Debitantskim potezima na čelu kluba minulog leta, novoformirana uprava jasno je poručila da su mlade snage postale apsolutni prioritet Partizana. Gurnuli su crno-beli u vatru čitavu plejadu bisera, a izuzev golmana Marka Miloševića, jedino pojačanje u zrelijim igračkim godinama bio je bugarski reprezentativac – Janis Karabeljov.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Borbena “šestica” zapala je za oko stručnom štabu zahvaljujući zapaženim izdanjima u dresu Boteva iz Plovdiva, te ubrzo postala primarna želja tadašnjeg trenera – Srđana Blagojevića.
“Bio sam na odmoru sa suprugom u Grčkoj. Javili su mi da postoje šanse da dođem u Partizan. Odgovorio sam: ‘Koji Partizan’? Znao sam ja da postoji samo jedan Partizan, ali nisam mogao da verujem. Pratio sam sa velikom pažnjom srpsku ligu. Zbunio sam se. Neverovatno. Nije se postavljalo pitanje. Znao sam šta hoću. Želeo sam da dođem. Partizan je veliki klub”, objašnjavao je Karabeljov tokom jeseni.
Stigla je svojevremeno i potvrda da je Bugarin u Humsku 1 stigao na insistiranje šefa struke.
“Mislim da je tako. Zahvalan sam treneru što je želeo da dođem. Želim da pokažem da nije pogrešio”.
Ostvarila se želja Blagojeviću, ali i Karabeljovu – s obzirom na to da se ekspresno nametnuo kao adekvatna spona između defanzivne i ofanzivne linije, te opravdao očekivanja kompletne crno-bele javnosti. Atraktivna asistencija na gostovanju Hibernijanu, spasonosni pogodak u Nišu i potpis na važnu pobedu u Bačkoj Topoli, učinili su da bugarski vezista stekne epitet miljenika publike na crno-beloj strani Topčiderskog brda.
Koliko se zapravo Bugarin dobro osećao u Partizanovoj opremi najpreciznije svedoče njegove reči i tadašnji planovi.
“Nema boljeg mesta na svetu da mladi igrači pokažu svoj kvalitet. Zato sam rekao ženi da želim da naš sin sledeće godine krene da trenira u Partizanu. Nema bolje škole, treba tu da počne kada napuni pet godina”.
Romantična priča nagoveštavala je dugu ljubav, ali naprasno se pretvorila u sagu čiji epilog je apsolutno neočekivani raskid. Otkazom Srđana Blagojevića zakomplikovao se status bugarskog veziste, koji je kod novog trenera postepeno gubio prethodno namenjenu ulogu – uglavnom u startnih 11.
Po osvajanju jesenje titule počelo je da se šuška o namerama Karabeljova da prihvati određene ponude iz inostranstva, ali minutaža na prijateljskim proverama u Turskoj signalizirala je da Nenad Stojaković i sportski sektor polažu nade u Bugarina i tokom prolećnih borbi. Sve to palo je u vodu već na premijeri, kada je Janis izostavljen iz protokola za susret sa niškim Radničkim.
Nije Karabeljova bilo u timu ni na gostovanju u Surdulici, a uprkos njegovom evidentnom neraspoloženju, u klubu su se intezivno trudili da istaknu kako ne postoji nikakav problem na relacijama igrač – trener i igrač – sportski sektor. Sve glasnije se pričalo o promeni sredine, za koju je dolaskom Saše Zdjelara postalo jasno da je neizbežna.
Potpisi Poltera, Mitrovića i Zdjelara bili su direktna poruka da se u Humskoj menja uspostavljena strategija, a Karabeljov je praktično postao prva žrtva promena na stadionu iznad Autokomande.
Usledilo je kratko nadmetanje zainteresovanih kandidata za paraf bugarskog reprezentativca, iz kog je kao pobednik izašao švedski velikan -Malme. Za svega 75.000 evra, uz potencijalne bonuse, odrekao se Partizan pouzdane opcije na sredini terena, a Karabeljov se u Skandinaviju preselio posle dva pogotka i četiri asistencije na 27 mečeva u crno-belom dresu.
Bonus video:
