Fudbal je često priča o talentu i treninzima, ali retko se ističe koliko mentalna disciplina i životne navike mogu da oblikuju karijeru vrhunskog sportiste. Ze Roberto, bivši vezista Bajerna iz Minhena i Palmeirasa, otvoreno priča o svojim ranijim greškama, izazovima i lekcijama koje je naučio tokom više od dve decenije na najvišem nivou.
Brazilski veteran otkrio je u intervjuu za Globo Esporte da su mu preterivanja van terena, posebno zavisnost od video-igara, u početku otežala proboj u Evropi, posebno tokom boravka u Realu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Bio sam veoma mlad, imao sam 21 godinu. Moj san je bio da postanem fudbaler, a takođe da imam Plejstejšn. Kada sam ga kupio, to mi je mnogo smetalo“, prisetio se Ze Roberto.
On je objasnio da je, kao mlad i tek oženjen, provodio veći deo dana sa suprugom, a noći igrajući video-igre, što je rezultovalo lošim snom, fizičkim iscrpljenjem i padom forme na treninzima.
“Ceo dan sam bio sa suprugom, a noću sam igrao video-igre. Dolazio sam u klub sa podočnjacima. To je bio jedini period kada nisam bio u formi”.
Tokom noći je konzumirao velike količine nezdrave hrane, što je dovelo do dobijanja na težini.
“Bio sam pod stresom jer sam želeo da završim igru, a nisam uspevao. Noću bi mi dolazila glad. Tražio sam keks i pojeo čitavu kutiju. Posle toga je bila užina, gazirani sok… Tako sam polako dobijao na težini, a da nisam primećivao”.
Za nešto više od godinu dana u madridskom Realu, odigrao je samo 21 utakmicu pre nego što je napustio klub. Iako bi mnogi to videli kao razočaranje, Ze Roberto taj period doživljava kao ključnu prekretnicu.
“Tada sam stao da analiziram mnogo toga što sam morao da ispravim da bih se vratio u Evropu i ostao tamo dugo”.
Posle povratka u Brazil 1998. godine, na pozajmicu u Flamengo, počeo je ozbiljno da razmišlja o profesionalnim navikama koje su mu bile potrebne za dugoročni uspeh. Posle toga, njegova karijera u Evropi postala je zapažena i uspešna. Proveo je 14 godina u Nemačkoj, ističući se u Leverkuzenu, Bajernu i Hamburgeru, sa kratkom epizodom u Al Garafi iz Katara.
Iako je osvojio brojne trofeje, Ze Roberto se suočavao i sa razočaranjima u reprezentaciji Brazila. Najveće je bilo izostavljanje sa spiska za Svetsko prvenstvo 2002. kada je Brazil osvojio petu titulu.
“Bio sam na vrhuncu, a nisam pozvan. Bio sam veoma razočaran. Nisam ni gledao Mundijal. Tog trenutka sam žalio”.
Četiri godine kasnije bio je starter na Mundijalu 2006. u Nemačkoj, u timu koji je smatran jednim od najtalentovanijih u istoriji, ali eliminisan u četvrtfinalu. Ze Roberto je objasnio da je deo razloga ranog ispadanja bila fizička pripremljenost tima.
“Ta selekcija je na papiru imala sve da osvoji titulu. Ali fudbal se promenio. Nije više bila dovoljna samo tehnika i ime, potrebno je i fizičko prisustvo“.
Ukupno je odigrao 1.051 utakmicu, postigao 103 gola i imao 49 asistencija. Nosio je dresove Portugueze, Reala, Flamenga, Leverkuzena, Bajerna, Santosa, Hamburgera, Al Garafe, Gremija i Palmeirasa, a za reprezentaciju Brazila odigrao je 84 meča i postigao šest golova.
Najvažniji trofeji uključuju četiri Bundeslige, četiri Kupa Nemačke, Ligu šampiona, prvenstvo Španije, kao i šampionat Brazila 2016. i Kup Brazila 2015. u dresu Palmeirasa. Povukao se sa 43 godine.
Danas Ze Roberto održava intenzivnu rutinu treninga, mentor je mladim sportistima i digitalni je influenser sa milionima pratilaca na društvenim mrežama. Iako priznaje da je mogao da produži karijeru, bivši vezista tvrdi da je napustio teren bez žaljenja.
“Najteže nije bilo odlučiti da se povučem, već znati da sam mogao još da igram. Danas nemam nikakvu želju da se vratim jer sam dao maksimum“, poručio je legendarni as.
Bonus video:
