Postoje fudbalske karijere na osnovu kojih može da se snimi filmski blokbakster, sa potencijalom da postane holivudski evergrin. Ko bi glumio Nemanju Belakovića, to bi najbolje on znao da kaže, ali na prste jedne ruke mogu da se nabroje fudbaleri koji su se godinama tužili sa klubom u kom nose epitet legende.
Loši saveti tadašnjeg agenta doveli su Belakovića do toga da izgubi najbolje fudbalske godine života na tuženje sa Spartaksom koji se 15 dana posle razrešenja čitavog slučaja – ugasio. Ponikao u Partizanu, debitovao na Marakani u dresu OFK Beogrda, a prvi seniorski gol postigao crno-belima. Za neke paradoks, za druge unikatnost.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
“U momentu kada sam odlučio da odem iz Čukaričkog u Spartaks napravio sam baš veliki korak u karijeri i životu. Supruga je u tom trenutku bila trudna, trebalo je da postanem otac prvi put i bilo je teško da prelomim i odem u inostranstvo. Ipak, u prvi mah je delovalo kao dobra odluka, jer sam igrao sjajno i sve je bilo idealno do momenta rastanka sa Spartaksom. U trenutku kada sam poželeo iskorak, svestan da ne mogu više da napredujem u klubu i ligi, dolazim u najtežu situaciju u karijeri. Spartaks je tada tražio 1.000.000 za mene, što je nestvarna suma za igrača iz letonske lige. Klubovi su me zvali, raspitivali se i kako čuju koliko je obeštećenje – odustajali su. Doslovno su klubovi otpadali kao na traci, a kod mene je samo rasla tenzija i nervoza. U tom trenutku, na nagovor tadašnjeg agenta radim nešto što danas nikada ne bih ponovio. Eto, to je jedini potez u karijeri zbog kog se kajem. Tužio sam Spartaks zbog neisplaćenih zarada i izgubio godine od kojih se očekivalo da mi promene ceo život. Da sam tad potpisao za klub koji sam nameravao, sve bi bilo drugačije”, počinje Belaković razgovor za Meridian sport i otkriva o kom klubu je reč:
“Lokomotiva Moskva, a trener je bio Marko Nikolić. Bio sam na arbitraži sa Spartaksom i počeo pripreme sa Lokomotivom. Bila je to neka vrsta probe, gde sam zadovoljio kriterijume trenera Nikolića kojem sam i dan danas zahvalan na toj šansi. Bio sam na korak od potpisa, praktično sam računao da je sve završeno, ali je onda jedno veče sve promenilo. Šef Nikolić me je pozvao u sobu i rekao da nećemo moći da završimo posao, jer Ralf Ragnik koji je tada došao u klub to ne želi. Veoma neprijatna situacija, jer sam zadovoljio igrama na prijateljskim utakmicama, radom i odnosom na treninzima. Dakle, trener je bio zadovoljan, ali se Ragnik umešao i stopirao sve to, verovatno zbog cele situacije oko arbitraže.”
Da nije bilo uzaludno to što je trenirao sa Lokomotivom, govori činjenica da je zahvaljujući tim pripremama pronašao novi klub.
“Na tim pripremama smo igrali protiv Hartberga gde sam ostvario dobar utisak i na osnovu toga su me i pozvali da dođem. Potpisao sam na dve godine sa njima, bio zadovoljan uslovima, ali se tu ponovo pojavljuje Spartaks. Bio sam na pomenutoj arbitraži i u skladu s tim nisam mogao da budem registrovan, iako sam odigrao nekoliko utakmica, dao gol Volfsbergeru, asistirao protiv Austrije… Austrijanci su takvi, možda ih je malo uplašila ta priča, ali nisu hteli ništa da prepuste slučaju. Na kraju sam, kada je i meni svega bilo više preko glave povukao tužbu, jer sam samo želeo ponovo da igram fudbal. Vratio sam se u Spartaks, jer druge opcije nije bilo. I tada su tražili za mene obeštećenje od 500.000 evra, što Hartberg nije imao da plati. Žao mi je što je bilo tako, jer sam proveo lep period u Austriji.”
Noćna mora sa Spartaksom se potom nastavila.
“Dakle, ponovo se vraćam u Spartaks, od kog nisam mogao da pobegnem nikako. Predsednik kluba i dalje hoće da me unovči i tad odlazim u Lijepaju na pozajmicu. Možda zvuči smešno ili čudno, ali i za pozajmicu su tražili novac, pa je Lijepaja platila 150 hiljada evra da dođem tamo. I kada sam konačno otišao tamo, proveo dve godine, kada je sa Spartaksom zaista bilo sve završeno i kada sam dogovorio transfer u Radnički Niš, dešava se nešto neverovatno. Posle dve nedelje – Spartaks se gasi i prestaje da postoji. Neverovatno, ali tako je bilo suđeno. Lepo sam se osećao u Lijepaji, došao sam kao ime u letonskom fudbalu tamo, znali su ko sam i šta sam, pa su s te strane bila i velika očekivanja. Uz to, platili su pozajmicu, te su imali velike planove. U Spartaksu sam igrao bolje, bez obzira na sve, taj period karijere mi je bio lepši.”
Razlog za povratak u Srbiju bila je porodica, ali se Belaković skrasio u Nišu.
“Sad u januaru će mi biti treća godina kako sam u Nišu. Skrasio sam se, prija mi grad, prija mi činjenica da sam se vratio u rodnu Srbiju, pre svega zbog porodice. Imam dvoje dece i sećam se dok sam bio u inostranstvu da mi se ćerka žalila da joj je teško, jer niko neće da priča sa njom, zato što je ne razumeju. S te strane, shvatio sam da je vreme da se vratim u Srbiju i uopšte se ne kajem ni sa fudbalske strane što sam ovde. Radnički je među najvećim klubovima u Srbiji, Niš je predivan grad.”
Nekada saigrač, a danas trener – Nikola Drinčić.
“Drina i ja se dobro poznajemo, jer smo šest meseci bili saigrači u Čukaričkom. Znao sam ga kao igrača i bio sam svestan i tada da može da bude ozbiljan trener. Što se tiče mogućnosti oko toga da preuzme Partizan, mislim da svi znamo koliko voli taj klub i kakav je grobar. Oseća i zna Partizan u dušu. Uz to je i fanatik, što je ključno za uspeh u trenerskom poslu. Traži maksimalan pristup u radu, koncentraciju, borbu, i na sve to posed. Želi da gradimo iz poslednje linije, i cilj mu je da do rezultata dođe kroz svoj sistem igre. Neće da čeka kontre, već hoće da kontrolišemo sve. Uneo je novu energiju u srpski fudbal, zaista je osveženje kada je u pitanju trenerska filozofija. Ne čudi me da ga Partizan traži, bez obzira na to što su u lošoj situaciji, reč je i dalje o velikom klubu. Šefu želim da napravi takav iskorak u karijeri, ali voleo bih da ostane u Nišu. Imamo još mnogo toga da prođemo u Radničkom.”
Na fudbalskoj mapi Srbije se pozicionirao kada je u Humskoj postigao gol za Čukarički.
“Prvi seniorski gol postigao sam u dresu Čukaričkog i to protiv Partizana u Humskoj. Trener je bio Nenad Lalatović, u jednom trenutku smo imali jako dobru ekipu i malo mi je gorak ukus zbog toga kako se sve završilo. Ipak, prvenac u seniorima, i to protiv Partizana na njihovom stadionu je jedan od lepših trenutaka u mojoj karijeri.”
Marakana ga je ipak nešto ranije upoznala, tada je u dresu OFK Beograda izmamio aplauze sa zapadne tribine.
“Debi sam imao protiv Zvezde na Marakani i zaista prelep osećaj. Sećam se svega toga kao da je bilo juče. Dan pred utakmicu mi je najavljeno da bih mogao da uđem u igru. Od tog momenta, neverovatno pozitivna trema, ali se sećam kad sam ušao u igru i imao nekoliko dobrih poteza da mi je zapad Marakane aplaudirao.”
Raritetan potez čini Belaković i kada odlazi iz Čuke, odlučuje se za Hrvatsku.
“U momentu kad sam otišao iz OFK Beograda, klub je ispao u drugu ligu i bila je loša situacija. Na preporuku tadašnjeg menadžera Dejana Joksimovića sam se odlučio da odem u NK Novigrad. Iskreno, iz ove perspektive ne znam da li bih ponovo bio tako hrabar da sa 19 godina donesem takvu odluku. Ne kajem se uopšte, iz ove perspektive, ali trebalo je tada imati hrabrosti za to. Bio sam bitan šraf u ekipi, skroz drugačija uloga nego u OFK Beogradu. Dolazim u ekipu gde dosta zavisi od mene, gde imam slobodu, al i odgovornost. Lepih godinu i po dana sam proveo tamo, i moram da kažem da su me ljudi iz grada prihvatili na sjajan način. Samo lepe uspomene nosim.”
Stasao je u čuvenoj Partizanovoj školi, ali je ipak prijemni ispit polagao u OFK Beogradu.
“U OFK Beograd sam došao iz Partizana, u periodu mlađih omladinaca. Tada su ljudi iz Humske procenili da nisam dovoljno dobar za profesionalni ugovor. Nudili su mi stipendijski, nije mi se to svidelo. Pojavila se ponuda OFK Beograda koji je u to vreme bio rasadnik talenata, i znalo se da mladi igrači dobijaju šansu u prvom timu.”
Vratio se Belaković za kraj razgovora i na fudbalske početke, te kako je sve krenulo i kako je došlo do toga da dođe u Partizan.
“Počeo sam u ŠF Bambi u Kraljevu. Odrastao sam u Ušću i putovao sam svakog dana 45 minuta do Kraljeva na trening. To je škola koju drži Nego Tomović, prvi su me trenirali Savo i Mišo Janjić. Nemanja Glavčić i ja smo svaki dan putovali na trening. On je iz Bogutovca, ja iz Ušća, i onda kada krenem od kuće, pokupim ga na putu za Kraljevo i idemo. Proveli smo nekoliko godina u Bambiju, a posle zajedno otišli u Partizan, bili cimeri. Baš te fudbalske početke vezujem za njega, a što se tiče poziva Partizana, desilo se tako što su me primetili na selekciji Zapadne Srbije. Popularni čika Trba je uvideo moj talenat, kao i Nemanjin. Obojica smo tako došli u Partizan, ali smo ostali godinu dana duže kućama, jer je bila procena da smo suviše mladi da pređemo odmah u Beograd. Tačnije, mislim da smo čak dve godine duže ostali, ali da, vrlo rano smo bili primećeni od Partizana”, podvukao je Belaković za Meridian sport.
BONUS VIDEO:
emir.zujovic
Uvek su svi drugi krivi…..
srboljub.birmancevic
Kad se sve sabere njegov agent je u stvari najviše kriv što mu je karijera krenula nizbrdo, pri tom tužio klub godinama pa povukao tužbu i samo bio na gubitku.
davidpantelic80
Niko za ovog Belakov8ca nije ni cuo, a imao je strasan potencijal da bude ozbiljan igrač, ali nažalost neki drugi ljudi su uticali na njegovu karijeru
Petar Markovic
Ako mu je za utehu nije jedini, ima puno igrača kojima su agentu upropastili karijeru ujedno i život