Nenametljivi, staloženi loznički inovator. Stvaralac u tišini. Zaljubljenik u egzotiku i profesor na fudbalskoj katedri. Begunac od peripetija koje decenijama oslikavaju srpsku fudbalsku scenu. Vlasnik patenta pod nazivom “Grčka, reprezentacija koja igra atraktivan fudbal”. Ivan Jovanović.
Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!
Ceo Stari kontinent divi se Helenima i priča o dopadljivom stilu igre, koji ih nije krasio ni na putu do evropskog trona pre tačno dve decenije. Grci su prestali da veruju u čuda, jer su posle Jovanovićevih lekcija naučili da ih ostvaruju. Slavni Vembli začuđeno je posmatrao doktorsku disertaciju zvanično najboljeg srpskog stratega iz 2011. godine. Studenti su zavoleli njegova predavanja i teoretsko znanje pretočili u empirijske poduhvate, ali glavne zasluge za četiri vezana trijumfa u Ligi nacija pripadaju upravo skromnom sedokosom Lozničaninu.
Godinama unazad distanciran je Jovanović od javnosti, a njegov telefon dostupan je samo za porodicu, prijetelje i najbliže saradnike. Da bi sportskoj sceni približili lik i delo grčkog selektora, kontaktirali smo svojevremeno Ivanove glavne uzdanice, igrače sa kojima je režirao uspehe i uspostavio prijateljstva.
Za Meridian sport govorili su nekadašnji napadači kiparskog APOEL-a, Ivan Tričkovski i Nenad Mirosavljević.
“Uopšte me ne iznenađuju ovakvi rezultati. Nema tu ništa čudno. Ivan je poseban trener. Cenim sve što je napravio, a uradio je mnogo tokom karijere. Među trenerima postoje taktički perfekcionisti, koji su maksimalno fokusirani na svaki detalj, ali nemaju tu moć da naprave adekvatan odnos sa igračima. Sa druge strane, imate odlične pedagoge, koji se prema igračima odnose kao očevi, kao starija braća, ali taktika im nije jača strana. Jovanović je treća vrsta, oba pravca je doveo do vrhunskog nivoa. Ivan je najbolji trener sa kojim sam radio tokom karijere”, počeo je razgovor za naš portal Tričkovski, dugogodišnji reprezentativac Severne Makedonije i bivši član Crvene zvezde.
Na Ivanove reči gotovo identičnim tvrdnjama nadovezao se Mirosavljević. Nekadašnja uzdanica Partizana, kasnije sportski direktor Čukaričkog, Jovanovićeve rezultate na klupi Grčke ne vidi kao senzaciju, već nastavak strpljivo građene priče.
“Sada se glasno priča o uspehu, ali nije reč samo o reprezentaciji Grčke. Identičan primer je Panatinaikos. Čitavu deceniju se muče, nisu ni treće mesto mogli da obezbede, a onda se pojavio Ivan i vratio klub tamo gde pripada. Iz nekih razloga je smenjen u momentu kada je bio prvi na tabeli Superlige. Jovanović je otišao, a Panatinaikos se vratio na mesto gde je bio i pre njegovog dolaska. Nije uspeh sa Grčkom slučajan. Poslednjih 15 godina pravi zapažene rezultate sa ekipama koje predvodi. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima je zablistao sa prosečnim klubom, osvojio Kup i dokazao da je fenomenalan trener”, istakao je Mirosavljević i nastavio:
“Svakom treneru je neophodno vreme kako bi implementirao sve ideje. Nekome je potrebno manje, nekome više, a Ivanu očigledno ne mnogo. Sad je za vrlo kratak period napravio fantastične rezultate. Pobeda nad Irskom, pre toga trijumf nad Engleskom na Vembliju… Grčka nikada ranije nije nanizala takve rezultate. Uspeo je da uradi ono što svaki trener želi. Stvara odličnu hemiju unutar svlačionice. Krasi ga moć da na pravi način igračima objasni šta očekuje od njih. Fudbalerima je daleko lakše da posle sve sprovedu u delo na terenu. Drži do svojih principa, neguje i razvija ideje. Komunikacija sa timom je na visokom nivou. Sarađivali smo četiri godine na Kipru, beležili rezultate i izgradili sjajan odnos. Igrači mu veruju, a to je već velika prednost”.
“90 odsto trenera bi se povuklo i zatvorilo na Vembliju, ali ne i Jovanović”
Tričkovski je do najsitnijih finesa upoznat sa strategijom imenjaka, koji ne gubi vreme, već kontinuirano radi na sopstevenom usavršavanju. Srbin je angažavao Makedonca za vreme boravka u Nikoziji, a po selidbi u Ujedinjene Arapske Emirate insistirao da ga vidi u redovima Al Nasra.
“Često se i ranije dešavalo da iznenadi, da napadne favorita. Evoluirao je, napredovao, kao i ceo fudbal, ali oduvek je imao taj osećaj. Siguran sam da bi 90 odsto trenera odlučilo da se zatvori na Vembliju, ali ne i Jovanović. Tačno zna kada je pravo vreme za rizik. Pogledajte šta je uradio u Panatinaikosu. Čitavu deceniju pre njega su se mučili, bili bez ikakvih rezultata. Njemu je titula izmakla u poslednjem kolu. Preporodio ih je. Gde god da je otišao ostavio je lični pečat”.
Iznenađujuća avantura APOEL-a u evropskoj eliti prerasla je 2012. godine u najprijatnije iznenađenje na Starom kontinentu. Po Jovanovićevim notama poznati klub sa Rajskog ostrva zakoračio je među najboljih osam u Ligi šampiona.
“Ništa nije slučajno. Naravno, sreća je važan faktor, ali treba je zaslužiti. Nismo se kockali. Unutar tima je stvorena fenomenalna atmosfera. Osećala se odlična hemija. Bilo je utakmica pred koje bismo unapred potpisali remi, jer pobedu niko nije očekivao, a onda vežemo nekoliko trijumfa u nizu. Krenulo je sjajno i dobili smo veliko samopouzdanje. Euforija nije postojala. Odmeravali smo snage sa Portom, Šahtjorom, Zenitom… Sve sami velikani, ali nismo se plašili. Prihvatili smo rizik i isplatilo se. Nadigravali smo se sa većima od nas, izgledali smo kompaktno. Ivan je učinio da na terenu izgledamo svi kao jedan. Shvatanja su se promenila i potom smo na svaki teren istrčavali sa samo jednom namerom – da pobedimo. Postoji priča koju javnost ne vidi. Zaslužio je svaki uspeh koji sada pravi. Obavlja perfektan posao”, prisetio se Tričkovski sa osmehom.
“Postoje šanse da Jovanović sedne na klupu Srbije”
Još tokom igračke karijere napustio je domovinu i krenuo put Grčke. U više navrata šuškalo se o potencijalnom povratku, interesovanjima FSS-a i Crvene zvezde, ali nikada Jovanović nije prihvatio poziv iz Srbije.
“Ne mislim da je potcenjen u Srbiji. Sećamo se da je 2011. godine proglašen od strane FSS-a za najboljeg srpskog trenera. Ispraćeni su uspesi, nisu prošli ispod radara, ali sigurno je bilo sumnje. Znate, smatralo se da kiparska liga nije dovoljno kvalitetna. Bila je svakako slabija nego danas, ali igrao se i tada odličan fudbal. Pominjalo se svojevremeno da će postati selektor Srbije, trener Crvene zvezde… Mislim da postoje šanse da postane selektor naše zemlje, da sedne na klupu Orlova. Ako njega to bude interesovalo šanse su realne. U kontaktu smo i znam da je želeo da se bavi klupskim fudbalom, svakodnevnim radom, ali očigledno da je sada promenio razmišljanje. Grčka je njegova druga domovina, živi tamo 30-ak godina. Verujem da ima ambiciju da postane selektor Srbije”, otkriva Mirosavljević.
Na Kipru nema dostignuća koje je prošlo nezapaženo. Status legende namenjen je Lozničaninu, a njegove kvalitet potvrdili su čak i najveći konkurenti.
“Svi ga veoma cene i poštuju. Bukvalno svi. Nije Kipar Engleska, ili Španija, pa da se priča samo o fudbalerima i trenerima, ali zaustavljaju ga da zatraže fotografiju, da iskažu poštovanje. Njega cene i protivnici. Ne vole što nije na njihovoj strani, ali biranim rečima pričaju o njemu. Mrze što nije njihov trener. On je čovek koji iza sebe nema skandale, ne pravi probleme i afere. Radi svoj posao na najbolji način. Nije dostupan za javnost i pričao mi je o tome. Savetovao me je da uvek budem odmeren, da se ne eksponiram pretereno u javnosti, jer sve čega ima na pretek ljudima brzo dosadi. Nikada to neću zaboraviti. Kada izgovorite njegovo ime po reakciji prisutnih vidite koliko je voljen”, konstatovao je Tričkovski u razgovoru za Meridian sport.
Bonus video:
biljana.rebec
Pored svih vrlina i strucnosti koje krase Jovanovica,najvaznije je da je otisao na vreme i da nije dozvolio da ga kontaminiraju sve osobine srpskog fudbala!!!!