U Crvenoj zvezdi se, izgleda, istorija ponavlja u pravilnim razmacima, samo sa istim prezimenom i drugačijim okolnostima. Vladan Milojević danas prolazi kroz ono što je pre nešto više od dve godine doživeo Miloš.
Posle smene Dejana Stankovića, njegov dotadašnji pomoćnik je izgledao kao trener koji je Zvezdu vratio u stabilnost. Ekipa je imala ritam, osvajala bodove bez drame i delovala kao mašina za domaće takmičenje. Ipak, iza te slike skrivao se problem koji se ponavljao svake jeseni – evropski nastupi nisu pratili domaću dominaciju. Zvezda je u Ligi Evrope uprkos dve pobede, završila poslednja u grupi, bez prepoznatljive igre i sa utiskom da je ušla u zasićenje. Uprava je tada odlučila da nije dovoljno biti najbolji u Srbiji ako se ne ide korak dalje, pa je, uprkos duploj kruni, otvorila vrata za promene i kraj njegove epohe. Miloš je zamenjen Barakom Baharom jer u Evropi nije ispunjen cilj. Klub je tražio korak više, a verovao je da ga domaći treneri ne mogu doneti.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Bahar je stigao sa etiketom ozbiljnog projekta i trenerskog profila koji donosi evropski standard, ali se plan raspao brže nego što je sklopljen. Zvezda je imala direktan plasman u Ligu šampiona, imala solidan kadar, a na terenu često delovala uplašeno i prestravljeno, bez ideje i identiteta. Posle niza loših rezultata smena je bila neminovna, pa se već u decembru 2023. vratio čovek koji je znao kako da ugasi požar – Vladan Milojević. Krug se zatvorio, a Bahar ostao upamćen kao najskuplji i najkraći eksperiment poslednjih godina.
Dve sezone kasnije, priča ponovo klizi ka poznatom raspletu. Rezultati nisu na nivou očekivanja, igra je daleko od stabilne, a broj promena u timu i dalje veći od kontinuiteta. Nije se ušlo u Ligu šampiona, u Ligi Evrope ima samo bod iz tri kola i dva uzastopna poraza, a ni domaće u poslednje vreme nisu rutina za ekipu u očiglednoj krizi. U međuvremenu, ime Alberta Rijere pojavilo se kao nova-stara opcija, čime se aktivirala priča sa početka teksta.
Za svakog trenera, svest da se o njegovoj sudbini već razgovara, menja način rada i donosi dodatni pritisak. U takvom okruženju teško je ostati hladan i fokusiran, jer se svaki potez meri kroz prizmu opstanka, a ne razvoja. Zvezda u ovom trenutku ne pati zbog loših igrača ili nedostatka ambicije, već zbog nepostojanja stabilnosti u sistemu. Klub se nalazi između očekivanja i realnosti, a navijači, uprkos svemu, traže da vide prepoznatljivu energiju i smisao u igri. U suštini, niko od Milojevića nije pao zbog poraza, već zbog utiska da Zvezda ne napreduje u evropskim okvirima, iako je Vladan svoje ime izgradio upravo u tim bitkama.
Možda je sudbina prezimena Milojević zapravo priča o načinu na koji Zvezda funkcioniše već godinama – nešto između ideala i stvarnosti, potrebe za kontinuitetom i impulsa da se stalno menja. Vladan sada stoji u toj zoni gde se od trenera očekuje da istovremeno bude i graditelj i spasitelj i da popravlja ono što se menja brže nego što stigne da sazri. Kad se sve sabere, ispada da su i obojica, svaki u svoje vreme, postali deo slične priče.
BONUS VIDEO:
