Centarfor Partizanov prioritet, poruke miljenika Humske ponovo u modi

Nivo uzbuđenja u borbi za naslov vicešampiona uskoro dostiže vrhunac, a crno-beli su protiv Novog Pazara slavili u prvom od četiri finala koja ih čekaju do kraja superligaške trke. Premda bolji rival, zahvaljujući sada već tradicionalnom padu u drugom poluvremenu, umalo je ekipa Srđana Blagojevića prosula gotovo siguran trijumf (2:1), a nekolicina propusta podsetila je na samo neke od nedaća sa kojima se crno-beli suočavaju ovog proleća.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Jedna od ključnih boljki svakako je izostanak realizacije golgetera, što se najbolje ogleda u činjenici da su Partizanu ceo plen ponovo doneli članovi veznog reda. Reprizirao je Ognjen Ugrešić neke od najboljih partija iz minule jeseni, a Vanja Dragojević nastavio da radi posao – makar na papiru namenjen njegovim kolegama iz navale.

Od odlaska Jovana Miloševića, koji je stekao status noćne more za protivničke odbrane, Partizanova napadačka linija izgleda u najmanju ruku bezopasno. Nesumnjivo je da prekaljeni Sebastijan Polter pruža veliki doprinos u timskoj igri, kao i da je neuporedivo bolji u odnosu na početak svog mandata, ali ni Nemac – ni već prodati Andrej Kostić, ne predstavljaju tako ozbiljnu pretnju po gol rivala. Milošević je za polusezonu upisao 12 recki, a to je za samo gol slabiji učinak od onog što je Partizanu doneo tandem Kostić (11) – Polter (2).

Mladi Marko Lekić, koji je blistao u dresu Teleoptika, praktično i ne dobija šansu od povratka Srđana Blagojevića, dok za minutažu “na kašičicu” nije realno davati ocenu njegovom učinku ni kod prethodnih šefova struke. Momak je dominirao u Srpskoj ligi Beograd, ali neophodno je imati u vidu da dva ranga iznad, u samo mesec i po dana razmaka, nisu mali iskorak o koliko god perspektivnom igraču da je reč.

Polterov status je i dalje upitan, iako su male šanse da Partizan izrazi želju za nastavkom saradnje sa 35-godišnjim napadačem. Andrej Kostić je igrač Milana i prvog dana nakon kraja Superlige preseliće se u Grad mode, dok će uloga Marka Lekića u velikoj meri zavisiti od odluke trenera i onoga što mladi centarfor prikaže na narednim pripremama.

Upravo zato centarfor je, ili bi makar trebalo da bude, prioritet Partizanovog sportskog sektora za predstojeće leto. Svesni su u Humskoj da im je potrebno isplativo, a efikasno rešenje, jer su se uverili da bez ubojitog špica nemaju objektivne šanse u nadmetanju za trofeje.

Kada se sve navedeno uzme u obzir, poruke iz minule zime – sa dobro poznatih adresa, ponovo ulaze u modu. Naime, dva čoveka koja su impresionirala publiku u Humskoj, nedavno su priznala da su tokom januarske pijace razgovarala o povratku u voljeni klub.

Rikardo Gomeš, najubojitiji stranac u istoriji srpske elite, u intervjuu za Meridian sport otkrio je da je postojala mogućnost o scenariju kojem se i dalje nada u budućnosti. Reči miljenika partizanovaca krajem februara samo su izazvale euforiju na crno-beloj strani Topčiderskog brda.

“Ovaj klub mi je veoma poseban i iskreno se nadam da ću jednog dana dobiti priliku da se vratim. Malo ljudi zna, ali tokom poslednjeg prelaznog roka u januaru vodili smo razgovore. Bili smo blizu dogovora o pozajmici, ali na kraju se to nije realizovalo zbog stvari koje nisu bile pod mojom kontrolom, posebno zato što još uvek imam ugovor ovde. Ipak, razgovarali smo i nadam se da ću dobiti novu priliku. Ako se to desi, daću sve od sebe kao i ranije. Partizan nije samo još jedan klub u kojem sam igrao. Postao je moj klub, klub za koji navijam i kada nisam tamo. Osećaj koji imam prema njemu potpuno je drugačiji od bilo kog drugog kluba u mojoj karijeri“, poručio je tada napadač sa Zelenortskih ostrva.

Iako ima 34 godine, ono što je demonstrirao u Beogradu dovoljno govori koliko bi značio Partizanovoj navali. Kao glavni problem javlja se činjenica da je za katarski Al Kor ugovorom vezan do leta 2027. godine.

Da bi i u zrelim igračkim godina bio pojačenje za crno-bele, veruje nekadašnji sportski direktor kluba iz Humske – Ivica Iliev.

“Rikardo je najbolji strani strelac u istoriji srpskog fudbala. Niko nije dao više golova od njega, a igrao je za Partizan tri gola. Bio je najbolji strelac srpskog fudbala u svim takmičenjima za jednu sezonu. Nedodirljiv je u tom segmentu. I on je zakoračio u zrelije godine… Ali kada je došao Polter, Rikardo je tri klase iznad njega. Pogotovo što verujem da bi došao za povoljne uslove… Dečko voli Partizan i mogao bi da pomogne mnogo više od bilo kojeg igrača dovedenog u poslednje tri, četiri godine“, istako je Iliev nedavno u intervjuu za naš portal.

Poseban status ima Gomeš u srpskoj prestonici, a jedan od momaka koji su makar podsetili na njega svakako je Mateus Saldanja. Brazilski golgeter eksplodirao je u sezoni provedenoj u Humskoj, što mu je potom omogućilo višemilionske transfere, najpre u Ferencvaroš, a potom i na Bliski istok. Brojke, ali i skromna uloga svedoče da se nije najbolje adaptirao na fudbal u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a da ne bi imao ništa protiv povratka u Beograd, potvrdio je sopstvenim rečima.

“Razgovarao sam sa predsednikom, sjajna osoba. Pričali smo o svemu, uključujući moj povratak u Partizan i povratak kući, ali to zavisi od mnogo stvari. Razgovarao je i sa mojim agentom, ali verujem da je situacija i dalje teška”, istakao je Saldanja, pa potom nastavio:

“Moja želja je bila da nikada ne napustim Partizan, ali ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati”, poručio je Brazilac u januaru za “Butasport”.

Saldanja je pod ugovorom sa Al Vaslom do leta 2028. godine, a trenutno nastupa na pozajmici u Al Šarži – do kraja aktuelne sezone. Baš kao i u Rikardovom slučaju, finansije bi mogle da se nametnu kao glavna prepreka na putu do očigledno obostranog zadovoljstva, s tim da je iskusni od dva golgetera možda čak i realnija opcija imajući u vidu dužinu ugovora sa trenutnim klubovima.

Bilo bi nepošteno ne spomenuti još jednu nadu crno-belih, Dušana Radovića. Imenjak i prezimenjak proslavljenog srpskog književnika, jedan je od brojnih bisera iz Partizanove škole, koji se ove sezone posebno istakao u dresu omladinskog pogona. Radović, rođen 2008. godine, postigao je već 17 pogodaka u Omladinskoj ligi Srbije, što ga je znajući da već ima profesionalni ugovor, dodatno približilo novoj šansi za dokazivanje u redovima prvotimaca.

Mladi reprezentativac Srbije prošao je pripreme u Antaliji sa seniorskom ekipom, a čak je i registrovan za utakmice domaćeg prvenstva. Iako još nije dobio priliku da debituje, ne bi bilo iznenađenje da u nedostatku rešenja bude priključen seniorima već narednog leta. Ostaje samo pitanje da li je prva stanica kaljenje u Teleoptiku ili bacanje u vatru superligaških bojišta.

Bonus video: