Svemu lepom dođe kraj, pa tako i karijera Andresa Inijeste…
Više od 20 godina na vrhunskom nivou, bez ijednog skandala, a toliko trofeja i nagrada – reklo bi se momak za primer – što zaista i jeste.
Danas, 8. oktobra održao je i oproštajnu konferenciju, gde se zvanično oprostio od najvažnije sporedne stvari na svetu – fudbala.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
“Nisam verovao da će ovaj dan doći. Nisam mogao da ga zamislim. Sve ove suze koje su tekle danima su suze emocije, ponosa. One nisu odraz tuge. To su suze momka iz Fuentalbile, suze momka koji je sanjao da postane fudbaler i koji je uspeo zahvaljujući velikom radu, žrtvi, neodustajanju, poštovanju esencijalnih životnih vrednosti. Ponosan sam na ovo putovanje, sa svim ljudima koji su me pratili”.
Bez podrške porodice to ne bi bilo to…
“Moja porodica je uvek bila moja pokretačka sila, moja snaga na koju sam se uvek oslanjao. Moja sestra, moji roditelji. Oni su mi sve. Toliko su mi davali sve ovo vreme. Imam divnu porodicu sa Anom, šestoro dece. Oni me pokreću. Posebna poruka za mog oca. on mi je bio inspiracija. Strast prema fudbalu dugujem njemu. Hvala ti za savet, tišinu i za sve što si mi značio u životu.”
Iz malog mesta Fuentalbile dosegao je najveće fudbalske visine.
Putavanje mog života je Fuentealbila – Barselona. Srećan sam što sam imamo četvoro ljudi koji su otišli sa mnom na taj put. Moji roditelji, moj deda i ja. La Masija me je zauvek promenila. To je najbolje mesto gde sam mogao da udahnem vrednosti neophodne za život. Zahvalan sam svim ljudima, nastavnicima, saigračima… To je poglavlje koje je nesumnjivo obeležilo naše živote. Dolazak u Barselonu bio je san, a ja sam bio fokusiran da ga ostvarim.”
Kruna karijere bio je pogodak u finalu Mundijala 2010. godine koji je doneo titulu prvaka sveta Crvenoj furiji.
“Godine će proći i i dalje ćemo biti emotivni. Ne postoje reči da se opiše taj momenat. Kada kažem da smo postigli taj gol, kažem to jer tako mislim. Bio je to gol iz raja. Osetio sam snagu čitavog tima i osetio se privilegovanim. Za španski fudbal, za državu, za naše ljude. Bio je to taj trenutak.”
Maksimović: Piksi me zove Jamal, drugi Mesi, a ja želim da me pamte kao Andriju
Osvrnuo se potom baš na tu godinu, gde je bio među glavnim kandidatima za Zlatnu loptu…
“Sedim ovde danas i već ste videli… Slike sa naslovima će uskoro izaći. Najviše mi pada na pamet ljubav i naklonost ljudi. Biti u stanju da mnogi ljudi zadovoljni poslom… Zlatna lopta je veoma lepa i deo je fudbala. Ponos ne dolazi zbog titula, već zbog sna o profesionalnom fudbaleru i dobijanju naklonosti i poštovanja ljudi. Slike Ćavija, Lea i mene, nas trojice na podijumu je veća od toga da sam je osvojio. Tri lokalca, na podijumu za Zlatnu loptu, to je nagrada na kraju dana“.
San mu je povratak u Barselonu.
“Proživeti najbolje dane u reprezentaciji ne bi imalo smisla, bez najboljih dana u Barseloni. To su bile sjajne godine. Nije bilo ni samo do igre i fudbala. Bilo je do načina na koji smo radili, na koji smo trenirali. Bilo je magično i jedinstveno. Ono što nosim iz tog vremena jeste osećaj da smo uživali. Ne samo mi unutar kluba, već i ljudi koji su dolazili da nas gledaju. U očima im se videlo da gore od želje da nas gledaju. Imati mogućnost da budeš u klubu svog života, da dosegneš prvi tim, predstavljaš Barselonu, je jedno od najboljih sećanja koje može da vam ostane.”
I za kraj je poručio:
“Nisam ostavio ništa nedovršenim u karijeri i ne bih ništa menjao. Sve što sam uradio, bilo je zato što sam tako želeo“
BONUS VIDEO:
davidpantelic80
Ode jos jedan velikan u zvaničnu penziju… I zasluzio je
andrija.djulovic
A ostvario je mnogo iako nije osvojio Zlatnu loptu!