Malo je fudbalera koji su u istoriji Milana ostavili tako dubok trag kao Dejan Savićević. Njegove majstorije i danas se prepričavaju. Ipak, put do statusa legende nije bio nimalo lak. U velikom intervjuu prisetio se prvih dana u Italiji, rada sa Fabijom Kapelom, odnosa sa Silvijom Berluskonijem, ali i svog mesta u modernom fudbalu.
Dejan Savićević je u dresu Milana osvojio gotovo sve što se moglo osvojiti – tri skudeta, tri Superkupa Italije, Ligu šampiona i evropski Superkup. Njegov talenat bio je toliko poseban da ga je nekadašnji predsednik Silvio Berluskoni vrlo brzo prozvao jednostavno – Genije.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Govoreći za emisiju Derbyssimo Legends x MilanNews, nekadašnji as prisetio se početaka svoje karijere i trenutka kada je shvatio da može da postane veliki fudbaler.
“Počeo sam da igram 1984. godine i postao sam standardan prvotimac neposredno pre nego što sam napunio 18 godina. Odigrao sam tri sezone, nisam imao baš vrhunski učinak, ali za jednog mladog igrača to je bilo normalno. Nisam razumeo zašto igram u veznom redu, želeo sam da završim svaku akciju, ali posle 60. minuta više nisam mogao da stojim na nogama. Tada sam shvatio da ne mogu baš sve sam. Posle treće sezone, dve godine kao standardan prvotimac, shvatio sam da mogu da napravim veliku karijeru. Postojalo je interesovanje Crvene zvezde i Hajduka iz Splita, a 1986. godine debitovao sam i za reprezentaciju. Tada sam postao svestan svog potencijala. Pre toga nisam ni sanjao da ću jednog dana zaigrati za Crvenu zvezdu”, priznao je Dejo.
Savićević je potom govorio o svom specifičnom karakteru i načinu na koji je doživljavao fudbal, priznajući da mu određene stvari u Italiji nisu lako padale.
“Ja nisam bio igrač koji se oslanja isključivo na instinkt, bio sam drugačiji tip fudbalera. Nekada sam bio inspirisan, nekada manje. Više sam voleo da igram uveče nego u 15 časova, jer nas je Fabio Kapelo budio veoma rano ujutru, a ako posle toga ne bih uspeo da zaspim, imao bih problem. Kod nas, u Crnoj Gori, na dan utakmice nije bilo običaj da se ustaje tako rano, dok nas je Kapelo na to primoravao. Zato sam više voleo večernje termine, jer si tokom popodneva mogao da odspavaš sat ili dva”.
Jedan od najvećih izazova po dolasku u Milan bile su upravo naporne pripreme i činjenica da nije uvek bio na terenu.
“Najviše sam patio tokom prvih priprema u Milanellu. To mi je u početku predstavljalo veliki problem. Teško mi je padalo i kada ne bih igrao nekoliko utakmica. Trenirao sam, ali za mene trening nikada nije mogao da zameni utakmicu i takmičarski ritam”.
Na pitanje da li je bilo saigrača ili ljudi u klubu koji nisu razumeli njegov stil igre, odgovorio je bez mnogo razmišljanja.
“Ne. U Milanu su uvek igrali fudbaleri vrhunskog kvaliteta. Međutim, od 1996. godine klub je počeo da dovodi igrače koji nisu bili na potrebnom nivou, posebno kada je reč o pojedinim stranim pojačanjima. Kada se tržište otvorilo, stigli su neki igrači koji jednostavno nisu bili dorasli Milanu, baš kao što se dešava i danas”.
Na pitanje ko je prvi u potpunosti shvatio njegov fudbalski genij, Savićević je dao kratak, ali vrlo jasan odgovor.
“Berluskoni“.
Za kraj, legendarni Crnogorac osvrnuo se na današnji fudbal i dilemu da li bi igrači njegovog profila mogli da uspeju u modernoj eri, u kojoj se mnogo više polaže na fizičku spremu.
“Naravno. I Bađo, i Del Pjero, i Toti, koji nije trčao više od mene. Igrači sa takvim talentom traju mnogo duže. Ili ih postavite iza napadača, ili im pronađete vezistu koji će trčati umesto njih”.
Bonus video:
katarina
On je jedan od poslednjih legendi jugoslovenskog fudbala..
janko
Šta je sve prošao u svojoj karijeri mnogo veći igrači ne mogu se time pohvaliti
vojin
To su igrači bili a ne ovo danas