Iako je bilo projektovano da najbolje igračke dane provede u Evropi, Dejan Joveljić je fudbalsko ime u potpunosti izgradio u MLS ligi. Srbin je ostavio zapažen trag u LA Galaksiju sa kojim je osvojio šampionsku krunu, a početkom 2025. godine je prešao u Kanzas siti sa kojim sada piše novu stranicu.
Napadač je naterao Amerikance da promene tamošnja nepisana pravila, pa je postao prvi igrač za kojeg je izdvojeno značajnije obeštećenje u transferu između dva MLS kluba. Prelazak vreden oko 4.000.000 evra jedan je u nizu razloga zbog kojih je Srbin dospeo u centar pažnje, a o njemu se neretko pričalo i zbog nefudbalskih tema poput šahovskog umeća ili brzine kojom sklapa Rubikovu kocku.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Živopisni igrač u razgovoru za “Urban pitch” govorio je o brojnim temama, između ostalog i o tome kako je bilo nositi se sa pritiskom igranja za Crvenu zvezdu i sazrevati ranije nego vršnjaci.
“Došao sam u Zvezdu sa devet godina, a sa 12 sam već živeo sam i završavao školu. Baš sam skoro pričao sa mlađim momcima o tome. Živeo sam samostalno sa 12 godina u Srbiji i igrao za najveći klub, gde i poraz u omladinskoj konkurenciji donosi ogroman pritisak. Zamislite tek kako je kada igrate za prvi tim Crvene zvezde. Ako izgubite jednu ili dve utakmice, odmah ste otpisani i teško je vratiti se. Zbog toga sam veoma rano sazreo i bio mentalno spreman za naredne korake”, rekao je Joveljić.
Joveljić je pažnju privukao igrama, ali i hobijima poput bilijara, šaha i rešavanja Rubikove kocke.
“Od 15. do 20. godine igrao sam bilijar skoro svakog dana nakon treninga. Posle prvog i drugog treninga odlazio bih da igram sa prijateljima, od kojih je jedan više puta bio prvak Srbije. Osvojio sam i dosta amaterskih turnira. Posle šest meseci u Nemačkoj otišao sam na pozajmicu u Belgiju, gde sam odigrao pet utakmica. Sve je išlo sjajno, Vensan Kompani mi je bio trener, a u isto vreme i saigrač. Sve je bilo odlično, ali onda je došao kovid. Bio sam zatvoren u stanu, nisam znao šta da radim i odlučio sam da uzimam časove šaha i nemačkog jezika. Tako sam zavoleo šah.”
Napadač rođen 1999. godine je iz Crvene zvezde stigao u Ajntraht u kojem su na njega gledali kao naslednika Luke Jovića.
“Počeo sam veoma mlad da igram za Crvenu zvezdu. Nekad sam dobijao pet, deset ili petnaest minuta, nekad i počinjao utakmice. Definitivno mi je trebalo više profesionalnih mečeva da bih bio spreman za sledeći korak. U tom trenutku bio sam spreman za sledeći nivo, ali možda ne baš za Ajntraht Frankfurt. Taj korak je možda bio prevelik za mene u tom trenutku, zato sam odlučio da odem stepenicu niže u Anderleht kako bih dobio minute, ali je onda došao kovid. Posle toga sam otišao u Austriju na godinu dana, gde sam bio veoma dobar, igrao sam Ligu Evrope, stigli smo do šesnaestine finala. Postigao sam mnogo golova i definitivno bio spreman za mnogo veći korak nakon toga.”
U periodu kada se opredelio za MLS ta liga je još važila za takmičenje u koje su išli penzioneri, ali se reputacija promenila i sada je respektabilan šampionat u kojem je sve više talenata.
“Pre pet ili deset godina uglavnom su dolazili stariji igrači, ali danas vidite mnogo talentovanih fudbalera od 17, 18, 19 ili 20 godina koji igraju veoma dobro. Sigurno ćemo ih gledati na mnogo višem nivou u budućnosti. U tom trenutku odluka je bila teška, jer sam bio u Frankfurtu i spremao se za odlazak. Ajntraht je doveo novog trenera i sportskog direktora, želeli su nove igrače, što je normalno. Imao sam ponude Sent Etjena i LA Galaksija. Pomislio sam: jeste Amerika daleko od kuće, ali liga je atraktivna, igra se na gol više i dobra je za napadače. Za mene je to bila mnogo lakša odluka nego odlazak u francuski fudbal. Na kraju sam srećan – osvojio sam titulu i sada igram u sjajnom klubu sa vrhunskim uslovima za razvoj. Srećan sam što sam ovde, što igram, dajem golove i uživam.”
Osvrnuo se cenatarfor i na period u Los Anđelesu ukrašen titulom.
“Uvek sam imao samopouzdanje, jer sam znao da mogu da dajem golove. Gde god sam igrao, postizao sam golove. U prvim godinama u LA bio sam uz Čičarita, a trener je preferirao formaciju 4-3-3 i on je bio prvi izbor. Imao sam jednu slabiju godinu, kao i svi u LA, ali ni tada nisam bio starter. U poslednjoj sezoni postao sam prvi napadač, pokazao šta mogu i bili smo presrećni što smo osvojili titulu.”
Usledio je prelazak u Kanzas.
“Bio sam uzbuđen. Očigledno nisam mogao da ostanem u Galaksiju, ali nije moje da pričam o tome. Ko želi da pronađe rešenje, pronaći će ga. Na kraju sam veoma srećan, jer sam čuo da me Sporting želi. Bio sam veoma uzbuđen jer sam poznavao igrače i trenere. Iskreno, mrzeo sam da igram ovde protiv Sportinga, jer je veoma teško gostovati ovde. Zato sam bio srećan što ću sada biti deo tog tima.”
Istakao je Joveljić najviše ambicije u klupskom dresu, a potom se osvrnuo i na ulogu u reprezentaciji gde su mu konkurenti Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović.
“Definitivno mogu da donesem određene kvalitete napadu Srbije, ali istina je da su naši najjači igrači upravo napadači. Tu su Vlahović iz Juventusa, Mitrović iz Katara i Luka Jović, koji je igrao za Ajntraht i Real Madrid, a sada osvojio titulu u Grčkoj sa AEK-om. To su vrhunski igrači koji godinama igraju na visokom nivou, pa je teško izboriti mesto startera. Ali srećan sam kada sam na spisku sa njima i znam da mogu da pomognem energijom i drugim stvarima u timu”, rekao je srpski napadač.
Bonus video:
