Odmah po završetku profesionalne karijere Dušan Kerkez je započeo školovanje i preuzeo dirigentsku palicu u nameri da kao trener makar ponovi rezultate ostvarene u igračkim danima. Uspesima na Rajskom ostrvu otvorio je vrata Čukaričkog i domaćoj javnosti predstavio sopstveni lik i delo.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Kao debitant na superligaškoj sceni vodio je Brđane do istorijskog plasmana u grupnu fazu Lige konferencija, a sličnom stazom nastavio je i na narednoj destinaciji – u Bugarskoj. Minule sezone osvojio je tamošnji nacionalni Kup sa ekipom Boteva, a od starta nove takmičarske godine direktnu borbu za titulu vodi sa deceniju unazad neprikosnovenim Ludogorecom.
Aktuelna trka sa šampionom iz Razgrada, odlični rezultati, ali i brojne zanimljovsti iz prošlosti bili su povod za razgovorom sa 48-godišnjim strategom.
“Proteklu sezonu obeležilo je osvajanje Kupa Bugarske. Obezbedili smo učešće u evropskim kvalifikacijama, ali tim se značajno izmenio od finalne utakmice. Čak petorica igrača, koji su tada bili u prvoj postavi, više nisu deo kluba. Četvoricu smo prodali, a jednom je istekao ugovor. Da se situacija dodatno zakomplikuje imamo i šestog aktera finala – koji je već dugo povređen. Trenutno su mi dva napadača odsutna zbog operacije kolena, pa mogu da računam samo na mlade ofanzivce. Uprkos svim nedaćama i dalje pravimo sjajne rezultate. Zabeležili smo najbolji start u domaćem prvenstvu u klupskoj istoriji, a prosek godina našeg tima je 21”, počeo je Kerkez razgovor za Meridian sport.
Trenutno je jedino dugogodišnji vladar bugarske fudbalske smotre, Ludogorec, bolje plasiran tim u odnosu na Kerkezove pulene iz Plovdiva. Nisu uspeli da se domognu grupne faze evropskog takmičenja gde su posustali pred objektivno kvalitetnijim Panatinaikosom i Zrinjskim, ali nastupi u nacionalnom prvenstvu govore da će šansu za novi izlazak na scenu Starog kontinenta imati već narednog leta. Kao udarna snaga tima izdvojila se defanzivna linija, a zahvaljujući čvrstom bedemu Botev je čak devet mečava od starta sezone u svoju korist rešio sa minimalnih 1:0.
“Uspešno smo započeli kvalifikacije – iznenađujućom eliminacijom Maribora. Već u narednoj rundi dočekao nas je Panatinaikos. Grci imaju barem 10 puta veći budžet od nas i nije bilo realno da im se suprotstavimo. Nakon toga smo pokušali da pronađemo put do Lige konferencija, ali zaustavio je nas Zrinjski iz Mostara. Borili smo se, u revanšu skoro poluvreme imali igrača manje, ali na kraju je iskustvo u međunarodnim utakmicama bio tas koji je prevagnuo na njihovu stranu”, istakao je iskusni strateg i potom nastavio:
“Nije nas poljuljao poraz od Zrinjskog. Maksimalno fokusirani pristupamo svakom meču u bugarskom šampionatu. Na čak 11 utakmica nismo primili gol, a razlika 18:7 govori da radimo stvarno dobar posao. Teško je nositi se sa Ludogorecom, jer finansije u fudbalu danas igraju ako ne ključnu, onda jednu od ključnih uloga. Kada se suočite sa kadrovskim problemima onda situacija postane još kompikovanija. Čak 19 igrača je otišlo od mog dolaska u Plovdiv. Profitirali smo između pet i šest miliona od transfera. Letos smo sastavljali tim od pretežno mladih igrača, kojima će biti potrebno da se adaptiraju do zime ili čak do narednog leta, a računali smo da će im iskusniji u tome mnogo pomoći. Povrede su nas primorale da ih mnogo ranije gurnemo u vatru jer smo duguročno ostali bez lidera”.
“Da mogu odmah bih doveo Marka Docića u Bugarsku”
Propisi u bugarskom fudbalu omogućavaju tamošnjim prvoligašima da registruju najviše pet stranaca koji nemaju pasoš Evropske unije. S druge strane klupska politika usmerena je ka poslovanju sa afričkim tržištem i to je ono što Kerkeza sprečava da u svoje redove dovodi sunarodnike – za koje bi bez dileme bilo mesta.
“Ograničen broj stranaca je razlog zašto nismo angažovali igrače iz Superlige Srbije. Postoji samo pet mesta, a predsednik već godinama uspešno sarađuje sa akademijom u Nigeriji. Sada imamo trojicu mladih Nigerijaca u sastavu. Da imam više mesta sigurno bih dovodio srpske fudbalere. Prošlog leta smo doveli Aleksu Maraša, crnogorskog napadača. To je retkost zaista. Skuati su ga zapazili jer je bio najbolji strelac u Crnoj Gori i odlučili su da ga dovedu. Verujte mi, da sam u mogućnosti, odmah bih doveo Marka Docića. On je lider koji konstantno pravi razliku na terenu. Čukarički je srećan što ima Marka – pravi kapiten”.
“Crvena zvezda je nivo iznad svih srpskih i bugarskih klubova, a Botev je kao Vojvodina”
Mnoštvo sličnosti, ali i razlika može se pronaći prilikom poređenja srpskog i bugarskog elitnog ranga, ali prema Dušanom mišljenju jedan tim se izdvaja od svih ostalih.
“Generalno gledano nema tu mnogo razlike u kvalitetu. Prilično su izjednačena takmičenja. U korist Bugarima ide činjenica da mogu da računaju na više stranaca, a sa druge strane mladi igrači u Srbiji su talentovaniji nego što je to ovde slučaj. U Srbiji je infrastruktura zaista na višem niovu. Ludogorec je van konkurencije u Bugarskoj, ali Crvena zvezda je ipak broj jedan računajući obe zemlje. Ne samo zbog pobede nad Štutgartom, nego zbog svega što su uradili minulih godina. Čestitam kolegi Vladanu Milojeviću na svemu ostvarenom u Ljutice Bogdana, a pogotovo na trijumfu nad nemačkim vicešampionom. Svaka čast! Pokazao je da zaslužuje poštovanje i sve pohvale”, kazao je trener Botova i nastavio u istom dahu:
“Ovde Ludogrec već dugo vlada. Finansijski, ali i igrački su najbolji klub u zemlji. CSKA se polako vraća. Rezultati nisu najbolji, ali sve su bliži Ludogorecu kada je reč o finansijama. Levski ekonomski nije u tom rangu, ali ima tradiciju. Moj Botev ima izvanredne uslove za rad. Stadion je sjajan, kao i ostatak aspekata infrastrukture, ali ne možemo u novcu da pariramo bogatijim klubovima. Mi smo kao Vojvodina – to je možda najbolje poređenje. Duga i uspešna tradicija! Vatrena publika je zajednička karakteristika, mada moram priznati da su navijači Boteva mnogobrojniji. Plovdiv je miran i prijatan grad za život, baš me podseća na Novi Sad”.
“Voleo bih da se jednog dana kao trener vratim u Partizan”
U danima kada se Partizan grčevito bori da vrati stari, prepoznatljivi imidž, Dušan se prisetio svojih prvih koraka u omladinskom pogonu crno-belih. Školovao se Kerkez u Humskoj, ali nikada nije zaigrao za prvi aktuelnog vicešampiona Srbije.
“Moja generacija je došla posle one iz koje su stasali Ćirić, Nađ, Milošević… Posle je pristigao i Saša Ilić, ali nije mnogo mojih vršnjaka napravilo profesionalnu karijeru. Dragan Isailović je postao kvalitetan napadač, Slavko Matić je bio odličan u Bugarskoj, a Milan Kuljić je takođe uspeo da se otisne u inostranstvo. Aleksandar Galić je postao fitnes trener. To bi bilo to, ako se ne varam. Srećan sam što spadam u grupu onih koji su ceo život posvetili fudbalu. Ljudi misle da iz svake generacije mora da “izađe” po 10 igrača, ali verujte mi da su jedan ili dvojica veliki uspeh. Naravno, voleo bih da se kao trener jednog dana vratim u Partizan. Sada ne mislim o tome, jer nisam neko ko razmišlja na duže staze. Fokusiran sam samo na Botev. Radim, trudim se da svakodnevno napredujem. Trenerska profesija mi ne dozvoljava da mislim drugačije, jer nas redovno menjaju – lako smo meta. Ne možeš da planiraš ništa dugoročnije”.
Nakon odrastanja u Humskoj usledile su epizode u dresu Jedinstva sa Uba i Radničkog iz Obrenovca, a onda potpuna igračka afirmacija u Leotaru. Prijao je Kerkezu boravak u egzotičnom Trebinju gde je impresionirao tamošnju struku i ubrzo na svojoj adresi pronašao poziv za A reprezentaciju Bosne i Hercegovine.
“Svako na tu situaciju može da gleda iz svog ugla. Ja sam rođeni Beograđanin, ali moj otac je iz BiH. Došli smo u Srbiju pre rata. Svake godine tokom raspusta išao bih tamo da provedem leto. Dugo sam pričao sa ocem i potom osetio da je to prava odluka. Nisam želeo da odbijem taj poziv i smatram da nisam pogrešio. Bilo je to divno iskustvo za mene. Ponosan sam i srećan”.
Nešto više od dve decenije kasnije, u sličnoj situaciji našli su se Dušanovi naslednici. Strahinja Kerkez je nedavno krenuo put Bugarske i opremu slovačkog Trenčina zamenio odorama Septemvrija iz Sofije, dok je mlađi sin – Nemanja, stavio paraf na ugovor sa ekipom Budućnosti Krušik Valjevo. Obojica su prateći očevu igračku, a potom i trenersku karijeru, odrasili na Rajskom ostrvu.
“Ponavljam – poštujem svačiju odluku. Smatram da svako treba samostalno da odluči i sagleda svoju situaciju. Proveo sam na Kipru skoro dve decenije. Moja deca su to odrasla, a meni je ta zemlja omogućila da zarađujem za hleb. Prihvatili su nas i učinili da se svakodnevno osećao kao kod kuće. Ima mnogo onih koji tvrde da nikad ne bi uradili nešto tog tipa, ali nije uzalud toliko zastupljena fraza “nikad ne reci nikad”. Strahinja je prošao mlađe selekcije reprezentacije Kipra. Nedavno je prerastao U21 tim. Ja sam igrao za i BiH, Strahinja igra za Kipar, a možda Nemanja jednog dana ako Bog da zaigra za Srbiju”, poručio je bivši trener Čukaričkog, a zatim se nadovezao:
“Teško je probiti se u profesionalnom sportu. Strahinju je kao tinejdžera kupio LASK, pa je potom bio u Trenčinu. Mladom igraču je najvažnije da igra, da stiče iskustvo. Napreduje! Zbog obojice mi je drago što su veliki radnici, a pogotovo sam srećan jer nisu odustali od školovanja. Zbog obaveza i svakodnevnih treninga ne mogu biti fizički prisutni na nastavi, ali pohađuju je onlajn. To je velika prednost ovog vremena. Ponosan sam zbog toga. Obrazovanje je od velikog značaja. Uopšte ih ne pritiskam, što se mene tiče ne moraju da se bave fudbalom, ali oni to vole. Školovanje će im pružiti garanciju da će imati šta da rade i posle karijere. Svedoci smo da su mnogi igrači zaradili novac, ali pogrešnim ulaganjima i načinom života brzo su ostali bez svega. Potrebno je krenuti u suprotnom pravcu. Najvažnije mi je da su živi, zdravi i fino vaspitani. Da li će napraviti velike karijere, voleo bih, ali to uopšte nije toliko važno”.
Ne krije Kerkez zadovoljstvo zbog puta koji su izabrali njegovi sinovi, ali potpuno je svestan da prezime uspešnog oca često predstavlja veliko breme prilikom izgradnje sopstvenog imena.
“Bilo je mnogo poznatijih očeva čija su deca krenula istim stopama, ali osetio sam i na ličnom primeru kolika to može biti kočnica. Ljudi misle da je to benefit za decu, ali zapravo je samo kamen idealan za spoticanje. Svuda u svetu, pa i na Kipru i u Srbiji, deca bivših sportista ili generalno ostvarenih ljudi, neretko osećaju pritisak i teren. Uvek na neki način budu sa strane, u senci roditelja, što nikako nije u redu. Nije pošteno. Svi ih gledaju drugim očima i očekuju da budu perfektni, da budu duplo bolji od svih ostalih. Mi moramo da pronađemo rešenje i uvek ih podržimo na adekvatan način”.
“Još u Leotaru sam znao da će Stojković postati ozbiljan golman i reprezentativac”
Tokom igračkih dana delio je Dušan svlačionicu sa dobro poznatim licima, koja su na svojim poljima ostavila neizbrisiv trag. Dres nacionalnog tima spojio ga je sa zvezdama poput Hasana Brace Salihamidžića i današnjeg selektora BiH, Sergeja Barbareza.
“Braco je pravi profesionalac! Krasio ga je taj nemački mentalitet, imao je njihov način razmišljanja, a ima ga i danas. On je vojnik, borac od prve do poslednje sekunde. Postao je velika zvezda, as, ali nikada se nije promenio. Bilo je tu mnogo igrača koji su divni, normalni momci, a vrlo ostvareni. Sergej Barbarez je moj prijatelj. U kontaktu sam sa njim, ali i celim stručnim štabom BiH. Za reprezentaciju sam debitvao zajedno sa Zvezdanom Misimovićem. To je maestralan tehničar, jedan od boljih fudbalera sa kojima sam igrao zajedno. Ne bih nekog da izostavim… Voleo bih da spomenem legende poput Zlatana Bajramovića, Saše Papca, Mirka Hrgovića, Elvira Baljića, Elvira Bolića… Fredi Bobić takođe, moj prijatelj! Kada je bio direktor Ajntrahta omogućio mi je da pratim njihove treninge i usavršam se. Baljić je sigurno najbolji pevač među fudbalerima, pravi šaljivdžija. Trener mi je bio Blaž Slišković… Zaista mnogo velikih imena sam upoznao”.
Sa kvalitetima tada još persketivnog čuvara mreže, a potom dugogodišnjeg golmana srpske reprezentacije, Vladimira Stojkovića, Kerkez se vrlo rano upoznao.
“Bio je u usponu! Talenat nije mogao da se ne primeti. Već tada sam znao, kao i ostali, da će postati sjajan golman – reprezentativac. Tadašnji trener, Mile Jovin, tvrdio je da će sigurno biti u reprezentaciji. Nije pogrešio. Vlada je napravio odličnu karijeru i drago mi je zbog njega”.
Na mestu gde je okačio kopačke o klin, Dušan je ubrzo potom uplovio u trenerske vode. Osvojen Kup Kipra sa AEL-om iz Limasola bio je ulaznica za kanceliju na Banovom brdu. Privukao je pažnju čelnika Čukaričkog i potom za godinu i po dana zabeležio istorijske rezultate. Tokom predstojećih zimskih priprema očekuje ga prijateljski duel sa nekadašnjim klubom – koji će biti odigran u Antaliji.
“Odmah smo prihvatili ponudu kada smo čuli da je meč sa Čukaričkim opcija. Imamo super odnose. Biće mi drago što ćemo odmeriti snage pred bitke koje nas očekuju od proleća. Biće to prilika i da se ponovo vidimo sa bivšim saradnicima. Sa mnom su u Plovdiv zajedno došli pomoćnici Milovan Sikimić i Aleksandar Petrović, kao i kondicioni trener Igor Delibašić. Bilo je to lepo iskustvo na Banovom brdu. Ostvarili smo sjajne rezultate. Naravno, uvek će ostati žal što nismo ostali duže i takmičili se u grupnoj fazi Lige konfenrecija, ali idemo dalje. Raduje me što ćemo se susresti u Turskoj. Čukaričkom želim sve najbolje i nadam se da će u budućnosti beležiti još više uspeha”.
Branioca titule pre zimske pauze čeka još teških izazova, a prvi je na programu već u nedelju – kada će u derbiju odmeriti snage sa starim gradskim rivalom, Lokotivom.
“Očekuje nas teška utakmica! Derbi je uvek nepredvidiv. Nadam se da ćemo uspeti da opravdamo ulogu favorita i obradujemo naše navijače. Bez ikakvih sumnji biće to vrlo komplikovan posao, ali na nama je da se što bolje pripremimo i budemo oni pravi kada je to najpotrebnije. Povrede će u velikoj meri krojiti sastav, ali ne smemo u tome da tražimo alibi, već izađemo na teren i pokažemo šta umemo. Svesni smo koliko našim vernim navijačima znači ova utakmiva”, konstatovao je Dušan Kerkez u intervjuu za Meridian sport.
Bonus video:
neda.kerkez
Mislim da je bolje da ostane gde jeste nego da se vraća u Partizan.
Goran Munic
Kerkez nije cist ako sanja povratak u ovaj propali Partizan