Kako je Grof Božović napravio levog beka za Zvezdu danas

Nair Tiknizjan će u Olimpijakos, a Mihailo Ristić se vraća na Marakanu. Dobar potez ili ne – vreme će pokazati, ali nema sumnje da je reč o rokadi koja nije klasična “glava za glavu”, jer se radi o potpuno drugačijim fudbalerima.

U svakom slučaju – Zvezda će zaraditi, a Albert Rijera će izvesno dobiti još jednog fudbalera koji je izuzetno dobar sa loptom. Možda ne donosi dinamiku kao Jermen, ali ima šta da ponudi. Naravno, ukoliko bude zdrav, što je definitivno najveći upitnik kada je reč o potencijalnom reprezentativcu Srbije.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Ipak, povratak Ristića sa sobom nosi određenu emociju, koja pomalo i fali ovoj Zvezdi. Jer, nije moglo da se odglumi ono iz avgusta 2015. godine kada je tada talentovani Ristić pustio suzu nakon što je sa razglasa čuo pesmu: “Ne veruj im sine i ponosan budi”. Fudbalski kvaliteti nisu bili sporni ni tada, a kamoli 11 godina kasnije, sa iskustvom iz vrhunskih liga.

Baš to vreme bilo je tranziciono za Ristića, jer je Miodrag Grof Božović insistirao da tada vezista promeni poziciju i zaigra na levom beku. Ristiću se to baš i nije dopadalo, o čemu je Božović javno i govorio, baš posle tih suza.

“Ristić je odigrao izvanredno i pokazao da na njega možemo ozbiljno da računamo na poziciji levog beka, iako on nije najsrećniji kada tu igra, što je njegov problem jer se dobro snalazi”, govorio je tada popularni Grof.

Međutim, do potpune tranzicije nije ni došlo na Marakani. Kao da se Ristić suviše nećkao, pa ga je Grof malo stavljao na mesto levog beka, pa malo na krilo, pa ga vraćao u vezni red (gde je takođe pružao sjajne partije kod Nenada Lalatovića).

Neće nikada zvezdaši ni zaboraviti kakve je dve utakmice Ristić odigrao protiv crveno-belih kada je nosio dres Krasnodara. Postigao je i pogodak, koji je (nepravedno) poništen (posle čega je Zvezda ušla u Ligu Evrope), a zanimljivo je kako je Ristić to doživeo:

“Ta utakmica je sigurno nešto što neću zaboraviti nikada. Nisam baš najponosniji na sebe jer sam odigrao kako sam odigrao. Drago mi je što taj gol nije priznat, jer da jeste, neke stvari verovatno ne bi bile iste”, iskren je bio Ristić godinu i po dana posle tog duela, ali ni tada nije želeo da prihvati to da je – levi bek:

“Pa, mislim da sam na toj utakmici u Rusiji najbolje pokazao koja je moja pozicija. Otada su me tamo gledali isključivo kao ofanzivnog veznog, u Sparti takođe”, govorio je svojevremeno.

Prezupčio je tek u sezoni 2021/22, kada je u dresu Monpeljea stao kraj leve aut linije, i čini se sebi dobrano produžio boravak u najboljim ligama na svetu. Igrao je posle u Benfici i Selti, ali tada su krenuli problemi sa povredama. Za četiri sezone je propustio 43 utakmice, i bio odsutan 347 dana zbog ukupno devet povreda.

Zanimljivo je i to da je Ristić poprilično kasno stigao na Marakanu. Na polusezoni u omladincima, kada se generacija ’95 koju su predvodili – Filip Janković, Veljko Simić i Nemanja Maksimović, raspadala. Na mala vrata je ušao Ristić. I naredne sezone je nastupao za omladince kada je sa desetkom na leđima predvodio Luku Jovića, Marka Grujića, Vukašina Jovanovića i Filipa Manojlovića, da bi potom zajedno prešli i u prvi tim.

Mogao je Ristić da debituje i ranije, jer ga je Rikardo Sa Pinto poveo na onu čuvenu utakmicu protiv Vojvodine kada je Zvezda u Novom Sadu izgubila sa 3:0. Međutim, meč je gledao sa klupe. Posle toga je išao i na zimske pripreme kod Slaviše Stojanovića, kada ga je Slovenac priključio sa Grujićem, ali do kraja sezone je samo Jović debitovao (i postigao pogodak Vojvodini).

BONUS VIDEO: