorije levonogog Argentinca brzo su ga pretvorile u jednog od miljenika Olimpika.

Za razliku od njega, Matijas Sule još traži svoje mesto. Stigao je uz velika očekivanja, ali za sada nije uspeo da opravda etiketu jednog od najvećih talenata argentinskog fudbala.

Kada je reč o brojkama, Balbo i dalje drži rekord među Argentincima sa čak 182 nastupa za Romu. Odmah iza njega među najistaknutijima nalaze se Valter Samuel i Federiko Facio, dvojica defanzivaca koji su godinama predstavljali oslonac poslednje linije.

Naravno, nisu svi Argentinci ostavili isti trag. Bilo je i onih koji su u Rim stigli kao velika pojačanja, a otišli gotovo neprimećeno. Huan Iturbe je možda najbolji primer. Plaćen kao buduća zvezda, najavljivan kao igrač koji će obeležiti eru, na kraju je ostao jedna od najvećih iluzija u novijoj istoriji kluba.

Na spisku su se našla i imena poput Gustava Bartelta, Gustava Burdiza, Matijasa Nanija, Džonatana Silve i Tijaga Kasasole – fudbalera čije su epizode u Romi brzo pale u zaborav.

S druge strane, Fernando Gago, Leandro Paredes, Erik Lamela, Dijego Peroti i Havijer Pastore ostavili su mnogo dublji pečat. Neko više, neko manje, ali svi su u pojedinim trenucima pokazali zbog čega se argentinska škola fudbala smatra jednom od najboljih na svetu.

Posebno mesto u istoriji ima Arturo Kini Luduenja. On nije bio samo prvi Argentinac koji je obukao dres Rome, već i prvi stranac u istoriji kluba. Zanimljivo, posle epizode u Vučici prešao je u redove gradskog rivala Lacija, što je potez koji bi danas teško prošao bez velike bure u italijanskoj prestonici.

Santijago Kastro zato neće naslediti samo Batistutin broj u argentinskoj koloni. Naslediće i bogatu tradiciju igrača koji su u Rimu ostavljali trag – od besmrtnih legendi, preko heroja skudeta, pa sve do onih čija su obećanja ostala samo lepa uspomena.

Bonus video: