Zahtevan poduhvat bio je prebrojati sve probleme sa kojima se Partizan suočavao od početka blago rečeno turbulentne sezone, ali činilo se da je trijumf nad Hetafeom u Beogradu doneo potpuni preokret i neuobičajeno veliku dozu energije u redove kluba iz Humske ulice.
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
Osmesi su ponovo bili prisutni među crno-belima, što je olakšalo put do slavlja nad OFK Beogradom i stvorilo gotovo perfektnu uvertiru za 180. večiti derbi, na kojem su na delo opet isplivale brojne nezalečene boljke tima Saše Ilića.
Pobeda na Marakani nije ni zvučala kao realno dostignuće pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da Partizan u Ljutice Bogdana nije slavio skoro 10 godina, ali crno-belu javnost iznova je nastavio da pogađa gotovo neobjašnjiv broj propusta načinjen prvenstveno u poslednjoj liniji odbrane.
Na momente je postalo zapanjujuće da tim koji je uoči sezone konkurisao za najveće domete na superligaškoj sceni, ni na jednoj od odigranih utakmica nije sačuvao mrežu netaknutom. Uveliko je alarm počeo da odzvanja Humskom ulicom, ali ni neprestana buka nije dovela do adekvatne reakcije, utisak je nijedne od klupskih struktura.
Crni niz odveo je Partizan u društvo čija brana redovno propušta, pa se crno-beli posle prve nedelje septembra nalaze u zoni ispadanja, ali i među četiri tima sa najviše primljenih golova u elitnom rangu.
Samo Čukarički (15) koji je naglo potonuo posle više nego solidnog starta, Mačva (13) i fenjeraš Zemun (16) imaju više primljenih golova od Ilićeve čete, koja je kao i OFK Beograd u 12 navrata vadila loptu iz sopstvene mreže, uz bolnu činjenicu da su povratnik iz Šapca, Romantičari i Brđani odigrali čak meč više.
Da je odbrana problem znalo se i ranije, ali derbi je samo produbio evidentne i ozbiljne muke u Humskoj ulici, te potvrdio da je brava koju svako može da otključa loša brava. Crvena zvezda je brzo neutralisala vođstvo koje je Partizanu doneo Že, te golovima Bambe Dijenga i Mirka Ivanića kaznila večitog rivala za nedopustive propuste u odbrani.
Realnost kaže da rukovodstvo, uprkos deficitu igrača na štoperskim i bekovskim pozicijama, zahtevima stručnog štaba za pojačanjima, ali i lako primetnim problemima, novajliju nije angažovalo sve do tri dana uoči večitog derbija – kada je ekipu pojačao Sidni Lima.
Dobar deo odgovornosti za neuigranost defanzive apsolutno se može pripisati stručnom štabu, koji je premda mukama – ali ne slatkim, redovno menjao izgled defanzivne linije i tako onemogućio ekipu da se uigra, dovoljno upozna i stekne koliko, toliko poželjno stanje usklađenosti.
Naravno, neizbežno je napomenuti da se daleko više očekivalo od glavnih aktera – igrača, koji su vrlo često bili ispod potrebnog nivoa, što se moglo uočiti i na gostovanju crveno-belima.
Nikada brže Zvezda nije stigla do dvocifrenog plusa na tabeli, a imajući u vidu da crno-beli postižu golove i stvaraju značajan broj šansi, deluje da osnovi problem potiče iz defanzivne linije, što nikako ne amnestira vezni red i navalu, imajući u vidu da je njihova pomoć u defanzivi neophodna.
Pojedini igrači gurnuti su u vatru van svojih prirodnih pozicija, što je automatski i prirodno uslovilo slabije partije, znajući da kroz karijeru nisu navikli na određene zadatke. Izuzev povreda i čestih rotacija, kao prepreka nadovezao se i veliki broj stranaca bez pasoša Evropske unije, koji je direktno uticao na sastav za večiti derbi.
Predugo je Partizan bez povređenog Marija Jurčevića koji je tek pre 10ak dana počeo sa individualnim treninzima, a sjajan i unosan transfer Milana Roganovića doprineo je finansijskoj stabilnosti, ali i oslabio defanzivnu linuju crno-belih. Nije prvi put da su štoperi popunjavali pozicije desnog ili levog beka, s obzirom na to da su i kod Srđana Blagojevića i kod Saše Ilića u nedostatku rešenja kraj aut-linije morali da dejstvuju Vukašin Đurđević, Stefan Milić i Mateja Milovanović, a u poslednje vreme sve češće i nešto ofanzivnije nastrojeni Samson Nvulu.
Čitav splet okolnosti dodatno je zakomplivao već dovoljno zamršenu mrežu problema u odbrani, koju Partizan pokušava da reši angažmanom levog beka – Kristijana Enrikea, čiji transfer je još na čekanju. Teška finansijska situacija usporila je dovođenje neophodnih novajlija, koji su Partizanu preko potrebni kako bi sanirali za sada nerešivu enigmu.
Roganović i Jurčević činili su Partizanu život lakšim, te pokazali da u ovom trenutku odskaču od konkurencije, te je jasno da je njihov izostanak teško nadoknadiv.
Nije realno nadati se uspehu na najvećoj utakmici srpskog fudbala ukoliko se talentovani Matej Gaštarov prošešta kroz gotovo čitavu odbranu, koja je osim u prilici kada je Makedonac iznudio penal, zaspala i kod pogotka Bambe Dijenga, usamljenog na ivici peterca, direktno pred golom.
Priliku da se vrati na staze uspeha Partizan će imati u nedelju, kada im u goste dolazi aktuelni vicešamion i finalista Kupa Srbije – Vojvodina. Novosađani su pobedom nad Zemunom nastavili da nižu uspehe i nema dileme da u Beograd stižu u boljoj atmosferi, ali i sa realnim šansama da dođu do uspeha.
Ukoliko žele ravnopravnu borbu sa timom Marka Savića, biće crno-beli primorani da preuzmu brojne mere i načine čitav niz pozitivnih promena, kako bi izbegli sudbinu iz dosadašnjih superligaških izazova. U suprotnom, dugo će Partizan čekati na bolje dane, makar kada su rezultati u pitanju.
Bonus video:
