Miloš Degenek će imati priliku da treći put učestvuje na Mundijalu… Reprezentativac Australije je već bio deo najveće smotre 2018. i 2022. godine, a sada će kao jedan od iskusnijih među Kengurima imati ulogu mentora mladim igračima.
Defanzivac koji je u tri navrata nosio dres Crvene zvezde trenutno nastupa za kiparski APOEL, a u izjavi povodom početka Svetskog prvenstva, dotakao se detinjstva u Kninu, nakon čega se sa porodicom preselio u Australiju.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Imao sam veoma težak život. Ne samo ja, već cela moja porodica. Odrasli smo u oskudici i teškim okolnostima, i baš zbog toga dobro znam šta ovakvi trenuci znače. Možda zato na sve ovo gledam malo drugačije od mnogih drugih momaka“, započinje svoju emotivnu ispovest Degenek, objašnjavajući šta za njega predstavlja igranje na najvećoj svetskoj pozornici.
Za njega, godine u kojima se igraju Svetska prvenstva nisu samo obične stavke u karijeri, već su duboko urezane u sećanje.
„Za mene su ovi trenuci posebni. Oni su kao tetovaže, ostaju sa vama zauvek. Sve te godine – ’18, ’22, ’26 – su tetovaže na mom srcu i u mom mozgu koje nikada neću zaboraviti. One me pokreću i daju mi motivaciju da prenesem ta osećanja mlađim momcima u svlačionici. Kada im se obraćam, ili kada govorim za medije, to uvek dolazi iz dubine duše. Ne radim to zbog klikova, pregleda ili pažnje, već zato što to zaista osećam.“
Iskusni fudbaler svestan je da mlađi saigrači još uvek nisu potpuno svesni težine turnira na koji dolaze, ali ističe da će se sve promeniti u petak, čim ekipa sleti u Vankuver.
„Ti mladi momci, mladi sportisti koji su sada u timu, još uvek ne shvataju da su na Svetskom prvenstvu. Ali kada u petak sletimo u Vankuver, kada iskorače na teren, kada vide sve te sponzore, svlačionicu i stadion, tada će shvatiti. Shvatiće da ne postoji ništa veće od ovoga. Nijedna utakmica na svetu ne može da se poredi sa ovim – šezdeset ili sedamdeset hiljada ljudi na stadionu, kamere, svetla, akcija… Svaki mali detalj se snima. Jednostavno, nema ničeg većeg i tada će im sve “leći” u glavu.“
Zanimljiv osvrt daje i na povratak u surovu realnost koja ga čeka nakon što se svetla pozornice ugase. Kako kaže, često o tome razgovara i sa suprugom.
„Svestan sam situacije u kojoj se nalazim. Ali onog trenutka kada sletim kući – nadam se nakon što osvojimo Svetsko prvenstvo – kada spustim kofere i vidim svoju porodicu, tek tada ću zapravo procesuirati gde sam bio i šta sam uradio. Jer čim se vratim, ja sam ponovo sasvim običan tip. Izbacujem smeće, uspavljujem decu, spremam večeru, idem u šetnju i u prodavnicu. Ja sam sasvim normalan čovek. Ali dok si ovde, na turniru, uopšte nemaš osećaj da si obična osoba.“
Na pitanje šta za njega predstavlja grb koji nosi na grudima, usledio je kratak uzdah, a potom i dubok zaključak:
„Znači mi sve na svetu. Ako bih morao da to opišem jednostavnim rečima, taj grb je – nada. Nada u bolje sutra. Nada da ću ostvariti ono o čemu sam sanjao kao dete. I nada da ću ponovo izmamiti osmeh na lica svojih roditelja“.
BONUS VIDEO:
