Utakmica Kopenhagen – Crvena zvezda donela je sve što fudbal jeste, samo što nije bila za one sa slabijim srcem.
Istorijski podvig napravili su crveno-beli. Svi koji su bar zašli u četvrtu deceniju života, teško da pamte nešto slično onome što je viđeno u prestonici Danske.
Bila je to utakmica za anale, za fudbalske almanahe. Bila je to crveno-bela bajka Hansa Kristijana Andersena koju će očevi nadalje pričati svojoj deci. Bila je to priča o verovanju u uspeh, o želji i zajedništvu, pa i o srpskom inatu.
Rekao je Zvezdin štoper Miloš Degenek kako su im se igrači Kopenhagena smejali na Marakani posle 1:1, ali i da je naslađe smejati se poslednji.
– Gazimo ih tamo, tamo ih gazimo – isto je rekao Degenek podno severne tribine posle te prve utakmice.
https://twitter.com/nczvezda/status/1161388438425427968
I otišla je Zvezda u Kopenhagen odakle se vratila sa visoko podignutim rukama, sa nekim novim herojima. Iako će svi igrači redom reći da je njihova snaga u slozi, zajedništvu i to što su takva ekipa, uvek ima prvih među jednakima.
Za neke bi to mogao da bude trener Vladan Milojević, u najvećem procentu čudesni Milan Borjan zbog odbranjenih penala, ali je Zvezda dobila i Radovana Pankova.
Ta smirenost rođenog Novosađanina koji je tek nedavno dres niškog Radničkog zamenio crveno-belim, ta hladnokrvnost koju je dva puta sa bele tačke identično demonstrirao je ono što rađa velike igrače.
Na ovakvim utakmicama se postaje igrač i zateže šampionski nerv. To je ono što su fudbaleri šampiona Srbije imali u Kopenhagenu, a danski prvak ne.
Iako ima svega 24 godine, Pankov je bio neustrašiv. Kao da zlatni “orlić” sa Novog Zelanda ima stotine evropskih bitki u Zvezdinom dresu. Ili Zvezdinoj majici, jer je u obeležju voljenog kluba bio na predstavljanju u ruskom Uralu 2016. godine.
A, ovo mu je bio crveno-beli evropski debi, igrao je prethodno samo protiv Radničkog i Mladosti!
JANG BOJS – CRVENA ZVEZDA, 21. AVGUST,
JOŠ DVA KORAKA DO LIGE ŠAMPIONA
Zašto Pankov? Zvezdi nije sviran čist penal u prvom minutu posle saplitanja Ivanića! Od 54. minuta je igrala sa desetoricom usled isključenja Nemanje Milunovića.
Bilo je i spasavanja u vidu uklizavanja Simića u petercu, odnosno čišćenja Gobeljića. Bilo je 1:1 posle 120 minuta, kao i u Beogradu posle 90. Imala je Zvezda i magiju Marina i strelca Boaćija za vođstvo… Imala je i diskutabilne sudijske odluke, pa tako kapiten Kopenhagena Zeka ni za jedno udaranje nije požuteo.
Imala je odličnog Kanjasa, Žandera, i ostale koji su se uklopili u pobednički mozaik Vladana Milojevića – trenera koji ne menja napadača kada ostane sa desetoricom!
Otkucao je i konačni, 120. minut epske bitke, ide se na penale, verovatno najbitnije još od Barija! Izvedeno ih je čak 22, promašeno devet od toga četiri zaredom, uzbuđenje je paralo vazduh od Kopenhagena do Beograda!
Neprecizni su bili Marin, Jevtović, Jovančić i Simić, bela tačka nije postojala, već je bila okovana blatom. Dva puta su Danci mogli dalje, pogađali su i golmani, i onda – Pankov!
PONOSNI MILOJEVIĆ: Ovo je za navijače i Srbiju, volim ove momke!
Na početku novog kruga preuzeo je odgovornost, uzeo loptu umesto Marina i otišao po plašt superheroja. Sigurnim koracima je došao do tačke ključanja, namestio loptu i identično kao prvi put je zakucao pod prečku udarcem po sredini gola. Na to treba dodati i kako je sjajno zamenio pocrvenelog Milunovića ušavši umesto Kanjasa.
Prebacio je Pankov pritisak na Jonasa Vinda, istog onog koji je na Marakani “panjenkom” matirao Borjana. Ali, Kopenhagen i Zvezda su trčali maraton, a Danci su time dobili prednost samo na polovini trke.
Bio je Vind siguran u prvoj seriji, ne i u 11, zadrhtale su mu noge i Borjan je sada već čuvenom paradom utabao put do treće uzastopne evropske jeseni.
Dobila je Zvezda nove junake, ali i uvek neophodno dozu samopouzdanja, samo sada u nemerljivim količinama.
Jang Bojs je poslednja prepreka do ponavljanja istorije. Do ulaska u Ligu šampiona drugi put zaredom! Grupna faza Lige Evrope osigurana je kao alternativa, jer evropska jesen ima crveno-bele boje.
