Ove nedelje oči fudbalske Srbije uprte su u 179. večiti derbi. Crvena zvezda ima priliku da pobedom nad Partizanom i matematički obezbedi svoju devetu uzastopnu šampionsku titulu. Nešto stariji dobro pamte da je proslava pehara u najbitnijoj utakmici scenario koji podseća na proleće 2007. godine.
Jedan od aktera te proslave na Đurđevdan bio je Dušan Đokić. Iako je na Marakani proveo tek nešto više od godinu i po dana, ostavio je dubok trag – dve uzastopne duple krune, preko 30 golova i pogodak protiv moćnog Milana. Dok se Zvezda sprema za novu “recku” u domaćim okvirima, Đokić se za Meridian sport priseća lepih trenutaka u znatno težim uslovima.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
„Istorija je tu da se ponavlja… Mi smo te 2007. godine titulu matematički obezbedili baš na stadionu večitog rivala, na Đurđevdan. Sećam se tog naboja – osvojiti trofej na takav način daje poseban pečat celoj sezoni. Drago mi je što današnja generacija ima priliku za isti scenario. Zvezda je i tada, kao i danas, pokazala da je ubedljivo ispred svih na domaćoj sceni, a proslava titule u Humskoj je za svakog zvezdaša poseban, neopisiv osećaj.“
Ta sezonabila je izuzetno turbulentna. Prvo ogromna prednost, a onda je usledio odlazak Dušana Bajevića usred utakmice, da bi na kraju sve došlo na svoje mesto.
„U prvom delu te sezone bili smo apsolutno moćni, ubedljivi, sa ogromnom bodovnom razlikom od nekih 15-16 bodova. Međutim, u fudbalu se svako opuštanje kazni. Partizan nam se opasno približio nakon nekih lošijih rezultata, poput remija sa Bežanijom i onog poraza u derbiju (2:4). Kulminacija je bila utakmica protiv Vojvodine (0:3) kada je Bajević otišao. Tada se upalio alarm, osetila se prava panika jer nam je prednost pala na samo tri ili četiri boda. Srećom, preuzeo nas je Boško Đurovski, uspeo je da nas stabilizuje i na kraju smo potpuno zasluženo priveli prvenstvo kraju i uzeli duplu krunu.“
Mnogi navijači tu ekipu iz 2006. smatraju „timom snova“ u ovim uslovima…
„Bio je to stvarno strašan tim. Imali smo sjajnu generaciju, odlično vođenu prvo od strane Valtera Zenge, a kasnije Bajevića i Boška. Bilo je tu vrhunskih domaćih igrača, uz tek ponekog stranca poput Kastilja ili Gaja. Čak i kada je Žiga otišao, ekipa je imala neverovatnu snagu. Te dve godine i dve duple krune su sigurno kruna moje karijere, a ta četiri trofeja su došla kao šlag na tortu nakon mog dolaska iz Voždovca.“
Sve je zapravo počelo filmski – debijem protiv bivšeg kluba i golom koji je ušao u istoriju.
„Jeste, bilo je to protiv mog Voždovca u prvom prolećnom kolu. Postigao sam gol nakon samo trinaest sekundi igre i u to vreme je to bio najbrži pogodak u Evropi. Danas ih ima i bržih, ali tada je to bio neverovatan podatak. Taj gol mi je otvorio sva vrata. Iako mi je na kraju te 2007. za dlaku izmakla titula najboljeg strelca lige u borbi sa Despotovićem, jer me na poslednjoj utakmici protiv Hajduka iz Kule nije hteo gol uprkos dva penala, nikada nisam žalio. Saigrači su svim silama želeli da mi pomognu da budem prvi strelac, ali uspeh Zvezde mi je uvek bio na prvom mestu.“
Nezaobilazna tema je i onaj čuveni dvomeč sa Milanom, koji je te godine postao prvak Evrope.
„Milan je tada bio najjači tim na svetu, prava kaznena ekspedicija. Na našu žalost, izvukli smo ih u kvalifikacijama jer su bili kažnjeni od strane UEFA, pa su morali da igraju od starta. U Milanu smo odigrali odličnu utakmicu, Ranđelović je branio fenomenalno, a mi smo imali ozbiljne šanse preko Jankovića, Žigića i Georgieva. U revanšu u Beogradu smo primili dva brza gola, ali nismo odustajali. Postigao sam gol, dali smo i više od maksimuma, ali protiv onakvih majstora se nije moglo. Ipak, aplauz 60.000 ljudi na kraju meča je rekao sve – ispali smo od budućeg šampiona Evrope uzdignute glave.“
Nakon Milana usledio je Slovan iz Libereca u plej-ofu za Kup UEFA, ali nije se dalo…
„Liberec je bio mnogo nezgodna ekipa. Tamo je bio jako specifičan i brz teren na koji se nismo adaptirali, pa smo primili dva brza gola. U revanšu u Beogradu smo primili gol bukvalno u prvom minutu i nakon toga je bilo nemoguće juriti rezultat. Tada je u timu bio i Ailton, koji je došao kao ogromno pojačanje iz Bundeslige. Iako su mnogi komentarisali njegovu kilažu, on je bio top igrač, ali se te sezone jednostavno nisu kockice poklopile.“
Kako danas vidi Zvezdu i gde je Dušan u današnjem fudbalu?
„Zvezda je druga dimenzija, stalni učesnik Lige šampiona i ubedljivo ispred svih naših klubova. Imaju stabilnost i budžete koji im omogućavaju da se ravnopravno nose sa bogatijim klubovima. Što se mene tiče, potpuno sam u trenerskim vodama. Vodim omladince OFK Beograda u jednoj vrlo kvalitetnoj ligi. Preuzeo sam ih na polusezoni u opasnoj zoni, ali smo napravili sjajnu seriju rezultata i stigli do šestog mesta. Uživam u radu sa decom. Takođe, jako mi je drago što se moj bivši klub Zemun vratio u Superligu – to je uspeh koji je klubu sa takvom tradicijom bio preko potreban i apsolutno su ga zaslužili” završava razgovor za naš portal nekadašnja devetka sa Marakane.
BONUS VIDEO:
