Među događajima u novom milenijumu koji su bez dileme ostavili dubok trag u istoriji jeste teroristički napad 11. septembra 2001. godine. Četvrt veka od ove tragedije bilo je povod da se i pojedini sportski mediji prisete dešavanja tog dana iz sportskog ugla.
Kroz fudbalsku prizmu, belgijski “HLN”, uz svedočenje novinara holandskog “NOS”, podelio je sećanje na septembarski dan kada je u 8.46 po lokalnom vremenu u Njujorku avion kompanije Amerikan erlajns udario u severni toranj Svetskog trgovinskog centra.
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
U tom trenutku u Francuskoj je bilo 14.46 časova, a sala za sastanke jednog hotela u Nantu bila je puna igrača i članova stručnog štaba PSV-a. Tim iz Ajndhovena spremao se za evropski duel sa tadašnjim šampionom Francuske.
Okupljeni oko televizora, Holanđani su pratili najnovije informacije, a kada je nešto kasnije pogođen i južni toranj, fudbaleri PSV-a u neverici su gledali potresne kadrove iz Sjedinjenih Američkih Država.
Gledali su kako ljudi, u slepoj panici, skaču kroz prozore Kula bliznakinja. Emocije u hotelu dostigle su vrhunac, trener Erik Gerets je plakao… Vidno potresen strateg je u 18 časova okupio ekipu na zajedničkoj večeri, kada je malo falilo da dođe i do fizičkog obračuna.
U centru pažnje našao se Mateja Kežman, koji se, prema sećanju holandskih novinara, na opšte zaprepašćenje smejao i delovao vrlo raspoloženo, zbog čega je izazvao burnu reakciju saigrača, do te mere da je za dlaku izbegnuta tuča.
Kežmanova hladnokrvnost i za saigrače neočekivana reakcija bila je povezana sa njegovim iskustvom iz ratnih godina, obrazložili su tamošnji mediji.
“Kežman je tada kao omladinac Partizana iz Beograda tokom rata na Kosovu često morao da beži od američkih bombardera. Te večeri nije pokazivao saosećanje prema Americi”, navodi se u sećanju holandskih novinara.
Sa druge strane, Gerets je video koliko je ostatak ekipe bio potresen. Išao je od jednog do drugog igrača i pitao ih da li su psihički uopšte spremni da odigraju utakmicu.
Istovremeno, predsednik PSV-a Hari van Raj pokušao je da objasni UEFA da bi igranje fudbala u takvim okolnostima bilo krajnje neprimereno. Godinama kasnije Van Raj je ispričao da je UEFA zapretila PSV-u desetogodišnjom zabranom učešća u evropskim takmičenjima ukoliko ne izađe na teren, a čelnik holandskog kluba to je nazvao “čistom ucenom”.
Na kraju je UEFA pristala na minut ćutanja.
Utakmica je ipak odigrana, a PSV je te večeri poražen od Nanta rezultatom 4:1.
Bonus video:
vidak
Misli da je PSV trebao da odbije igru bez obzira na pretnju. Ali onda se pita – ko je donosio odluku? Komplikovano je bilo za sve.
aleksej
Kad čitam ovo, vidim kako je sport zapravo mali dio veće priče od ljudskog patnja. Svi su reagirali na svoj način tog dana – Gerets s plačem, Kežman s smehom.
simeon
Van Raj je pravi šef što se borio s UEFA-om. Umesto da se divim fudbalskim rezultatima, divim se ljudima koji su imali jaja da se suprotstave sistemu.
vladimir
Holandski mediji i dalje pričaju priču o tom večeru – to pokazuje koliko je taj dan ostavio traga. Neverovatan članak, juče nisam znao nijedan od ovih detalja.
leon
Partizan, Kežman, američki bombarderi… svako od nas ima svoje iskustvo s tragedijom. Čovekov smeh je bio možda odbrana od bola, ne nebriga.
matea
4:1 poraz za PSV tog dana – sad čitam nešto novo o tom meču. Teško je bilo fudbalerzima da se fokusiraju na igru nakon ovoga što se dešavalo.
jakov
UEFA koji preti desetogodišnjom zabranom ako se ne odigraju utakmice – to je bolestan pristup. Van Raj je bio potpuno u pravu što je to nazvao ucenom.
dusan
Umalo tuča samo što se Kežman smejao? To mora biti neka druga kultura bola i žalosti. Neki ljudi lakše podnosimo tugu sa distancom.
igor
Gerets je bio čovek od karaktera što je plakao tog dana. Pokazuje da su fudbaleri ipak obični ljudi s emocijama, ne mašine.
pavle
Fascinantna istorija! Nikad nisam znao da je Kežman bio u Nantu tog dana. Razumejem ga sad, čovek je prošao dosta u ratnim godinama…