Kako Katai i Kanga "lobiraju" za Bukarijev povratak

Tokom ere prosperiteta nije Crvena zvezda zazirala od povrataka svojih bivših igrača. Angažmanom dobro poznatih lica budili su na Marakani nostalgiju među navijačima u nadi da će ih povratnici privući na tribine, ali i ponoviti partije prikazane u prvom mandatu predvodeći tim do novih uspeha.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

Informacije o potencijalnom povratku Osmana Bukarija probudile su razmišljanja o spomenutoj strategiji jačanja timskih redova, koja se u bliskoj prošlosti pokazala kao mač sa dve oštrice.

Dovodili su crveno-beli proverene “vojnike”, uglavnom u zrelim igračkim godinama ili padu forme, a učinak je varirao od sjaja do očaja i obrnuto. Pojedinci su nadmašili dovoljno izazovna očekivanja zahtevne javnosti i ispisali stranice istorije, dok je bilo i potpunih promašaja koji su bajku transformisali u priču bez srećnoj kraja.

Svesni doze rizika i bremena koje odluka nosi sa sobom, u velikom broju prihvatili su nekadašnji članovi crveno-belih novi poziv voljenog kluba.

Najsvežiji primeri i dalje dejstvuju na stadionu “Rajko Mitić”… Aleksandar Katai ne samo da je sačuvao status miljenika pristalica srpskog šampiona, već je po povratku u Beograd nastavio gde je stao u prvoj epizodi i stekao titulu “nedodirljivog”.

Sve što nije uspeo za vreme debitantskog mandata učinio je nakon dolaska iz MLS lige… Predvodio je crveno-bele u Ligi Evrope i Ligi šampiona, te nizao dupke krune rušeći rekorde. Najpre je Katai podsetio, a potom i nadmašio Nenada Milijaša, koji se vratio u daleko težim trenucima za klub i presekao Partizanovu dominaciju brilijantim partijama u Ljutice Bogdana.

Složile su se kockice i na primeru Gelora Kange. Omaleni Gabonac kao da nikada i nije odlazio iz srpske prestonice. Gospodario je sredinom terena u prvim danima Zvezdinog uspona, a isto nastavio i nakon epizode provedene u Sparti iz Praga.

Za razliku od spomenutog dvojca, iz aktuelne ekipe u suprotnom smeru krenuo je Nemanja Radonjić. Verovatno i najbolje dane svoje karijere proveo je talentovani krilni napadač na Topčiderskom brdu, ali posle višegodišnjeg staža u Evropi za sada nije opravdao očekivanja sportske javnosti.

Na momente je publika dobijala priliku da uživa u Nemanjinom blesku, što je na koži najbolje osetio vicešampion Nemačke – Štutgart, ali nije Radonjić doveden na Marakanu kao epizodista već s namerom da preuzme odgovornost u najvažnjim trenucima.

Scenario koji bi mogao da zabrine Bukarija doživeo je njegov sunarodnik. Ostavio je Ričmond Boaći neizbrisiv trag na stadionu “Rajko Mitić”, ali ne može se osporiti činjenica da je po povratku iz Kine bio samo bleda senka ubojitog golgetera iz prvog boravka u Beogradu. Nije narušio ugled, jer je malo ko od stranaca dao Zvezdi više od Boaćija, ali je makar malo slabijim izdanjima zaklonio poklon na majstorije protiv Kelna, Sparte i ostalih mušterija…

Nisu to jedini igrači koji su tokom minule decenije započinjali “novi život” u Zvezdi. Vujadin Savić, Filip Stojković, Slavoljub Srnić i Srđan Mijailović su napravili iskorak u odnosu na prve korake u voljenom klubu, dok iz različitih razloga (povrede, pozne godine, šansa koja im je pružena, forma) Nenad Krstičić, Aleksandar Pešić, Aleksandar Luković, Dušan Anđelković, Nemanja Milunović, Miloš Degenek… nisu sijali kao svojevremeno – u blistavim danima bogatih karijera.

U svetlu navednih kontrasta potencijalni povratak Osman Bukarija donosi novu dilemu – da li će Ganac ući u odabrano drušvo ili se pridružiti onima koji nisu reprizirali prvobitni sjaj. U svakom slučaju, svesni da je u pitanju “kocka”, sa velikim ambicijama pokušaće crveno-beli da u svoje redove privole agilnog reprezentativca Gane.

Bonus video: