Malo je falilo da Zvezda dobije svog Aleksandra Mitrovića: Spreman sam da ponovim istoriju u Nemačkoj, a doći će i ta Marakana jednog dana

Svaka fudbalska priča ima bajkovitu primesu.

Ipak, retko koja može da se poredi sa onom u kojoj je Aleksandar Kahvić – princ. Krenuo je kao štoper, stigao je u Zvezdu kao napadač, ali treće ekipe kadeta, a onda je dan posle potpisa profesionalnog ugovora postigao – osam golova.

Brujili su mediji o tome, a ljubitelji fudbala na terenima iza juga Marakane u šali govorili da je Zvezda dobila svog Aleksandra Mitrovića.

Sada uzdanica Ulma u borbi za opstanak u Cvajti, i fudbaler koji se u Srbiji usko vezuje za OFK Beograd, iako ne krije da mu je želja da jednog dana – obuče crveno-beli dres, postigne gol i proslavi ga sa Zvezdinim navijačima.

Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!

“Povredio sam se praktično na trećem treningu po dolasku u klub. Saigrač se okliznuo i pao mi na nogu, tako da sam u startu bio odsutan dva meseca. Iskreno, moglo je i gore. Kada sam se vratio iz povrede, trebalo mi je vremena da se naviknem na igru u oba pravca, na duele i generalno na tempo koji nemački fudbal zahteva, bez obzira na to što je u pitanju druga liga i što smo mi među slabijim timovima. Debitovao sam protiv Herte, ali je sada situacija takva da praktično imam još četiri napadača u konkurenciji, a da sam najmlađi. Nažalost, u periodu kada nisam igrao, konkurencija je bila manja, imali smo uz mene još jednog naapdača, a nisam dobijao šansu. Nisam znao zašto je to tako, ali smirivali su me i govorili da sam još mlad i da sam u dugoročnom planu, s obzirom na to da sam potpisao ugovor na pet godina. Nadam se da ću dobiti šansu na jednoj ili dve utakmice, od početka i da ću moći da pokažem šta znam”, počeo je Kahvić razgovor za Meridian sport i nadovezao se:

“Želim da golovima pomognem klubu da ostane u ligi kao što sam to učinio sa Železničarom iz Pančeva pre godinu dana. Samo kažem, treba mi šansa i siguran sam da ću je iskoristiti. U svakom slučaju, dolazak u Ulm je bio pravi potez. Velika je razlika između Superlige i fudbala u Nemačkoj. Ipak, sad sam se već prilagodio na sve i najveća želja mi je da klub ne ispadne iz druge lige. Imamo još pet utakmica, pa polako. Što se tiče uslova, zaista su odlični. Svi su profesionalci, radni, predani, posvećeni. Opet, mi smo klub koji je ušao iz treće u drugu ligu, ali vlada neverovatan profesionalizam koji me tera da radim još više i napredujem.”

Kahvićeva priča u Zvezdi je počela filmski i vrlo često je evociraju ljubitelji mlađih selekcija. Na prvoj utakmici – postigao je čak osam golova u Kadetskoj ligi Srbije.

“Došao sam u Zvezdu, ali sam prvo bio u Internacionalu, pa zatim Grafičaru. Sećam se da sam dan nakon potpisa profesionalnog ugovora, postigao osam golova za kadete Grafičara. Nisam trebao ni da počnem tu utakmicu protiv Mačve, ali ipak sam dobio priliku od strane Nikole Đurovića koji je uvek verovao u mene i bio maksimalno posvećen mom razvoju. Desilo se da imam debi iz snova. Potom su stvari krenuli da se događaju veoma brzo. Prebačen sam za omladince Grafičara gde sam na nekoliko utakmica, nastavio da pogađam i onda sam već na polusezoni stigao u Zvezdu. Igrao sam sa godinu dana starijima, trener je bio Marko Neđić koji mi je mnogo pomogao, kako na terenu, tako i van njega. Imali smo dobru svlačionicu, igrali sjajan fudbal i zasluženo osvojili titulu te sezone. Prelomna utakmica je bila protiv Čukaričkog, kada smo gubili 0:1, a zatim preokrenuli rezultat. Stefan Leković i ja smo postigli golove i ta utakmica mi je najlepša uspomena iz Zvezde, makar kada pričamo o mlađim selekcijama.”

Po završetku omladinskog staža, stiglo je i prvo internacionalno iskustvo. Otišao je u Makabi Haifu kod Baraka Bahara, ali nije zaigrao za prvi tim. Ipak, iz ove perspektive, smatra da nije pogrešio.

“Kada se završio omladinski staž u Zvezdi, otišao sam u Makabi iz Haife. U tom trenutku mi je bilo teško, jer sam se odvojio od porodice i prijatelja. Zaista je to bio veliki korak za mene, ali iz ovog ugla – sjajno iskustvo. Stekao sam mnogo prijatelja, naučio jezik, upoznao se i sa fudbalom u Izraelu. Obišao sam praktično čitavu državu, igrao Ligu šampiona za mlade protiv Juventusa, PSŽ-a i Benfike kojoj sam postigao dva gola. Bio sam i tu oko provg tima, ali nisam debitovao. Na kraju sezone sam se vratio u Zvezdu.”

Tada odlazi u OFK Beograd, klub koji mu je uprkos tome što je u Zvezdi prošao čitavu školu, najviše pružio u karijeri. Uzvratio je Kahvić, ne samo klubu sa Karaburme, već i pančevačkoj Želji.

“Bilo je vreme da krenem da igram seniorski fudbal. Trebalo je da pređem ili u Grafičar ili u OFK Beograd, ali se Zvezda odlučila da me pošalje na Karaburmu. Tamo me je dočekao Ognjen Mimović, mi smo bili tu kao najmlađi iz Zvezde u ekipi. Odlična polusezona, postigao sam osam golova, naoružao se samopouzdanjem i pokazao da mogu da se nadmećem i sa seniorima. Nažalost, povreda me je odvojila dva meseca sa terena, ali mi je bilo drago što je klub uspeo da izbori Superligu Srbije. Na zimu sam otišao u Železničar, gde na početku nisam igrao. Privikavao sam se na sve, bila je i velika konkurencija u napadu, ali je vremenom moj talenat prepoznat pa sam dobio šansu. Pomenuh već da se nadam da ću nešto slično uspeti da uradim u dresu Ulma, pa i da obrazložim sad o čemu se radi. Naime, gol koji sam postigao za Železničar bio je odlučujući da ostanemo u ligi. Odigrali smo 1:1 sa Javorom tad. Tako da, nadam se da će se istorija ponoviti i da ću uspeti da pomognem i Ulmu na taj način.”

Krivo mu je što nije dobio šansu u Zvezdi, ali ne krije za koga navija i šta mu je najveći san u karijeri.

“Tačno, između OFK Beograda i Železničara sam bio na pripremama sa Zvezdom. Zahvalan sam na toj prilici, jer znam da nije lako dobiti poziv od Zvezde, čak ni za pripreme. I tu je bila oštra konkurencija u napadu i delovalo je da još uvek nisam spreman za izazove koje Zvezda nosi. Složio sam se s tim da treba postepeno da ulazim u taj ritam i da kroz druge klubove u Superligi pokušam da se izborim za Zvezdu. Nažalost, nisam dočekao šansu da debitujem na zvaničnoj utakmici, iako na prijateljskoj jesam. I dalje se nadam da ću imati priliku da zaigram na Marakani pred Zvezdinim navijačima, da postignem gol i da otrčim ispod severne tribine. To mi je najveća želja.”

I ponovo se vraćamo na OFK Beograd. Prelazak u Ulm, desio se u “minut do 12”.

“Posle Pančeva sam se vratio na Karaburmu i ponovo krenuo da postižem golove. Meni OFK Beograd mnogo odgovara kao sredina i klub. Prelepo sam se tu osećao. Bio sam prvi špic i posle svega dva meseca, poslednjeg dana prelaznog roka sam otišao u Nemačku. Bilo je u tom trenutku poziva iz Holandije i Mađarske, ali se to sa Ulmom sve brzo izdešavalo. Sećam se da je bio četvrtak, ležao sam i gledao utakmicu kada mi je zazvonio telefon. Rekli su mi iz kluba da su se dogovorili sa Nemcima i da sutra putujem, jer moram u toku dana da potpišem ugovor, usled činjenice da se tog dana u ponoć završava prelazni rok. Nisam se nadao odlasku, ali sam prihvatio. Svidela mi se ideja da igram u Nemačkoj.”

Krenuo je kao štoper, da bi tek kasnije bio prekomandovan na špica. A kada postignete 74 gola na 26 utakmica, nemoguće je da vas ne primeti Zvezda.

“Otac me je upisao na fudbal sa šest godina. Zanimljivo je da sam prvo počeo kao štoper u Proleteru iz Teslića, jer sam bio viši i krupniji od svih iz generacije. Posle toga sam prešao u Sporting iz Teslića, i tada sam prekomandovan u napad. Igrali smo ligu Republike Srpske zajedno sa Kozarom, Borcem, i bili tu pri vrhu. Postigao sam 74 gola na 26 utakmica, što je Zvezda prva primetila u regionu. Došli su u Banjaluku da me gledaju na jednoj utakmici i posle toga smo se dogovorili da pređem na Marakanu. Put nije bio lak, prvobitno sam igrao za Internacional koji je u tom trenutku bio treća Zvezdina ekipa. Postepeno sam napredovao i iz ovog ugla – ponosan sam što je to tako bilo“, podvukao je Kahvić.

BONUS VIDEO: