Atalanta je plasmanom u četvrtfinale Lige šampiona ispisala stranice istorije, ali jasno je da tim iz Bergama ne želi tu da se zaustavi.
Izabranici Đan Pjera Gasperinija su naterali Evropu da priča o njima, da priča o jednom malom klubu, koji je postao veliki i koji radi ono najvažnije – igra fudbal.
Ponovo je “boginja provincije” priredila svima nama čarobnu noć i naterala nas da pričamo o tom fenomenu iz Bergama, da pričamo o ekipi koja je u stanju da postigne onoliko golova koliko joj kažete.
Atalanta nije skup velikih zvezda na jednom mestu. Gasperini je uspeo da uradi ono što malo ko ume. Nije napravio običnu ekipu, to svako zna i to svako može, on je napravio tim.
U tom timu se tačno zna ko šta radi. Možda je najbolji primer za to čudesni Josip Iličić, koji je utorak na praznoj “Mestalji” postigao četiri gola u pobedi svog tima nad Valensijom (4:3), a ima 32. godine. U ovom klubu živi drugu mladost, igra najbolji fudbal u karijeri.
https://www.meridiansport.rs/fudbal-liga-sampiona-osmina-finala-revans-valensija-atalanta-3-4-josip-ilicic-lajpcig-totenhem-3-0/
Možda će vam sledeći podatak detaljno opisati kakvu sezonu ima Iličić, ali da ne budem previše naklonjen samo njemu, kakvu sezonu ima Atalanta. Jeste 32-godišnjak iz Prijedora heroj, ali ovo bi trebala da bude priča o jednom fenomenu zvanom Atalanta.
Ipak, nije pošteno pominjati samo njega u ovoj mašineriji. Tu su i kapiten Alehandro Gomez, Remo Frojler, Mario Pašalić, Robin Gosens…
No, da se vratimo na taj podatak. Iličić je u 2020. godini postigao najviše golova u Ligama petice – 14. Slovenački reprezentativac je iza sebe ostavio fudbalske majastore poput Kristijana Ronalda, Erlinga Halanda, Roberta Levandovskog…
Zavoleo sam Atalantu baš ove sezone. Možda to i nije fer i pošteno da se jedan klub zavoli onda kada mu ide, ali opet Atalanta se ove sezone pojavila na velikoj sceni sa fudbalskim aždajama i pokazala je da može ravnopravno da se bori sa njima, čak i da ih pobedi.
Možda je bolji primer za to ono što radi u Seriji A. Alehandro Gomez i drugovi su čak dva puta na jednoj utakmici na kojoj su bili gosti postigli sedam golova – da dobro ste pročitali. Prvo su to uradili u Torinu, kada su zgazili istoimenu ekipu sa 0:7, a potom su tukli Leće sa 2:7.
Takođe su na dva uzastopna meča u svojoj kući slavili sa po 5:0. Prvo je počišćen sa terena Milan, a nakon njih i Parma. E ovo je glavni dokaz zašto treba da se voli Atalanta, jer igra fudbal, jer uvek ide na gol više.
Jedan detalj iz prvog meča Atalante i Valensije mi je posebno zapao za oko. Naime, Gasperini je pri rezultatu 4:1 za svoj tim umesto Kaldare na teren poslao Zapatu. Ne bi to bilo ništa čudno da Zapata nije napadač, a Kaldara štoper.
Mnogi bi u toj situaciji uradili obrnuto, zamenili štopera napadačem ne bili sačuvali stečenu prednost, ali ne i 62-godišnji stručnjak, jer njegova Atalanta igra na gol više.
Ostaje mi da se nadam da će ova fudbalska bajka “boginje provincije” da traje što duže. Ako se ovako nastavi pitanje je gde je granica. Ko zna možda se baš ova lepa priča završi 30. maja u Istanbulu kada se igra finale Lige šampiona.
Italijanski navijački šmek: O potezu pristalica Atalante priča ceo svet!
OBAVEZNO POGLEDAJTE: MERIDIAN TOP TIP: Junajted dobija Siti, Klop gubi namerno, šaljivdžija Ronaldinjo, DERBI za zaborav
