Tomas Manfredini (45) je nekadašnji štoper sa preko 200 mečeva u Seriji A, koji je karijeru gradio kroz disciplinu i istrajnost. Život mu nije bio lak ni van terena. Od ranog detinjstva suočavao se sa izazovima koji su ga oblikovali, a njegova priča dokazuje da radna etika može da prevaziđe sve prepreke.
Manfredini je od malih nogu pokazivao ljubav prema konjima kakvu danas u svetu sporta ima verovatno samo Nikola Jokić, srpski košarkaški superstar. Iako je svet fudbala često povezivan sa glamuroznim životom, Tomas nikada nije bio tip koji traži luksuz.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Super automobili, vile i jahte me nisu privlačile. Otac mi je bio mehaničar, majka krojačica, odrastao sam u skromnoj porodici. Sa 14 godina sam napustio školu. Nije to bilo za mene. Hteo sam da zaradim novac. Ujutru sam radio kao pomoćnik zidara, a uveče kao dostavljač pica. Sećam se i napojnica od po hiljadu lira koje su mi neki klijenti davali. To je bila radost. Oduvek sam znao da cenim novac“, počeo je Tomas priču za Gazetu delo Sport.
Odrastanje uz konje imalo je veliki uticaj na njegov karakter i mentalitet.
“Oduvek sam voleo trkačke konje. Kao mali često sam posećivao konjičke centre, a sa prvim ugovorom u Udinezu kupio sam svog prvog konja. Imao sam 19 godina, svakog dana sam ustajao u četiri ujutro da bih ga negovao – ishrana, treninzi, tretirao sam ga kao sportistu. Zvao se Veravija. Takmičio sam se u brojnim trkama i za pet godina ostvario više od 100 pobeda, nisam bio loš. Pokušavao sam mentalitet sa terena da prenesem i na hipodrome“.
Manfredini je počeo kao napadač, ali se dokazao kao štoper.
“Prvih godina u Spalu bio sam napadač, a zatim su me slučajno prebacili u odbranu. Počeo sam kao bek, a kasnije sam se nametnuo kao centralni defanzivac“.
Veliki skok desio se 1999. godine u Udinama.
“Moram da priznam da sam brzo napredovao. Sa 19 godina Udineze mi je omogućio debi u Seriji A protiv Rome. De Kanio je imao veliko poverenje u mene, postavio me kao beka, i odigrao sam odlično. Izgubili smo sa 2:0 kod kuće, ali za mene je to bio nezaboravan trenutak. Direktor Rome je došao u svlačionicu na poluvremenu da me kupi. Tada sam bio u zajedničkom vlasništvu sa Spalom i mogao sam da pređem u više drugih klubova. Sezona 1999/2000 bila je sjajna. Udineze se kvalifikovao za Intertoto kup, i bio sam deo mlade reprezentacije Italije“.
Najveća prepreka u karijeri bila mu je Ahilova tetiva, koju je povredio dva puta.
“Moj najveći neprijatelj. Mehanički sam se nadograđivao lekovima i antiinflamatorima, ali telo i glava su patili. Za pet godina odigrao sam oko 70 utakmica, većinom pod bolom. Serija A je bila u zlatnom periodu, puna šampiona. Ako nisi bio u formi, napadači su te uništavali. Nisam uspeo da dam sve u Udinezu zbog povreda, ali se sećam lepih reči koje mi je Lipi uputio na San Siru protiv Intera“.
Takođe, zdravstveni problemi dodatno su otežavali njegovu karijeru, posebno specifična alergija.
“Bio je januar 2004. kada sam otišao u Fiorentinu, morao sam da igram. To je bila velika Serija B, sa pet promocija. Toni u Palermu, Zola u Kaljariju. Firenca je imala važne igrače, od Di Livija do Riganija. Odigrao sam 13 utakmica sa fizičkim problemima i stalnim alergijama. Bio sam alergičan na rakove i školjke. To mi je često donosilo temperaturu i ubrzan rad srca čim bih počeo da trčim. Preporučili su mi transfer u Kataniju zbog klime. Tamo su mi rekli da riba izaziva bronhitis i fizičko slabljenje. U svakoj utakmici pod naporom povredio bih se. Mišići nisu dobijali dovoljno kiseonika, nisam normalno disao. Uprkos tome, u Kataniji sam postigao tri gola u 31 utakmici“.
Atalanta je došla kao prekretnica karijere i danas je lična karta Tomasa Manfredinija.
“Došao sam u Bergamo leta 2005. To je bilo posle ispadanja u Seriju B. Kolantuono je blokirao Belinijev transfer, pa nije bilo mesta za mene, išao sam na pozajmicu prvo u Rimini, zatim u Bolonju. Dve godine kasnije vratio sam se u Atalantu i sa Delnerijem se sve promenilo. Dao mi je poverenje i preobratio me iz beka u centralnog defanzivca. Karijera je uzletela na San Siru protiv Milana. Ušao sam umesto povređenog Talamontija, pobedili smo sa 2:1 golovima Flokarija i Langele, i od tada sam postao starter. Nekoliko godina kasnije postao sam kapiten“.
Debi u reprezentaciji nije dočekao.
“U moje vreme konkurencija je bila surova, selektori su imali svoje igrače. Danas je lakše, dovoljno je da odigraš pet dobrih utakmica i dobiješ šansu“.
Manfredini je danas trener.
“Treniram niželigaša Lunano. Prošle godine smo se spasili uz muke, ove godine smo prvi. Trener sam iz strasti i hobija. Vodio sam i La Fioritu u prvenstvu San Marina, odradio kvalifikacije za Ligu konferencije, pa sam otišao zbog ambicija. Tamo nema ispadanja, želeo sam izazov u drugoj ligi. Tako sam počeo ponovo u amaterskoj ligi“, ispričao je Tomas Manfredini.
Bonus video:
ema
Manfredini je isto kao i Nikola Jokic mnogo voleo i imao konje, mozda je i na kraju u zbog toga uspeo kao fudbwkew