Nekadašnji ubojiti napadač i legenda jugoslovenskog fudbala – Borislav Lane Cvetković, dao je sadržajan intervju za portal Index. U iskrenom razgovoru, čuveni golgeter prisetio se jednog od najtraženijih i najdramatičnijih prelazaka osamdesetih godina prošlog veka – odlaska iz zagrebačkog Dinama i transfera u Crvenu zvezdu koji je, ironično, ugovorio upravo Miroslav Ćiro Blažević.
Osim podsećanja na slavne dane, nezaboravnu pobedu nad Real Madridom na Marakani i velika imena sa kojima je delio svlačionicu, Cvetković se dotakao i aktuelnog trenutka u regionalnom fudbalu. Napravio je paralelu između današnjeg Dinama i Zvezde, izneo stav o dilemi između Maradone i Mesija, ali i potpuno otvoreno analizirao ključne razlike u pristupu i kultu reprezentacije između Srbije i Hrvatske.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sve je počelo sukobom oko novca koji Ćiro Blažević nije hteo da mu isplati prema ranijem dogovoru. To se poklopilo sa čuvenim poslednjim kolom prvenstva – “Šajberovim kolom” – koje je kasnije poništeno.
Cvetković ističe da je celo kolo bilo namešteno i da je poništenje bilo opravdano. Igrači su već bili raspušteni, a Lane je otišao na odmor u Dubrovnik. Kada su stigli pozivi da se vrate na ponovljenu utakmicu, odbio je uz reči:
“Vratite mi moje pare, pa ću doći.”
Po povratku u klub usledio je kratak razgovor sa Ćirom koji mu je poručio:
“Vidi, ili ti ili ja idemo iz kluba.”
Nije bilo galame, ali je bilo jasno da je vreme za rastanak. Svestan svega što je Ćiro uradio za Dinamo, Cvetković nije želeo natezanje i odmah je pristao na odlazak.
Prvi kontakt sa Zvezdom ugovorio je upravo Miroslav Blažević. Pozvao je Cvetkovića i pitao ga:
“Hoćeš u Zvezdu?”
Lane ga je u prvom trenutku odbio jer je želeo sam da odlučuje o svojoj karijeri. Ipak, Ćiro je već sve isplanirao – Milko Đurovski je u tom periodu prešao u Partizan, Zvezdi se oslobodilo mesto u napadu i ponestajalo im je rešenja. Nedelju dana kasnije usledio je novi poziv u kom je pitao:
“Zovu me iz Zvezde, hoćeš li ići?”
Cvetković je odgovorio:
“Hoću.”
Poziv je stigao ujutru, a već popodne predstavnici Crvene zvezde stigli su u Zagreb. Našli su se u Samoboru i brzo sve dogovorili. Cvetković naglašava da je svesno povukao taj potez i da je znao kako će reagovati navijači Dinama, s obzirom na to da su takvi prelasci bili retkost.
I danas je u kontaktu sa pojedinim saigračima iz zagrebačkih dana. Prisetio se nedavnog susreta sa Stjepanom Deverićem na Okrugljaku gde mu je kroz osmeh rekao:
“Je**te, bolje izgledaš nego kad si igrao.”
Dodao je da su umesto planirana dva sata na kraju ostali u razgovoru sve do ponoći. Govoreći o autoritetima u Dinamu, na prvom mestu izdvaja Velimira Zajeca:
“Zajec mi je bio idol. Bio je takav autoritet da, kad bismo nešto zabrljali, nismo bežali od trenera, nego od njega. Nisi smeo da izađeš pred Zajeca da te ne bi otpisao. Kad sam prvi put ušao u svlačionicu i video ga, naježio sam se. Nisam mogao da verujem da sam tu sa njim.”
Takođe, obožavao je i Zlatka Cicu Kranjčara koji je po njegovim rečima imao sve i tehniku i udarac sa obe noge.
Dolazak u Beograd doneo je brz period adaptacije, a dve godine u Zvezdi pamti kao period u kom je igrački i ljudski sazreo. Kao najlepšu uspomenu iz crveno-belog dresa izdvaja četvrtfinale Kupa šampiona 1987. godine protiv Real Madrida i pobedu od 4:2:
“Sat i po pre utakmice stadion je bio gotovo pun. Tada su počeli da navijaju i nisu prestali do kraja. Nismo imali kompleks ni strah od velikih ekipa. Čak smo se i šalili: ‘Šta Real Madrid, pun stadion, ko ih šiša…’ Imali smo puno samopouzdanja.”
Nakon meča u kom je proglašen za igrača utakmice od strane legendarnog Gerda Milera, dobio je i sliku sa njim, dok je u klubu kao nagradu dobio televizor koji i danas čuva.
Cvetković napominje da i danas redovno prati Dinamo i smatra ga moćnim klubom, baš kao što su Zvezda i Partizan u Srbiji u odnosu na ostale. Govoreći o Zvonimiru Bobanu i Brunu Petkoviću, ističe da u klubu ne sme biti povlašćenih:
“Petković je odličan igrač, jako dobar, ima sjajnu tehniku. Ali lude je glave. Takvi igrači misle da imaju toliko zasluga da mogu da rade šta hoće i da su iznad kluba. Kad dođeš u tu fazu, onda si gotov. Fudbal se igra i bez Maradone, koji je bio najveći.”
Za njega je upravo Dijego Maradona broj jedan u istoriji, ispred Mesija, jer je bio istinski vođa i čovek koji je uvek podržavao saigrače.
Na kraju, analizirajući reprezentativni fudbal, napravio je poređenje između Srbije i Hrvatske, ističući da su u Srbiji svi oduševljeni igrom i borbenošću komšija , dok kod nas vlada razočaranje. Ključnu razliku slikovito je objasnio kroz razgovor sa Slavenom Bilićem:
“Jednom sam ga u Zagrebu pitao kako uspeva da motiviše igrače da se toliko trude. A on kaže: ‘Oni dođu ludi.’ Kaže da ga zovu pre okupljanja i govore: ‘Šefe, daj da se što pre skupimo.’ To je ono što nama u Srbiji fali. Naši igrači kao da dođu da igraju po kazni, niko se ne trudi, niko ne trči.”
Na kraju je zaključio da je jedini svetli izuzetak Dušan Vlahović koji je uvek gladan golova.
BONUS VIDEO:
