Liverpul i Čelsi su obradovali svoje navijače savršenim početkom nove sezone u Premijer ligi nakon pet odigranih kola. U aktuelnom formatu engleskog šampionata, tačnije, od 1992. godine osam timova je učinilo isto, ali šta su uradili na kraju sezone?
„Redsi“ su savladali Totenhem na Vembliju golovima Žoržinja Vajnalduma, koji će taj pogodak dugo pamtiti, i Roberta Firmina, dok je sastav Mauricija Sarija nakon preokreta na Stamford Bridžu bio ubedljiv protiv Kardifa uz het-trik Edena Azara (4:1).
Čemu pristalice dva kluba mogu da se nadaju sudeći po identičnim partijama ukupno osam timova na startu prvenstva u istoriji Premijer lige?
Mančester junajted – 1999/00 (Šampion: Mančester junajted)
Pod vođstvom slavnog Aleksa Fergusona, Mančester junajted je odlično započeo sezonu 1999/00, iako su već od šestog kola upali u problem kada su najpre remizirali sa Vimbldonom i Sautemptonom, da bi već u sledećoj rundi „nagazili“ na petardu u gostima protiv Čelsija.
AEK je ovo dugo čekao: Žuto-crni feniks ponovo u Ligi šampiona
Međutim, Ferguson je „ispeglao“ ekipu koja je ubrzo zaigrala na potpuno drugačijem nivou i na krilima Dvajta Jorka i Endija Kola, koji su ukupno postigli 39 golova, osvojili titulu uz čak 18 bodova razlike u odnosu na drugoplasirani Arsenal.
Arsenal – 2004/05 (Šampion: Mančester junajted)
Za razliku od Fergusona, Arsen Venger nije mogao da se pohvali istim uspehom, uprkos obećavajućim partijama na početku sezone 2004/05. Postigli su 19 golova u prvih pet mečeva, ali onda je usledila borba sa Čelsijem na vrhu tabele.
Tada je Premijer ligom dominirao veliki Tijeri Anri sa ukupno 25 golova. Međutim, to za sastav Žozea Murinja, tek krunisanog šampiona Evrope sa Portom, nije bilo presudno u napadu na titulu pošto je prvi strelac Čelsija bio Frenk Lampard sa 13 pogodaka, a Plavci su na kraju imali 12 bodova više od Arsenala.
Čelsi – 2005/06 (Šampion: Čelsi)
Čelsi je nadmoćno izgledao i na startu naredne sezone. Motivisani uspehom iz prethodne na čelu sa portugalskim stručnjakom, klub iz Londona osamio se na vrhu tabele već u trećoj rundi i prvo mesto nije ispuštao sve do odbrane titule.
Da uvek bude ‚‚on fire“: 24 podatka za 24. rođendan Aleksandra Mitrovića!
Na drugom mestu su ostavili Mančester junajted koji je imao devet bodova manje, a Frenk Lamaprd je svoj golgeterski učinak iz prethodne takmičarske godine poboljšao za četiri pogotka (16). S druge strane, Murinjova odbrambena taktika funkcionisala je savršeno.
Čelsi – 2009/10 (Šampion: Čelsi)
„Specijalni“ nije uspeo da ponovi uspeh u sezoni 2006/07, što je iskoristio Mančester junajted koji uzima tri šampionata zaredom, a posle neuspelih eksperimenata sa Avramom Grantom, Luisom Skolarijem i Gusom Hidinkom, stvari na Stamford Bridžu menjaju se dolaskom Karla Anćelotija.
Čelsi je zabeležio prvih pet trijumfa u ligi, a zatim poveo jednu od najuzbudljivijih šampionskih borbi sa Crvenim đavolima. Na tri kola do kraja prvenstva, Junajted je prišao na samo bod zaostatka, ali Čelsi najpre gazi Stoku 7:0, pa ruši Liverpul na Enfildu (0:2) i u poslednjoj rundi protiv Vigana na spektakularan način vraća trofej u klupske vitrine – 8:0.
Čelsi – 2010/11 (Šampion: Mančester junajted)
Pored Arsenala iz 2004/05, idealan start „prokockao“ je i sastav Čelsija pet godina kasnije kada ih je prestigao Mančester junajted. Te sezone na Old Trafordu „procvetao“ je Bugarin Dimitar Berbatova koji je lidersku poziciju na listi strelaca podelio sa Karlosom Tevesom (20).
Ibrahimović na spektakularan način došao do jubileja! (VIDEO)
Junajted je osvojio ukupno 12. titulu u Premijer ligi sa 80 bodova, dok je Čelsi završio sa devet bodova manje, baš kao i Mančester siti.
Mančester junajted – 2011/12 (Šampion: Mančester siti)
Već naredne godine slična sudbina dočekala je Junajted, ali epilog te sezone se i dalje prepričava. Naime, iako su Đavoli četiri runde pre kraja imali čak pet bodova prednosti u odnosu na Mančester siti, Građani su uspeli da nadoknade zaostatak, a onda se u poslednjoj rundi desio Serhio Aguero.
Siti je igrao protiv Kvins Park Rendžersa na Etihadu i bila im je neophodna pobeda kako bi prvi put uzeli trofej u novoformiranom šampionatu. Međutim, gosti su vodili sve do sudijske nadoknade kada je Edin Džeko najpre izjednačio na 2:2, a Aguero u 94. minutu postigao trijumfalni gol za ekstazu na tribinama.
Mančester siti – 2015/16 (Šampion: Lester)
Teško je zaboraviti sezonu u kojoj je Lester uzeo prvu titulu u istoriji kluba. Manuel Pelegrini je sedeo na klupi Sitija koji je fantastično krenuo u pohod na drugi prvenstveni trofej od 1992. godine, a u odmah ispod njih na drugom mestu nalazio se Lester sa četiri boda manje (11).
Generalna proba za Marakanu: Kako je izgledala postava Napolija protiv Fiorentine?
Međutim, Lisice su zadržale impresivnu formu do kraja sezone i uprkos „rešetanju“ Harija Kejna i Serhija Aguera, sastav Klaudija Ranijerija je potpuno zasluženo stigao na naslovne stranice brojnih svetski medija kada je sa čak 10 bodova više od Arsenala ispisao istoriju.
Mančester siti – 2016/17 (Šampion: Čelsi)
Nakon te spektakularne sezone Siti je umesto Pelegrinija na menadžersku poziciju stavio Pepa Gvardiolu, a iako je Španac dobro započeo karijeru na Etihadu, Čelsi je bio mnogo bolji rival tokom većeg dela sezone, a u poslednjim rundama glavnu bitku vodio je sa Totenhemom.
Hari Kejn je poboljšao golgeterski saldo i upisao 29 golova, ali ni to nije pomoglo Petlovima da konačno uzmu titulu. Na kraju, Čelsi – 93, Totenhem – 86, Mančester siti – 78.
