Zaista je malo onih koji pređu iz Partizana u Zvezdu. A tek onih koji se potom vrate u Humsku…
Glavni akter naše priče – Ognjen Krajnović je to učinio, i to praktično u vrlo kratkom intervalu. I u međuvremenu se pretplatio na trofeje.
Naime – Krajnović je sa crno-belima, za koje ne krije da navija, podigao pehar namenjen osvajaču Kadetske, a potom i Omladinske lige Srbije. U međuvremenu je sa Hertom Vels osvojio Centralnu ligu Austrije (treći rang takmičenja, podeljen po regionima), a sada sa Radničkim iz Obrenovca napada ulazak u Prvu ligu Srbije. Teleoptik im beži četiri boda…
Nema sumnje da Krajnović zna kako do trofeja, ali i da je na primeru brojnih saigrača mogao da vidi kako se pravi uspešna fudbalska karijera. Delio je svlačionicu sa Milanom Aleksićem, Bogdanom Mirčetićem, Kostom Nedeljkovićem, Jovanom Mijatovićem…
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Partizan me je vrlo rano primetio. Čuveni skaut Dušan Trbojević i tadašnji trener Nebojša Nešković su me videli na turniru na Košutnjaku. Tada sam igrao u ŠF Spartak kod trenera Zorana Jeremića, zajedno sa starijim bratom. Imali smo dobru generaciju u Partizanu, iako su nas dosta osporavali. Jedini iz tog našeg godišta koji igra sad za prvi tim je Milan Roganović, a on je došao kasnije, kada se ta generacija praktično rasformirala. Kad smo bili deca, najviše je odskakao Janko Rakonjac, sada igra za Borac. Međutim, u Partizanu se dosta toga menjalo godinama, pa je tako i naša generacija pretrpela određene promene”, počeo je Krajnović razgovor za Meridian sport i osvrnuo se na boravak u Zvezdi:
“U Zvezdu me je zvao trener Vladimir Vučić. Posle godinu dana sam dobio kapitensku traku, a potom su me prebacili da igram za starije. Zvezda je imala praksu da one koji se najviše ističu – prekomanduje za starije, kako bi što ranije izlazili iz komfor zone. Igrao sam sa Nedeljkovićem, Mijatovićem, Šljivićem. Sa Marakane odlazim nakon određenih nesporazuma sa trenerima, ali i upravom. Dok se sve to dešavalo, pričao sam sa ljudima iz Partizana, konkretno Vanjom Radinovićem i Goranom Arnautom. Presudila je ljubav prema klubu, ali i bolji uslovi što se tiče razvoja i minuta.”
U Humskoj je imao priliku da sarađuje čak i sa Nenadom Stojakovićem koji je nedavno predvodio prvi tim crno-belih.
“I u Partizanu sam bio prebačen za starije posle šest meseci. Osvojio sam titulu sa generacijom 2004. u kojoj su bili Mateja Stjepanović, Samed Baždar, Janko Jevremović, Luka Serdar. Kada je došlo vreme da igram za omladince, spojili su nam dva godišta, i stariji su imali prednost. Trener je bio Nenad Stojaković, koga sam znao još kao koordinatora iz Rada. Mnogo sam naučio od njega, i siguran sam da će napraviti sjajnu trenersku karijeru.”
Upoznat je dobro, kako u fudbalske, tako i u ljudske kvalitete Vanje Dragojevića i Ognjena Ugrešića od kojih navijači Partizana mnogo očekuju.
“Igrao sam sa Dragojevićem i Ugrešićem u kadetima, bio sam im i kapiten. Dobri i vredni momci. Sa razlogom su u prvom timu Partizana. Drago mi je kada vidim ovu situaciju gde je veliki broj momaka iz škole sada među seniorima crno-belih. “
Ipak, nije mu bilo lako da po drugi put ode iz voljenog Partizana. Činilo se da će karijeru nastaviti u Nemačkoj…
“U suštini sa Stojakovićem sam razgovarao pre odlaska – saopštio mi je da je bolje za mene da potražim minute negde drugde. To je bilo na leto, a šest meseci ranije su mi iz Partizana pričali drugu priču. Tada je bio dogovor da potpišem profesionalni ugovor, ali na kraju ništa od toga nije bilo. Imao sam pozive dosta klubova iz Srbije, ali sam se odlučio za GSP Polet, jer sam znao da ću za šest meseci ići u Nemačku. Primetio me je Kajzerslautern i trebalo je tamo da nastavim karijeru“, rekao je Krajnović i dodao:
“Trenirao sam dva meseca sa njima, trebalo je da ostanem, ali iz tehničkih razloga nisam potpisao ugovor. Tu polusezonu sam ostao bez kluba. Trenirao sam individualno kod Ratka Radojičića, i održavao formu na pravi način. I on je neko ko mi je mnogo pomogao. Potom sam otišao u Austriju, u Hertu Vels, i to uz pomoć prijatelja Stojiše Lazića, Marka Tešića i Zorana Đurđevića. Tamo sam se susreo sa novim jezikom, kulturom i ljudima… Međutim, dobro sam se snašao. To je treća liga, ali kvalitet, tempo igre i uslovi su baš dobri. Plasirali smo se u rang više, ali nisam ostao tamo. Razgovora je bilo, ali nismo se dogovorili.”
Minulog leta se vratio u Radnički iz Obrenovca koji je vrlo često umeo da mlade fudbalere lansira, ne samo u Superligu Srbije, već i Evropu. Stasao je tu recimo Filip Đuričić…
“Bilo je poziva superligaša i prošlog leta, ali sam trenirao sa Radničkim iz Obrenovca. I svidelo mi se da ostanem tu. Hoću postepeno da gradim karijeru. Želimo da se plasiramo u Prvu ligu Srbije, i verujem da ćemo u tome uspeti. Tako da, trenutno sam fokusiran na Obrenovac, a jednog dana ću, nadam se, zaigrati u Španiji ili Italiji.”
Malo je falilo da Krajnović bude deo kadetske reprezentacije Srbije koja je 2022. godine osvojila treće mesto na Euru.
“Bio sam na toj generalnoj probi pred Euro, i trebalo je da krenem na prvenstvo. Nas 22 je tada treniralo, ali sam u poslednjem trenutku izostao sa konačnog spiska. Umesto mene je krenuo Jan Karlo Simić koji nije ni bio sa nama na tim pripremama. Ipak, ponosan sam na svaki minut proveden na terenu u dresu reprezentacije Srbije. Od 11 do 17 godina sam bio standardan i nadam se da ću ponovo imati priliku da obučem dres reprezentacije”, rekao je Krajnović za Meridian sport.
BONUS VIDEO:
tatjana
Nije mi jasno zašto je uopšte i prelazio u Zvezdu kad je deklarisami navijac Partizana
anika
Važio je nekada za velikog talenta, trenirao sa Ugresicem, Dragojevićem…
iris
Nenad Krajinovic je napravio nešto što se ne radi inače, prešao iz Partizana u Zvezdu pa se ponovo vratio u Partizan
marta
Sem sto je ovo ucinio ne pamti se po nekom posebnom fudbalskom uspehu…