Evropski fudbal nikada nije bio finansijski jači, a istovremeno se otvara pitanja njegove budućnosti. Ogroman rast prihoda znači i stabilnost, ali i produbljuje jaz koji bi mogao dugoročno da naruši takmičarsku ravnotežu.
Evropska kuća fudbala UEFA nalazi se na pragu istorijskog finansijskog iskoraka, pošto se očekuje da već u narednom periodu premaši milijardu evra godišnjih prihoda samo od komercijalnih ugovora vezanih za klupska takmičenja, uključujući i Ligu šampiona. Iza impresivnih brojki krije se sve glasnija zabrinutost zbog mogućeg narušavanja balansa u evropskom fudbalu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Prema pisanju britanskog Gardijana, sve je više signala da bi finansijski rast mogao da dostigne nivo bez presedana, ali i da izazove ozbiljne posledice po strukturu takmičenja. U tom kontekstu, Union of European Clubs (UEC) upozorava na potrebu promene modela raspodele prihoda i traži pravedniji sistem u okviru UEFA takmičenja.
Planovi UEFA idu u pravcu značajnog širenja komercijalne baze i oslanjanja na takozvane premijum partnere, odnosno velike multinacionalne kompanije koje bi kroz globalnu vidljivost u svim klupskim takmičenjima ulagale rekordne sume. Ideja je da se poveća vrednost svakog ugovora kroz veći broj utakmica i širu eksponiranost brendova, umesto fokusa isključivo na Ligu šampiona.
U tom procesu već se finalizuju dugoročni ugovori sa gigantima poput AB InBev i PepsiCo, dok je Najki u pregovorima da preuzme ulogu zvaničnog dobavljača lopti umesto Adidasa. Paralelno, tržište televizijskih prava beleži snažan rast, naročito u Velikoj Britaniji i Nemačkoj.
Ovakav trend mogao bi da podigne ukupne prihode od TV prava na više od pet milijardi evra godišnje, dok se procenjuje da bi celokupni prihodi UEFA klupskih takmičenja mogli da pređu i šest milijardi evra, u odnosu na oko 4,4 milijarde koliko iznose trenutno. Iako se radi o rastu većem od 40 odsto, upravo ta ekspanzija otvara pitanje dugoročne održivosti sistema.
Problem, kako ističu kritičari, leži u postojećoj raspodeli prihoda koja izrazito favorizuje učesnike Lige šampiona. Trenutno, oko 74 odsto ukupnog „prize money“ fonda ide klubovima u elitnom evropskom klupskom takmičenju, dok Liga Evrope dobija 17 odsto, a Liga konferencije preostalih devet odsto. Takva struktura, po mnogima, dodatno produbljuje finansijski jaz između elite i ostatka evropskog fudbala.
Ilustrativan primer je i Pari Sen Žermen, koji je kao osvajač Lige šampiona prošle sezone inkasirao oko 144,4 miliona evra. Upravo takve brojke podstakle su UEC da predloži novu raspodelu – 50% sredstava za Ligu šampiona, 30% za Ligu Evrope i 20% za Ligu konferencije, uz cilj smanjenja razlika među klubovima i ligama.
Ovaj predlog se suočava sa snažnim otporom najuticajnijih evropskih klubova, pa je njegova realizacija za sada neizvesna. UEFA, sa druge strane, nastavlja da sprovodi svoju strategiju komercijalnog širenja i jačanja globalne atraktivnosti svojih takmičenja, uz jasnu ambiciju da ostane centralna ekonomska sila svetskog fudbala.
Ostaje, međutim, ključno pitanje – da li ovakav model vodi ka još jačem evropskom fudbalu ili ka sve većem disbalansu koji bi dugoročno mogao da izazove ozbiljan krah sistema?
Bonus video:
iskra
Pa nije u redu da se elitno takmičenje svede na istu meru sa druga dva koja su daleko niža po rangu, ko se plasira u Ligu šampiona i treba najviše da inkasira!