Fudbalski put retko ide pravolinijski, naročito kada se sa terena pređe na klupu. Za Ešlija Kola, jednog od najboljih levih bekova svoje generacije, tranzicija u trenerske vode nije bila ni laka ni brza. Iako je godinama gradio znanje i skupljao iskustvo, vrata glavnih uloga u Engleskoj ostajala su zatvorena. Zato je svoju šansu morao da potraži tamo gde se najmanje očekivao, u Italiji, daleko od reflektora Premijer lige.
Sa 107 nastupa za reprezentaciju Engleske, što ga svrstava među 10 najdugovečnijih po broju utakmica, Kol danas započinje novo poglavlje kao prvi trener Ćezene. I to posle dugog puta kroz uloge pomoćnika, gde je strpljivo učio zanat i čekao trenutak da napravi iskorak.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Pošto je završio trenerske licence u Derbiju pod mentorstvom Frenka Lamparda, Kol je radio u akademiji Čelsija, a zatim bio deo stručnih štabova u Evertonu i Birmingemu kod Vejna Runija, kao i u reprezentaciji Engleske uz Lija Karslija. Skoro sedam godina gradio je temelj, ali bez prave prilike da izađe iz senke.
Upravo taj nedostatak šansi odveo ga je nazad u Italiju, gde je nekada nosio dres Rome, da sada preuzme Ćezenu.
“Počeo sam da se osećam obeshrabreno zbog nedostatka prilika, naročito posle razgovora sa nekim klubovima u Engleskoj”, rekao je Kol za BBC Sport. „Stalno koriste onu rečenicu ‘nemaš iskustvo’. I ja razumem to, slažem se, ali kako da steknem iskustvo? To je borba koju vodiš kao pomoćnik šest ili sedam godina. Moraš da napraviš iskorak, ali i klub mora da veruje i napravi isti takav korak. Mislim da nema mnogo crnih engleskih trenera koji rade u Italiji, tako da je i za njih ovo veliki rizik i veoma sam ponosan što sam ovde. Ovo je sjajno mesto za početak. Drago mi je što sam se vratio. Uradićemo nešto drugačije – nešto posebno“.
Njegov pristup odmah je privukao pažnju u klubu. Na treninzima komunicira uglavnom na engleskom, uz poneku italijansku reč, ali ono što je najviše iznenadilo ljude oko njega jeste njegova skromnost. Čovek koji je osvajao najveće trofeje bez problema skuplja čunjeve posle treninga.
“Ne vidim sebe iznad bilo koga u ovom klubu. Naravno da moram da budem lider, ali pokupiću i čunjeve”.
Dolazak u Emiliju-Romanju nije bio potpuni skok u nepoznato. Njegova supruga Šaron Kanu pomogla mu je da razume mentalitet sredine u kojoj sada radi.
“Nisam tražio italijansku suprugu kada sam došao u Romu 2014, ali sam se vratio sa jednom”, našalio se Ešli. “Šeron mi mnogo znači. Ona je iz Rima, ali razume koliko ljudi u manjim gradovima vole svoj klub. Moram to da prihvatim”.
U gradu poput Ćezene, gde klub predstavlja identitet zajednice, Kol je brzo shvatio gde se nalazi. Njegova svakodnevica uključuje i male rituale, poput kupovine “pjadine” ispred stadiona pre konferencija za medije – detalj koji pokazuju koliko se trudi da se uklopi.
Na terenu, međutim, nema romantike. Ćezena je autsajder u Seriji B, ali upravo takav status odgovara Kolu iliti Misteru.
“Svideo mi se mentalitet vlasnika – rad, borba, autsajderi u koje niko nije verovao, a napravili su uspešan posao. I oni su želeli nekoga ko će verovati u njih i dati im šansu”.
Uslovi rada nisu idealni – klub, kao i većina u Italiji, koristi gradske resurse – ali Kol pokušava da uvede red i modernizaciju gde god može. Uveo je prostoriju za video-analizu, snima treninge iz taktičkog ugla i svakodnevno analizira detalje.
“Došao sam ovde sa idejom da neke stvari moraju da se promene. Dugo nismo pobeđivali u gostima. To je moralo da se menja. Niz bez pobede takođe je morao da se prekine. Potrebna nam je veća energija na treninzima i utakmicama. Morao je da se promeni stil igre. Moramo da budemo prilagodljiviji različitim protivnicima i da imamo veću kontrolu kroz posed lopte”.
Njegov pogled ide i šire od kluba. Italijanski fudbal, po njegovom mišljenju, mora da se menja, posebno posle neuspeha reprezentacije da izbori plasman na tri uzastopna Svetska prvenstva. Kol otvoreno priznaje i da nije bio spreman ranije, uprkos očekivanjima i poređenjima sa Frenkom Lampardom.
“Frenk je bio sjajan – bio je spremniji od mene kada je završio karijeru. Ljudi me često porede s njim i pitaju zašto nisam odmah dobio posao. Nisam bio spreman. Jednostavno. Hteo sam da postavim temelje i da budem spreman za ovu priliku”.
Na tom putu često razgovara sa Tijerijem Anrijem, koji je danas deo projekta Koma. Ali za razliku od finansijski moćnijih rivala, Ćezena mora da razmišlja dugoročno i da se oslanja na razvoj mladih igrača.
“Cilj je da ostanemo u plej-ofu i dugoročno dođemo do Serije A. Ali ako bismo sada ušli u Seriju A, mislim da još nismo spremni. Moramo da verujemo i napredujemo, ali to neće doći preko noći”.
I dok se u Engleskoj često vodi rasprava o nedostatku prilika za crne trenere, Kol ostaje oprezan u svojim zaključcima.
“Jasno je da ima mnogo bivših crnih igrača, ali ne i trenera. Da li polažu licence? Da. Da li se prijavljuju za poslove? Da. To je činjenica. Ako je tako, onda postoji problem. Ali ne mogu da komentarišem ono što ne znam”.
Na kraju, njegov fokus nije na velikim imenima i poređenjima, već na sopstvenom putu.
“Neću biti Žoze Murinjo – nemam njegov status ni trofeje. Karlo Anćeloti je smiren i uspešan, ali ni ja nisam on. Ne mogu da budem ni Rafael Benitez. Moram da uzmem nešto od svakog, budem svoj i verujem svom putu. Fokusiran sam na Ćezenu. Želim da radim i, nadam se, jednog dana osvojim trofej”, poručio je Ešli Kol.
Bonus video:
