Bibars Natho za Meridian: "Nije dobro kada zaostaješ 10 bodova, ali jurićemo titulu"

Meridian sport iz Antalije – Ognjen Radosavljević

Mnogo stranaca je poslednjih godina, pa i decenija prodefilovalo Humskom ulicom, međutim, jedno ime će verovatno zauvek biti urezano u srca navijača Partizana – Bibars Natho.

Izraelski “mađioničar” sa loptom, broji već četvrtu godinu u Beogradu, odigrao je gotovo 150 utakmica za Partizan, a odnedavno je postao i državljanin Srbije.

Nekadašnji igrač Olimpijakosa, PAOK-a, CSKA iz Moskve i Rubina, trenutno se nalazi na zimskim pripremama u Antaliji i našao je vremena da ispriča svoju priču za Meridian sport.

Za početak, kakva je razlika između letnjih iz zimskih priprema?

– Ima razlike, prošli trener je više zahtevao na taktici i pozcioniranju, dok sada više radimo na trčanju i fizičkoj spremi. Što se tiče fudbala, svaki trener ima svoje ideje, ali ja ne mogu da kažem šta je bolje.

Kako bi uporedio pripreme u CSKA sa ovim pripremama?

– Sve zavisi, ponavljam, svaki trener ima svoj stil, detalji su u pitanju, više ili manje određenih detalja. Ove pripreme zaista jako radimo i verujem da će to dati rezultate.

Popularno „brdo“ u Zemunelu, trener kaže da je sjajna stvar, da li je i za vas igrače tako?

– Znate, naši kondicioni treneri traže a mi ispunjavamo, to je nešto novo i za nas. Na kraju, ako budemo imali sjajnu poluseznu svi će reći to je razlog!

Treninzi u Beogradu su trajali po dva sata?

– Da, kada smo se vratili nakon pauze bilo je dosta vremena do utakmica, te smatram da je to bila dobra odluka, trudili smo se. Sada je vreme da treniramo kraće ali dva puta dnevno. Na kraju sve zavisi od rezultata, ako budu dobri znači da su i pripreme bile dobre, ako ne budu dobri znači da ni pripreme nisu bile dobre.

Glavni cilj u drugom delu sezone?

– Umorio sam od ponavljanja toga, ali zaista moramo da gledamo u svoje dvorište, ako gledamo previše unapred možemo da zaboravimo na ono što je za nama, prvo da osiguramo drugo mesto koje vodi u kvalifikacije za LŠ, a potom i da se približimo večitom rivalu koliko god je to moguće, pa i da ih prestignemo.

Kako bi ocenio prvi deo sezone?

– Naravno da nije uspešna kada zaostaješ 10 poena za večtiim rivalom, ali Evropa je nešto drugo. Čak i u Evropi počeli smo jako loše, ispali smo iz kvalifikacija za Ligu Evrope, ali bilo je i dobrih stvari. Pokazali smo da možemo da igramo dobar fudbal, nadam se da ćemo tako i nastaviti.

Da li ti je Gordan dao ključeve svlačionice?

– Odgovor je da. Osećam da veruje u mene i moj stil igre, zna šta mogu da donesem timu, srećan sam zbog toga. Ja to moram da iskoristim, da radim jako, ako gledam samo svoj učinak mislim da sam odigrao dobru polusezonu i želim tako i da nastavim.

Klub veruje u tebe, potpisao si novi ugovor pre nego što je stari istekao?

– Da, imam sjajan odnos sa svima u klubu, od uprave do sportskog direktora, uživam u njihovom poverenju, nadam se da će se saradnja i nastaviti. Ali naravno, sve zavisi od mojih igara na terenu.

Četiri godine si proveo u Rubinu, četiri u CSKA, Partizan će biti rekord?

– Da, pet godina, a nadam se i 6, 7. Sjajno se osećam u svom telu i siguran sam da mogu da igram minimum još dve sezone, a za posle ćemo da vidimo.

Možda da postaneš menadžer?

– Možda, mnogo volim fudbal, mislim da imam dosta i iskustva, vidim da mi i klub veruje ako kažem nešto. Voleo bih nakon karijere da ostanem u klubu, ne znam tačno na kojoj poziciji, ali nakon 35 godina počeneš da razmišljaš i o tim stvarima.

Možeš li nam reći nešto više o Hazizi?

– Igrao je sa mnom u reprezentaciji, gledao sam njegove utakmice. Sjajan je igrač, u poslednje dve sezone se mnogo poboljšao. Uvek je bio darovit i tehnički potkovan, ali u poslednje dve sezone zaista je eksplodirao. Mislim da bi mnogo mogao da nam pomogne, nadam se da će klubovi da se dogovore oko novca. On želi da se oproba u inostranstvu, rekao sam mu da u Partizanu može da odskoči. Dobar je dečko i ja mu želim sve najbolje.

Tvoj pobednički mentalitet je neverovatan, kako na utakmicama tako i na treningu, pa i na basketu posle treninga. Imam osećaj da nas nećeš napustiti dok ne osvojiš titulu sa Partizanom?

– Pogađaš me u najbolniju tačku moje karijere u Partizanu. Moram da donesem titulu Partizanu. Ne želim da pričam o domaćem prvenstvu iz poštovanja, ali svestan sam kakva je situacija. Nadam se da ću barem uvesti Partizan u Ligu Šampiona, to bi bilo sjajno za navijače. Neću se zaustaviti dok ne napravimo nešto veliko!

Čujem to i od Rikarda, da li razgovarate o vašim ciljevima u Partizanu?

– Naravno, obojica imamo isti mentalitet, želimo uvek da pobedimo, često se i posvađamo zbog nekih igrica, to je pravi sportski mentalitet, da želiš uvek da pobediš. To je važno i za utakmice, često smo bili jako blizu ali je uvek malo falilo.

Kako se osećaš kao građanin Srbije?

– Sjajno, počinjem da učim srpski, deca treba da dobiju pasoše, žena i ja uživamo, ona je i započela biznis, ovo je naša druga kuća! Ljudi su uvek jako dobri prema nama, kada pričam sa ženom želimo da ostanemo u Beogradu i nakon karijere, bićemo presrećni ako se tako i desi.

Koje si reči prve naučio?

– Hahaha možda nije primereno, posle 12 uveče bih mogao da kažem (smeh)

Partizan je prvi put u istoriji obezbedio evropsko proleće dve sezone za redom?

– Sada sam to saznao, prošli smo jako tešku grupu, bili ispred Kelna, bili blizu i da budemo prvi u grupi. Neće biti lako, teška utakmica, ali mislim da možemo do osmine finala, pa ako budemo imali malo sreće na žrebu i dalje od toga.

Da li si očekivao da ćete proći grupu?

– Odmah sam rekao u prvom intervjuu da možemo da prođemo grupu, mnogi su pomislili da pričam bezveze ali zaista sam verovao u ovaj tim. Stručni štab je odličan, igrači su na veoma visokom nivou, verovao sam u prolaz.

Šta je bio problem na početku?

– Zaista je bilo čudno, dobro smo počeli, pobedili 4:0 u Ivanjici protiv Javora na terenu koji nije sjajan, ali u Partizanu moraš uvek da budeš agresivan, a mislim da smo previše razmišljali o tome kako da držimo loptu što duže u svom posedu i da čekamo da ona sama uđe u gol, što naravno ne može da se desi samo od sebe.

Da li je vreme da se pobedi derbi?

– Uvek je vreme da se pobedi derbi! Dugo već nismo pobedili u derbiju, ali imamo priliku već 1. marta. Počinjemo nastavak sezone na teškom gostovanju pa imamo Evropu, tako da korak po korak.

Istakao si da želiš da kada drugi timovi dođu u Humsku pomisle ovaj tim je lud, da znaju da neće lako doći do bodova, da li sugerišeš i mladim igračima da nemaju previše respekta prema protivnicima već da igraju tvrdo i muški?

– Ako gledam po sebi, mislim da sam najfiniji momak van terena. Ali na terenu je drugačije, nekad kažem i sebi, ne možeš da budeš fin. U fudbalu ti niko neće dati ništa ako se sam za to ne izboriš. Da, mora da ostane u granicama sporta, ali moramo da grizemo i da uvek želimo više. Moramo da napravimo atmosferu kao na košarci, dođeš na utakmicu i već je 20:0 za Partizan. Želim da napravimo takvu atmosferu i na stadionu, da je već u svlačionici 1:0. Na našem stadionu trenutno zavisi od dana, zavisi od utakmice. Svi to moramo zajedno da promenimo, prvo mi igrači, ali i navijači zajedno sa nama.

Navijači su nekada grubi prema igračima, pogotovo mladim?

– Svugde je tako, mladi igrači u Srbiji imaju dosta prostora, gledam po sebi, pre 15 godina ne bih mogao da sedim i pričam sa današnjim Nathom, drugačiji je to bio mentalitet. Mladi igrači ovde dobijaju veliku podršku od nas starijih i od stručnog štaba. Sa 16, 17 godina već dobijaju priliku da igraju. Naravno, navijači su ponekad strogi ali to je život, moraš da naučiš da se boriš sa pritiskom ako želiš da budeš profesionalac, ako ne želiš bavi se drugim stvarima, igraj stoni tenis.

Poveo si Rikarda na košarku?

– Da prvo nije bio zainteresovan ali sam ga nagovorio. Odmah nakon utakmice me je pitao kada idemo na sledeću? Pogledali smo na internetu kada je sledeća utakmica i dogovorili se da ćemo ponovo da dođemo. Ovog puta ću povesti i klince. Bilo je to sjajno iskustvo, utakmica je bila fantastična.

Upoznao si i Željka Obradovića?

– Oh, on je legenda, Aleks Ferguson košarke. Vidim koliko ga navijači vole i poštuju. Bila je čast upoznati ga.

Jam Madar?

– Bio je odličan na toj utakmici, poslao sam mu poruku pre meča gde sam mu rekao da dolazim danas i da mora dobro da odigra (hahah). Nije u lakoj situaciji, mlad je igrač, trenira kod najboljeg ali i prilično strogog trenera, ali mora da se izbori. To je dobro za budućnost, gledam i po sebi, kada sam imao 21 godinu i otišao u Rubin Kazanj, mogu reći da sam imao sličnog trenera. Svi smo bili puni strahopoštovanja, pazili smo šta pričamo a on je bio jako strog na trenzima, toliko da sam posle 4 meseca mislio da više ne mogu da izdržim. Jedan pogrešan pas i „ubio“ bi me. Ipak, posle nekoliko meseci shvatio sam da je to bilo za moje dobro, da je video potencijal u meni. Rekao mi je da sam sada spreman za fudbal, toliko sam naučio u tom periodu iako sam zaista patio u nekim momentima. Tako je i sada sa Madarom, mora da bude jak u glavi, pratim ga već neko vreme i vidim da ima to u sebi.

Da li ste provodili vreme zajedno u Beogradu?

– Pričamo telefonom ali ne stižemo da se vidimo. Srećom, sada njegova devojka stiže u Beograd, žene će se družiti, pa ćemo se tako lakše i mi sretati. Oni igraju na tri dana, nije lako uklopiti se – završava Natho svoj razgovor.

PROČITAJTE JOŠ

Petrić zadovoljan: Dobra provera protiv kvalitetnog protivnika

Partizan na pripemama ne igra samo fudbal (VIDEO)