Frenk Kanute se vraća u Humsku: Osećala se ljubav navijača i kad nisu dolazili zbog tadašnje uprave - Šerif Endiaje večiti rival i veliki prijatelj

Gotovo deceniju na stadionu iznad Autokomande sanjaju o povratku na pobedničko postolje u superligaškom društvu. Svesni činjenice da glavni izazovi tek slede, skromno su na crno-beloj strani Topčiderskog brda proslavili jesenju titulu i okrenuli se pripremama za nastavak šampionata.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Prva od mnogih prepreka koju će Partizan biti primoran da preskoči ukoliko želi da večitog rivala skine s trona – dolazi sa “Čaira”. Prolećna premijera zakazana je za subotu (15.00), kada će na megdan pulenima Nenada Stojakovića izaći rival koji je prvi ove sezone uspeo da saplete crno-bele, niški Radnički.

Derbi kola ujedno je prilika za povratak dobro poznatog lica u srpsku prestonicu. Posle skoro godinu i po dana ponovo će Frenk Kanute zaigrati u Humskoj ulici – ovog puta braneći boje Nišlija. Upravo navedeni razlozi bili su povod da kontaktiramo iskusnog senegalskog vezistu pred susret sa njegovim bivšim klubom.

“Biće to posebna utakmica za mene u emotivnom smislu, ali čim meč počne – u potpunosti sam fokusiran na Radnički. Apsolutno sam svestan emocija, jer sam u Humskoj proveo važne trenutuke svoje karijere. Ipak, sada dolazim kao protivnik i spreman sam da dam maksimum za svoj sadašnji tim”, počeo je Kanute intervju za Meridian sport.

Uzdanica kluba sa “Čaira” zna da njegov tim dolazi na megdan aktuelnom lideru srpskog krema, ali istovremeno gaji optimizam i veruje u kvalitete Radničkog.

“Partizan je veliki klub, ali u fudbalu je sve moguće ako si organizovan i hrabar”, jasan je komunikativni Senegalac.

Evocirao je bivši as Juventusa i Peskare uspomene iz vremena provedenog u Beogradu. Posebno mesto u sećanjima sačuvao je za trijumf u večitom derbiju, ali i ljubav koju je osetio od strane pristalica crno-belih.

“Sećam se perioda rasta, odgovornosti i jakih emocija. Neke od mojih najlepših uspomena su velike pobede kod kuće – posebno trijumf u kvalifikacijama za Ligu konferencija pred našim navijačima, naravo i pobeda u derbiju protiv Crvene zvezde u Humskoj. Ti trenuci ostaju zauvek u sećanju. Ono što me je posebno dirnulo bila je ljubav navijača. Čak i u periodu kada zbog situacije sa bivšom upravom kluba nisu svi navijači redovno dolazili na stadion, mogla se osetiti njihova strast i ljubav prema klubu. Kada su nas podržavali, zaista se osećala snaga Partizana.”

Mandat u Beogradu počeo je odlično iz perspektive đaka Stare dame. Istakao se kao jedan od protagonista trijumfa nad Sabahom u kvalifkacijama za Ligu konferencija, ustalio u startnoj postavi i učestvovao u slavlju nad Crvenom zvezdom – koje je Partizanu donelo tada tek drugu jesenju titulu u proteklih 10 godina. Ipak – kasnije se stvari nisu odvijale po planu i želji. Kanute je izgubio mesto u timu, a nakon što se je Igor Duljaj napustio klub, vezista je samo trenirao sa ekipom pod dirigentskom palicom njegovih naslednika.

“U fudbalu na odluke utiče mnogo faktora – sportski pravac, prilike, tajming… Ponekad se stvari ne razvijaju onako kako očekujete, ali poštujem klub i nastavio sam dalje sa profesionalnim mentalitetom.”

Kod Aleksandra Stanojevića i Sava Miloševića za Frenka nije bilo mesta u timu. Krajem jeseni 2024. godine usledio je i zvaničan rastanak sa Partizanom.

“Sa svakim trenerom sam uvek imao profesionalan odnos. Različiti treneri imaju različite ideje i mi kao igrači moramo da se prilagodimo. Uvek sam se trudio da dam maksimum i da poštujem odluke”.

Ukratko je prokomentarsao i emotivni rolerkoster koji je doživeo za vreme boravka u glavnom gradu Srbije, izazvan usponima i padovima – prvenstveno na ekipnom nivou.

“Najlepši trenuci su atmosfera na stadionu i deljenje važnih pobeda sa navijačima, a najteže je kada osećaš da možeš da pružiš više, ali se stvari ne poklope. To je deo fudbala i pomaže ti da rasteš”.

Otkako se pojavio na evropskoj pozornici važio je Kanute za ozbiljan potencijal, ali čini se da je dolazak u Srbiju neočekivano usporio razvoj njegovog puta. Dugo je tragao za novim angažmanom, te postepeno počeo da se vraća u optimalnu formu krajem minule jesnei.

“Svaki igrač ima ambiciju. Verujem u svoje kvalitete i svakodnevno radim kako bih se ponovo vratio na najviši mogući nivo. Najvažnije su partije na terenu”, istakao je Kanute, pa potom opisao prve dane na jugu naše zemlje:

“Početak je za mene bio fizički težak jer nije lako biti bez kluba više od godinu dana. I u tom periodu nikada nisam odustajao. Trenirao sam svaki dan sa svojim ličnim trenerom kako bih ostao spreman. Na početku sam imao nekoliko manjih povreda, što je normalno posle duže pauze bez takmičenja, ali ništa ozbiljno. Sada hvatam kontinuitet i iz nedelje u nedelju se osećam sve bolje. Moj cilj je da se što pre vratim na svoj najbolji nivo i pomognem saigračima i klubu koji je verovao u mene i pružio mi ovu priliku. Osećam se dobro u Radničkom i potpuno sam fokusiran na tim”.

Veoma je Frenk zadovoljan na “Čairu”, čemu svedoče birane reči o Radničkom. Veruje da su Nišlije sposobne da ostvare primarne ambicije i sačuvaju status člana elite.

“Naš glavni cilj je jasan da obezbedimo opstanak u Superligi. Posedujem kvalitet, ali nam je potrebna konstantnost. Lično, moj cilj je da ostanem zdrav, pomognem ekipi dobrim partijama i da svake nedelje pokažem svoj nivo”.

Na klupu Radničkog uoči zimske pauze stiglo je veliko ime grčkog fudbala – Takis Lemonis. Ekspresno se Kanute adaptirao na zahteve novog šefa struke, koji mu je odmah ukazao poverenje. Grk, koji je nizao titule sa Olimpijakosom, izazvao je pozitivnu reakciju ekipe.

“Moj odnos sa novim trenerom je veoma profesionalan i pozitivan. Iskusan je, radio je na visokom nivou i donosi disciplinu i jasne ideje. Kao igrači, poštujemo ga i trudimo se da na terenu primenimo ono što od nas zahteva”.

Svojevremeno, kao član Peskare, partijama u Italiji zaslužio je Kanute poziv u A reprezentaciju Senegala.

“Veoma je teško jer Senegal ima igrače svetske klase. Već sam poziv u reprezentaciju predstavlja veliku čast. Moraš da budeš konstantan i na svom maksimumu kako bi bio deo nacionalnog tima”.

Njegove kolege sredinom meseca pokorile su kontinent i donele Senegalu naslov šampiona Afrike.

“Da, i dalje sam u kontaktu sa nekoliko igrača reprezentacije Senegala. Često se čujemo, posebno uoči Afričkog kupa nacija i tokom samog takmičenja. Između nas postoji jaka povezanost. Delimo ponos prema našoj zemlji i uvek se međusobno podržavamo”, ističe Frenk.

Činjenica da su branili boje večitih rivala, nije sprečila Frenka Kanutea i Šerifa Endiajea da razviju veliko prijateljstvo. Neguju kontkat bivši vezista Partizana i napadač Crvene zvezde, iako su im se putevi ponovo razdvojili. Takođe – Kanute putem telefonske linije održava kontakt i sa novim Senegalcem u Partizanu – Demba Sekom.

“Šerif Endiaje je moj veoma dobar prijatelj. Iako je igrao za Crvenu zvezdu, izvan rivalstva postoji pravo prijateljstvo i međusobno poštovanje. Dembu Seka sam poznavao još iz Italije pre nego što je došao u Partizan. On je dobar igrač, ima kvalitet i ponekad razmenimo poruke”.

Osvrnuo se pouzdani vezista i na Partizanove šanse da se domogne titule posle devet godina bez trona.

“Partizan je uvek kandidat za vrh. Imaju istoriju, kvalitet i velika očekivanja. Liga je konkurentna, ali boriće se do samog kraja”, konstatovao je Frenk Kanute u intervjuu za Meridian sport.

Bonus video: