Izbor selektora reprezentacije Italije trebalo je da označi početak novog ciklusa i povratak poverenja u nacionalni tim posle godina razočaranja. Umesto toga, odluka Fudbalskog saveza Italije da posao poveri Andrei Pirlu otvorila je brojna pitanja. Mesec dana čekanja, propali pokušaji da se angažuju velika trenerska imena i različite struje unutar italijanskog fudbala ostavili su utisak da je projekat startovao uz mnogo više nedoumica nego optimizma.
Da je na klupu Azura stigao Pep Gvardiola ili neko sličnog renomea, poput Karla Anćelotija, dug proces izbora verovatno bi bio opravdan. Međutim, posle gotovo mesec dana neizvesnosti od izbora Đovanija Malaga za predsednika Fudbalskog saveza Italije (FIGC), za novog selektora izabran je Pirlo, koji tek gradi trenersku karijeru. Upravo zato mnogi smatraju da bi već prvi lošiji rezultati mogli da pokrenu talas nezadovoljstva među ljudima koji imaju različite interese u italijanskom fudbalu – kako unutar Saveza, tako i među klubovima Serije A.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Posebno upada u oči poređenje sa ostalim evropskim velesilama. Nemačka, Portugalija i Francuska, reprezentacije koje su na Svetskom prvenstvu završile ispod očekivanja ili ušle u smenu generacija, veoma brzo su pronašle naslednike Julijana Nagelsmana, Roberta Martineza i Didijea Dešana. Izabrani su Jirgen Klop, Žorž Žezus i Zinedin Zidan, pri čemu je dolazak legendarnog Francuza bio planiran još ranije. Italiji je, s druge strane, bio potreban čitav mesec da odluči ko će preuzeti reprezentaciju, iako nije ni učestvovala na Mundijalu.
Jedan od razloga za toliko čekanje bila je nada da bi Gvardiola mogao da prihvati posao selektora. U vrhu Saveza postojalo je uverenje da takva mogućnost nije potpuno nerealna. Da je dogovor postignut, malo ko bi osporio da se čekanje isplatilo.
Gvardiola se smatra jednim od najvećih trenera moderne istorije fudbala, a pojedini ga nazivaju i najboljim svih vremena. Uz to, italijanska federacija verovala je da bi mogla da ga privuče i zbog činjenice da nikada nije skrivao svoje katalonske političke stavove i da nije bio snažno vezan za reprezentaciju Španije, uprkos bogatoj igračkoj karijeri u nacionalnom timu.
Najveća prepreka, ipak, bio je novac. Gvardiola je prošle sezone u Mančester sitiju zarađivao gotovo 25 miliona evra godišnje, dok je prethodni selektor Đenaro Gatuzo u Italiji imao platu od svega 800.000 evra uz bonuse. Da je takav posao ipak realizovan, bio bi to jedan od najvećih poteza u istoriji italijanskog fudbala. Malo je trenera koji bi imali veći autoritet da vrate na pravi put četvorostrukog svetskog prvaka koji nije igrao na Mundijalu još od 2014. godine, niti je ozbiljniji rezultat ostvario još od osvajanja titule 2006.
Pošto je opcija sa Gvardiolom propala, na površinu su isplivale sve razlike među ljudima koji danas vode italijanski fudbal. U trci za selektorsko mesto ostala su tri imena, a svako od njih imao je podršku različitog centra moći.
Roberto Manćini je bio favorit predsednika Saveza Đovanija Malaga. Upravo je Malago još 2018. godine imao ključnu ulogu u njegovom dolasku na klupu Italije, posle velike institucionalne krize u italijanskom fudbalu. Manćini je kasnije osvojio Evropsko prvenstvo 2021, ali mu mnogi nisu oprostili neuspeh u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2022, kao ni odlazak iz reprezentacije 2023. godine zbog bogate ponude Saudijske Arabije.
Andrea Pirlo je bio kandidat iza kojeg su stali tehnički direktor reprezentacije Paolo Maldini i njegov savetnik Leonardo. Njih dvojica već godinama smatraju da nekadašnji vezista ima potencijal da izraste u vrhunskog trenera. Još 2023. Maldini je pokušavao da ga dovede na klupu Milana, ali je ubrzo smenjen iz kluba, pa taj plan nikada nije realizovan.
Treće ime bio je Antonio Konte. Iako je kasnije izjavio da ga Savez nikada nije kontaktirao, upravo njega su najviše želeli klubovi Serije A. Smatrali su da poseduje karakter, energiju i mentalitet koji mogu da probude reprezentaciju u kratkom roku i vrate joj pobednički duh.
Problem nije bio samo u izboru selektora, već u činjenici da su sva tri kandidata predstavljala interese različitih struja. Pošto nije angažovan trener svetskog kalibra poput Gvardiole ili Anćelotija, postalo je očigledno da je unutar Saveza morao da bude postignut određeni kompromis. Zbog toga mnogi smatraju da novi mandat čelnika FIGC nije počeo u atmosferi potpunog jedinstva.
Malago je do funkcije predsednika stigao uz snažnu podršku klubova Serije A, koji su želeli veći uticaj u odlučivanju. Međutim, kada je trebalo izabrati selektora, njegov favorit bio je Manćini, dok su upravo klubovi koji su ga podržali više naginjali ka Konteu.
Slična situacija dogodila se i sa Maldinijem. Jedan od prvih poteza novog predsednika bilo je njegovo imenovanje za tehničkog direktora reprezentacije. Maldini je potom doveo Leonarda kao savetnika i pokušao da vrati Đanluiđija Bufona u sistem, ali je legendarni golman odbio tu mogućnost. Kada je propala ideja o Gvardioli, Maldini je odlučio da poverenje ukaže Pirlu, čime se razišao sa željama čoveka koji ga je doveo na funkciju.
Zbog toga se smatra da će upravo rezultati na početku Pirlovog mandata odrediti koliko će dugo mir trajati u italijanskom fudbalu. Da je Malago odmah osporio Maldinijev izbor, rizikovao bi novu institucionalnu krizu i moguće ostavke već na startu mandata.
Bez obzira na sve, logično je da i predsednik Saveza i tehnički direktor imaju punu slobodu u donošenju odluka, nezavisno od toga ko ih je podržao tokom izbora. Ipak, teško je ignorisati utisak da neuspeh u pregovorima sa Gvardiolom nije prošao bez posledica.
Na kraju ostaje pitanje koje se nameće samo po sebi. Ako su klubovi Serije A toliko dugo ubeđivali Malaga da preuzme Savez, a potom je Malago vodio višemesečne razgovore sa Maldinijem kako bi prihvatio funkciju tehničkog direktora, kako je moguće da tokom svih tih pregovora nije unapred definisano jedno od najvažnijih pitanja – ko će da bude selektor reprezentacije Italije?
Zato priča o izboru Pirla nije samo sportska odluka, već i pokazatelj odnosa snaga u vrhu italijanskog fudbala.
Bonus video:
