U Torinu polako nestaje strpljenja, a brojke su sve teže za sakriti. Ogromna ulaganja, veliki planovi i još veća očekivanja, ali realnost na terenu za Juventus ponovo izgleda kao hladan tuš. Skoro 400 miliona evra potrošenih u dve sezone, a rezultat je situacija u kojoj Stara dama ponovo strepi za plasman u Ligu šampiona.
Sve više se postavlja pitanje ko je zapravo odgovoran za promašene procene na tržištu, od odluka Kristijana Đuntolija do poteza Damijena Komolija. Kritike su sve glasnije, a Korijere di Torino otvoreno piše o projektu koji ne isporučuje za ono što je plaćen.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Kada se podvuče crta, slika deluje prilično surovo. Tim sastavljen od skupih pojačanja i igrača koji su došli uz velike najave, ali bez pravog učinka: Di Gregorio, Žoao Mario, Renato Veiga, Kabal, Niko Gonzales, Daglas Luiz, Kopmejners, Adžić, Žegrova, Dejvid, Openda. Na papiru, ozbiljna ekipa. U praksi, mnogo problema i premalo konkretnih rezultata.
Retki koji su opravdali očekivanja su izuzeci, a ne pravilo. Pjer Kalulu, doveden iz Milana za 17 miliona evra, pokazao se kao stabilna opcija u defanzivi. Dobre epizode imali su i Fransisko Konseisao, Kefren Tiram, dok je Lojd Keli donekle opravdao ulogu, ali bez konstantnosti.
S druge strane, najveći udarac po budžet i očekivanja ostaje Teun Kopmejners. Više od 60 miliona evra na račun Atalante nije donelo lidera na sredini terena, uprkos pokušajima različitih trenera da ga vrate u formu. Ni Daglas Luiz ni Niko Gonzales nisu uspeli da podignu nivo igre na očekivani standard.
Ni promene u sportskom sektoru nisu donele željeni preokret. Džonatan Dejvid, koji je stigao uz visoke troškove i provizije, zatim Žegrova, kao i posebno Lois Openda, doveden za 44 miliona evra uz skroman učinak od samo dva gola, dodatno su pojačali pritisak na upravu.
Problemi se nastavljaju i u poslednjoj liniji i na golu. Mikele Di Gregorio nije doneo sigurnost koja se očekivala, Huan Kabal je ispao iz ozbiljnijih planova, dok su Mario i Veiga ostali bez većeg uticaja na igru.
Sve to sada stavlja ogroman pritisak na vrh kluba i na Džona Elkana, koji će morati da preseče i odluči u kom pravcu ide projekat. I to baš u trenutku kada Juventus ponovo luta daleko od svojih evropskih ambicija i realnosti koju je sam sebi postavio.
Bonus video:
