Holivudska priča kako je Dedpul spasio industriju velškog grada: Dobrodošli u Reksam i u pab koji opsedaju fudbalski turisti

(Od izveštača Meridian sporta iz Velsa)

Ljubav ili biznis, emocije ili profit… Dilema pri izboru između strasti i profesionalizma dočeka gotovo svakog od nas makar jednom u životu. Na istoj raskrsnici sve češće se nalaze i fudbalski klubovi, koji širom sveta neumitno koračaju ka potpunoj privatizaciji i komercijalizaciji.

Najpopularniji sport odavno nije samo to. U brzini življenja, gotovo neopaženo, fudbal je postao jedna od najjačih privrednih grana na planeti, a pod uticajem globalnih trendova sve je teže sačuvati identitet.

Milioni sa Bliskog istoka, iz Indije, Kine ili Amerike uspeli su da naruše draž i u kolevci fudbala – tamo gde je on i danas mnogo više od igre. Mnogi klubovi izgubili su identitet dolaskom stranih vlasnika, novac je često stvarao jaz između njih i navijača, a umesto napretka usledilo bi lutanje.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Takvih primera je pregršt, ali je iz mora sličnih scenarija isplovila romantična priča koja kao da je režirana u Holivudu – odakle upravo stižu njeni glavni akteri.

Čuveni glumci, Rajan Rejnolds i Rob Mekelheni, nisu se libili da se prepuste aktuelnoj bujici, pa su postali novi u nizu investitora u fudbal. Ipak, dolazak superstara Dedpula (Rejnolds) i manje slavnog ali obožavanog Meka iz “Uvek je sunčano u Filadelfiji” (Mekelheni) u Reksam nije stvorio “plastiku”, već je duh kojim odišu i klub i grad ostao očuvan. I ne samo očuvan – sprega kluba osnovanog u 19. veku i fudbalskih fanatika sa “Rejskors Graunda” postala je još snažnija i dublja.

Industrijski gradić na severu Velsa dobio je svoje holivudske superheroje. Tandem glumaca uspeo je da sačuva duh Reksama, ali i da čitavu priču podigne na svetski nivo, izgradivši trenutno najpopularnijeg drugoligaša na planeti.

I nije se tu zaustavio. Naprotiv. Klub iz grada koji odiše šmekom prošlih vremena, gde po izlasku iz modernih vozova sa brzih pruga najpre ugledate čitav niz šarmantnih ciglenih kuća, preti da već u bliskoj budućnosti postane član elitnog društva.

“Rejnolds i Mekelheni su potpuno promenili klub. Reksam je danas neprepoznatljiv u odnosu na ono što je bio pre šest godina”, kao iz topa poručio je vlasnik čuvenog paba “The Turf” – Vejn Džons, na samom početku razgovora za Meridian sport.

Vlasnik lokala u kojem se okupljaju svi kojima je Reksam u srcu, između ostalog i zvezda dokumentarne serije “Welcome to Wrexham” i večiti zaljubljenik u klub iz rodnog grada, vrlo slikovito opisao je proces oživljavanja, ne tako davno posrnulog kluba.

Progresivnim napretkom, Reksam se za svega tri godine vratio iz petog u drugi rang takmičenja, te odmah podneo kandidaturu za plasman u Premijer ligu. Od kluba koji je početkom 21. veka flertovao sa stečajem, kasnije petoligaša o kojem se pričalo samo zahvaljujući bogatoj istoriji, Reksam je dosegao visine o kojima maštaju navijači nebrojeno mnogo sportskih institucija širom sveta.

“Ne samo da smo sada tri ranga više nego tada, već smo i finansijski mnogo jači. Stadion se razvija i modernizuje. Osim toga, čitav grad je danas u mnogo boljoj situaciji nego što je bio pre nego što su oni preuzeli klub”, nastavio je gostoprimljivi domaćin.

Povremene pauze u razgovoru nastajale su zahvaljujući neprekidnim posetama gostiju, raspoloženih da probaju čuveno reksamsko pivo i naprave fotografiju u pabu koji više podseća na muzej, nego na ugostiteljski objekat. I najveći kolekcionari pozavideli bi Džonsu na količini i značaju sportskih suvenira.

Nova era u poslovanju kluba ostavila je izuzetno pozitivan uticaj na ceo grad. Reksam danas diše punim plućima.

“Ekonomski gledano, uticaj je bio ogroman. Mislim da bi lokalna turistička organizacija mogla precizno da kaže koliki je bio finansijski efekat, ali verujem da se radi o milionima i milionima funti za lokalnu privredu. Restorani su puni, kao i barovi, hoteli, naravno i stadion na dan utakmice, što donosi dodatne mušterije. Dakle, sveukupno gledano, uticaj je bio izuzetno pozitivan. Ne znam tačnu cifru, ali znam da su rezultati veoma pozitivni.”

Svestan je Vejn da vlasnici i predsednici klubova često nisu naročito popularni među pristalicama, ali potvrđuje da je situaciju u njegovom gradu potpuno drugačija. Na pitanje zašto glumački dvojac na čelnim pozicijama ima takav ugled među navijačima, usledio je direktan odgovor.

“Vrlo jednostavno – zato što im je stalo. Mnogi vlasnici sportskih klubova ulože novac i žele brz povraćaj investicije. Razlika između njih i naših vlasnika je u tome što je njima iskreno stalo do zajednice i ljudi. Nisu ovde da zarade na brzinu i nestanu. Žele dugoročan prosperitet fudbalskog kluba i šire zajednice. Ljudi ih vole jer, kao što sam rekao, oni sebe ne smatraju vlasnicima, već starateljima kluba. Smatraju da imaju odgovornost da vode računa o njemu kako bi postojao i za sto godina. Oni nisu ovde da zarade i odu, već da obezbede dugoročnu stabilnost grada.”

Obilazeći jedan od najstarijih sportskih objekata, bilo je nemoguće ne primetiti mural posvećen Vejnovom prezimenjaku, Džoiju Džonsu, najvećoj legendi u istoriji Reksama, koji je za klub odigrao 479 utakmica, postao zaštitno lice i dobio nadimak Mister Reksam.

“Ne mogu da govorim u ime svih, ali mi smo firma odmah pored stadiona i naš promet se učetvorostručio otkako su preuzeli klub, jer dolazi mnogo turista i mnogo ljudi na utakmice. Oduvek je postojala snažna povezanost između kluba i lokalne zajednice, čak i za vreme prethodnih vlasnika, ali ovi razumeju da su zajednica, navijači i fudbalski klub neraskidivo povezani”, poručio je Vejn natočivši novu turu piva, pa potom nastavio gde je stao:

“Jedno ne može da funkcioniše bez drugog. Videli smo ogromno poboljšanje u njihovom angažmanu i komunikaciji sa lokalnom zajednicom. Veoma su uključeni u sve, veoma transparentni i uvek obaveštavaju ljude o tome šta rade. Ne bih rekao da se identitet kluba promenio, ali je odnos sa zajednicom bliži nego ikada.”

Fudbalski klub je glavna tema gotovo svakog razgovora u gradu. Iako se utakmice igraju vikendom, “The Turf” svakodnevno okuplja ljude koji kuju taktiku i planove za naredne izazove. Zanimljivo je da čak i oni koji svakodnevno žive uz klub često budu iznova iznenađeni njegovim rastom. Umnogome zahvaljujući upravo seriji.

“Broj navijača je neverovatno porastao, imamo pristalice širom sveta. Prihodi od prodaje suvenira i komercijalnih aktivnosti verovatno su porasli i deset puta. Karte se rasprodaju za svaku utakmicu, a čitava lokalna ekonomija je dobila snažan podsticaj. Ipak, najlepše od svega je to što konačno imamo pobednički tim. Kada imate uspešan sportski kolektiv, svi se osećaju bolje. Ljudi više izlaze u barove, odlaze na večere, žele da budu deo svega što se dešava oko Reksama. Kada sportski deo funkcioniše kako treba, sve ostalo dolazi na svoje mesto. Ova dvojica vlasnika su pogodila pravo u metu. Imali smo ogromnu sreću sa njima i nadam se da će tako biti još dugo.”

Pred rastanak smo se dotakli i srpskog fudbala.

“Bio sam u Srbiji kada je Vels igrao međunarodnu utakmicu. Aleksandar Mitrović. Pokušavao sam da se setim napadača Fulama. Mitrović je prava zver od igrača, zar ne? Obožavao sam da ga gledam u Premijer ligi, jer je uvek igrao svim srcem i nije se štedeo. Bio sam u Srbiji da gledam Vels i oduševio sam se. Znam da su srpski navijači neverovatno strastveni, tako da sam veliki ljubitelj srpskog fudbala.”

Pamti i susrete njegove selekcije sa Orlovima, od kojih je proteklo više od čitave decenije…

“Mislim da je to bila utakmica na kojoj sam bio u Srbiji. Sećam se da je domaćim navijačima tada bio zabranjen ulazak na stadion. To je bila prva utakmica Krisa Kolemana na klupi Velsa, toga se dobro sećam. Bilo je svega oko 500 velških navijača. Zbog kazne nije bilo domaćih navijača, ali ih je ipak dosta uspelo da uđe na tribine. Sećam se tog gostovanja. Trudim se da zaboravim rezultat, ali Srbije se sećam sa velikim zadovoljstvom”.

Ne nudi Reksam primere moderne i monumentalne arhitekture. Nećete videti grandiozne nebodere, ali “ono nešto” će zagolicati dušu i srce svakog ko čak i u najblažoj varijanti uživa u osećaju snage zajedništva. Ušuškani industrijski gradić, bez izlaska na more, i te kako poseduje znamenitosti, ali već po dolasku na železničku stanicu shvatićete da je “Rejskors Graund” centar grada, a mnogima i centar sveta…

Bonus video: