Kvalifikacije za evropska takmičenja ponovo su pokazale zašto je fudbal najzanimljiviji upravo onda kada se poremeti očekivani red. Dok se neki velikani vraćaju tamo gde su nekada bili, drugi klubovi prvi put otvaraju vrata velike evropske scene. Od Azerbejdžana i Gruzije, preko Bugarske, pa sve do Holandije – evropski fudbal dobija nove junake i nekoliko potpuno neočekivanih kandidata za Ligu šampiona.
Ponekad nije potrebno imati ogroman budžet ili roster pun zvezda da bi se stiglo do velike scene. Nekada je dovoljno nekoliko pravih poteza, malo hrabrosti i generacija koja poveruje da granice možda ipak nisu onakve kakvim su izgledale.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Upravo takve priče doneli su poslednji dani kvalifikacija za evropska takmičenja. Neki klubovi vratili su se na mapu kontinentalnog fudbala posle dugogodišnje pauze, neki su prvi put u istoriji stigli tako daleko, dok su velikani poput Crvene zvezde, Fenerbahčea i Olimpijakosa ponovo morali da osete koliko kvalifikacije mogu da budu surove.
Jedna od najlepših priča stigla je iz Bugarske. Levski iz Sofije ponovo je savladao Kairat iz Almatija i izborio plasman u plej-of kvalifikacija za Ligu šampiona, gde ga čeka AEK iz Atine.
Bugarski klub slavio je u revanšu i tako završio posao protiv ekipe koja je u prethodnom izdanju evropskih kvalifikacija bila jedna od najvećih senzacija. Kairat, koji je prošle sezone privukao pažnju kao prava evropska Pepeljuga, sada je morao da se oprosti od sna o Ligi šampiona. Za Levski, međutim, san se nastavlja.
Klub je kvalifikacije započeo još u prvom kolu i već je napravio dovoljno da sebi obezbedi najmanje plasman u ligašku fazu Lige Evrope. To znači da će se posle čak 15 godina ponovo naći na velikoj evropskoj sceni. A 2026. godina već sada ima posebno mesto u istoriji kluba.
Prošlog maja Levski je uspeo da prekine neverovatnu dominaciju Ludogoreca i osvoji titulu prvaka Bugarske, čime je zaustavio niz od čak 14 uzastopnih šampionskih pehara rivala iz Razgrada. Sada je na korak od još većeg evropskog podviga.
Ako je Levski priča o velikom povratku, onda je Sabah priča o klubu koji praktično niotkuda pokušava da se domogne samog vrha. U Masaziru, gradu na istoku Azerbejdžana, nedaleko od Bakua, Sabah je ispisao jednu od najvažnijih stranica u svojoj kratkoj istoriji. Klub je prvi put uspeo da izbori plasman u završnu fazu jednog evropskog takmičenja.
I to na kakav način. Pošto je u domaćem fudbalu osvojio duplu krunu Sabah je u revanšu potpuno razbio Orhus. Azerbejdžanci su slavili sa 4:0 i tako izborili plej-of kvalifikacija za Ligu šampiona. Tamo ih čeka Hapoel Ber Ševa, koja je iznenadila Crvenu zvezdu sa dve pobede i zbirno 3:0.
Čitava priča dobija dodatnu težinu kada se pogleda datum osnivanja kluba. Sabah je osnovan tek 2017. godine. Samo devet godina kasnije stigao je do vrata Lige šampiona.
U fudbalu koji je odavno navikao na višemilionske transfere, moćne vlasnike i klubove sa istorijom dugom više od jednog veka, ovakve priče imaju posebnu težinu. Sabah još nije među velikim evropskim klubovima, ali više niko ne može da ga tretira kao slučajnog prolaznika.
Nije se slavilo samo u Azerbejdžanu. Veliki razlog za zadovoljstvo ima i Gruzija, pošto je Iberija 1999 uspela da eliminiše severnoirski Larn u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope.
Time je gruzijski klub izborio plasman u plej-of, gde će igrati protiv pobednika duela između Rendžersa i Jagjelonije. Čak iako tu ne uspe, Iberija je već napravila nešto veliko – obezbedila je najmanje mesto u ligaškoj fazi Lige konferencije.
Jedan gruzijski klub ponovo se približio evropskoj eliti posle više od dve decenije. Čekalo se čak 22 godine. Poslednji put Gruzija je imala predstavnika na tom nivou još kada je Dinamo Tbilisi igrao u tadašnjem Kupu UEFA, u sezoni 2002/03. Za zemlju koja nije navikla da svoje klubove gleda u završnim fazama evropskih takmičenja, ovo je više od običnog plasmana.
Kome trebaju mlade noge: Dušan Tadić uvežbava poslednji ples za Ligu šampiona
NEC iz Najmegena je simbol svega što se trenutno događa. Holandski klub je debitovao u kvalifikacijama za Ligu šampiona i odmah napravio haos. U trećem kolu čekao ga je Olimpijakos, 48-struki prvak Grčke, klub koji ima iskustvo, novac, evropske utakmice i reputaciju koja bi trebalo da zastraši debitanta.
NEC je slavio sa 2:1 posle produžetaka i izborio poslednju rundu kvalifikacija. Tamo ga čeka Bode Glimt. Junak je bio Emre Mor, čiji je pogodak doneo pobedu holandskom timu. Klub je prošlu sezonu Eredivizije završio na iznenađujućem trećem mestu, a sada je odjednom postao jedan od najzanimljivijih klubova u kvalifikacijama.
Dok neki tek pokušavaju da stvore istoriju, drugi pokušavaju da vrate izgubljeni status. Fenerbahče već 18 godina nije igrao u Ligi šampiona. Za klub takvog imena i tradicije to je ogroman period. Turski velikan je uspeo da eliminiše Šturm iz Graca i sada ga očekuje poslednja prepreka – Lion.
Jedan dvomeč deli Fenerbahče od povratka među evropsku elitu. I upravo se tu vidi koliko su kvalifikacije nepredvidive. Dok Sabah pokušava da prvi put zakorači tamo gde nikada nije bio, Fenerbahče pokušava da se vrati tamo gde smatra da mu je mesto.
Istovremeno, Levski želi da obnovi staru slavu. Gruzija čeka da ponovo dobije predstavnika među najboljima. NEC pokušava da pretvori bajku u istoriju. A evropski velikani odjednom moraju da gledaju preko ramena.
Bonus video:
